* Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, prinosi šećerne repe su ove godine smanjeni, ali je sadržaj šećera dobar
* Očekuje se veće interesovanje proizvođača za setvu naredne godine

Kampanja prerade šećerne repe u Fabrikama šećera "Crvenka" u Crvenki i "Šajkaška" u Žablju, koje posluju u sastavu grčke industrije šećera "Helenik šugar", uspešno se privodi kraju i biće okončana do polovine decembra. Na sirovinskom području ove dve šećerane proizvodnja šećerne repe je ove godine bila ugovorena na oko 24.000 hektara, a očekuje se ukupan rod od oko 1.200.000 tona korena. Od te količine oko 700.000 tona će se preraditi u proizvodnom pogonu u Crvenki, a oko 500.000 tona slatkog korena u Žablju.
- Prinosi su prosečno 50 tona po hektaru što je ispod naših i očekivanja samih proizvođača šećerne repe, ali ako uzmemo u obzir da je godina bila sušna i veoma nepovoljna i da je bio jedan kritičan period tokom leta kada je repa bila ugrožena kao i sve ostale kulture, možemo ipak biti zadovoljni ovim prinosom i reći da će se ova godina završiti koliko-toliko uspešno i pozitivno za većinu proizvođača šećerne repe, istakao je Milan Martić, direktor sirovinskog sektora Fabrike šećera "Crvenka" u Crvenki. - Svakako će bolje proći oni proizvođači koji su vadili koren u drugom delu kampanje, jer su od početka kampanje, pa tokom celog septembra, oktobra i delimično novembra klimatski uslovi pogodovali rastu korena i u tom periodu vegetacije repa je dala dodatni prinos. Procenjujemo da je prinos porastao za 10 do 15 tona, a na pojedinim parcelama i za 20 tona u odnosu na prve dane početka kampanje. To je jedino moguće očekivati kod biljne vrste kao što je šećerna repa.
Martić kaže da je ove godine digestija značajno porasla i bila je iznad očekivanja, ali da je kod onih useva koji su kasnije vađeni sadržaj šećera ostao na istom nivou, bez obzira na to što je repa dala povećan prinos. To je izuzetak, jer je u uobičajenim i prosečnim godinama suprotno.
- Digestija je uglavnom iznad 16 odsto i time smo veoma zadovoljni, kaže naš sagovornik. - Veoma je značajno da je trend sadržaja šećera u poslednje četiri godine u stalnom porastu i to nam nagoveštava jednu dobru osobinu našeg sirovinskog područja za proizvodnju šećerne repe i ubuduće. Bio je jedan kritičan momenat 2014. godine kada je ostvaren izuzetno visok prinos korena, a veoma niska digestija. Međutim u 2015, 2016. i 2017. godini zabeležen je stalan porast digestije i nadamo se da će se taj trend zadržati, jer se time doprinosi afirmaciji za proizvodnju šećerne repe u Srbiji, naglašava Martić.
Uprkos svim pozitivnim dešavanjima u proizvodnji i šećerne repe i šećera u fabrikama u Crvenki i Žablju u ovoj godini, negativno je to što je došlo do pada cene šećera na tržištu, a to će se neminovno odraziti na cenu repe sledeće i narednih godina.
- Mi smo kao prerađivači spremni da nađemo kompromis s našim proizvođačima šećerne repe i da odredimo cenu koja bi bila stimulativna za narednu setvu. Svakako smo spremni i da je povećamo ako dođe do oporavka cene šećera. Do kraja godine planiramo da izađemo s određenim uslovima ugovaranja proizvodnje slatkog korena za narednu godinu i to je naš sledeći korak. Gledajući biljnu proizvodnju uopšte, šećerna repa je jedina koja je dala najbolje rezultate u ovoj nepovoljnoj godini što će sigurno uticati na veći odziv proizvođača da se opredele za setvu naredne godine, istakao je Martić.

S. Vukelić

ULAGANJA U BUDUĆNOST FABRIKA

Investicije u obe šećerane pokazale su se opravdanim, jer su kapaciteti prerade šećerne repe povećani. Kapacitet prerade u Šećerani "Crvenka" povećan je sa 7.000 na 8.000 tona, a u šećerani "Šajkaška" u Žablju sa 5.000 na 7.000 tona dnevno.
- Nastavićemo i dalje da investiramo u naše dve fabrike, koje posluju u sastavu grčke industrije šećera "Helenik šugar", kako bi bile još uspešnije, s jednim osnovnim zadatkom, da budemo maksimalno produktivni i profitabilni kako bi im obezbedili budućnost ovde u Srbiji. Naravno, za to nam je neophodna pomoć proizvođača šećerne repe i siguran sam da ćemo je imati bez obzira na nešto nižu cenu korena, rekao je Milan Martić.