* Usevi iz ranih rokova setve započeli su bokorenje, a kasnije zasejani su u fazama klijanje - nicanje - drugi i treći list

Poljoprivredni proizvođači su ove jeseni imali sve uslove da setvu ozimih biljnih vrsta završe u optimalnim rokovima, i to u celoj Srbiji. Dugotrajna suša je znatno skratila vegetaciju svim predusevima pšenici i drugim žitima, dok je za uljanu repicu izbor preduseva bio još veći. Jedini limitirajući faktor je mogla biti vlaga u oraničnom sloju zemljišta. Međutim, septembar je doneo i solidne količine padavina, u proseku 55 litara po kvadratnom metru (47-84 l/m2). Isušeno zemljište je brzo upilo pristigle padavine i tako je sloj od 20, 30 centimetara bio dovoljno prokvašen za obradu i pripremu zemljišta kao za samu setvu. Međutim, i temperature vazduha su bile visoke (1,5° C iznad proseka) pa se dobar deo vlage vratio u atmosferu evaporacijom. Moralo se sve veoma brzo raditi kako bi se vlaga sačuvala za nicanje. Zbog toga su mnogi proizvođači započeli setvu i pre optimalnih rokova (krajem septembra).

Zasejano 500.000-550.000 hektara

Mesec oktobar je doneo oko 40 litara po kvadratnom metru padavina na teritoriji APV, a znatno više na teritoriji centralnog područja Srbije (45-120 l/m2). Rezerva vlage u zemljištu krajem oktobra, prema proceni Republičkog hidrometeorološkog zavoda, povećala se sa 10-15 na 20-80 litara po kvadratnom metru. Međutim, temperature su u ovom mesecu bile više od proseka (12° C) za 1,8° C. Tako se deo vlage izgubio iz oraničnog sloja. Bilans vlage u zemljištu početkom novembra, naročito na teritoriji Vojvodine, krajnje je nepovoljan, kako za pšenicu i druge ozime kulture, tako i za osnovnu obradu za jare kulture. Padavine u septembru i oktobru uticale su na sadržaj vlage samo u sloju zemljišta od 0 do 30 centimetara. U dubljim slojevima vlaga je na nivou letnjeg perioda - na tački venjenja.
Bojazan da se zalihe zimske vlage neće popuniti do početka prolećne setve primorala je ratare da zaseju veće površine pod ozimim biljnim vrstama. Pitanje je koliko je zaista zasejano do 5. novembra. Procene stručnjaka na terenu ukazuju da je setva pri kraju ili je ponegde okončana. Na bazi uobičajenih površina za pojedine regione moglo bi se proceniti da je zasejano između 500.000 i 550.000 hektara. Da li je to više ili manje u odnosu na prethodnu godinu velika je nepoznanica. Izvesno je da su površine pod uljanom repicom uvećane, a verovatno i pod ozimim ječmom.

Stanje useva

U celini gledano, opšte stanje useva je znatno bolje nego prethodne godine. Pošto su nakupili dovoljnu sumu toplote, usevi iz ranih rokova setve započeli su bokorenje. Kasnije zasejani usevi su u fazama klijanje - nicanje - drugi i treći list, sve u skladu s datumom setve i momentom nicanja. Kasnije zasejani usevi, u drugoj polovini oktobra, teže i neujednačenije niču. Spolja posmatrano, mogli bismo biti zadovoljni izgledom useva. Ali treba imati na umu da je trenutno stanje vlage u zemljištu nepovoljno i da to već ograničava porast korenovog sistema biljaka. Koren će rasti u dubinu samo do sloja zemljišta u kome je vlaga nešto iznad tačke venjenja (oko 14%). Kroz suvo zemljište koren ne raste, kao što se ni normalno kruženje hraniva ne odvija bez prisustva vlage.
Usevi će s ovakvim sadržajem vlage rasti u nadzemnom delu, ali će ukorenjavanje biti usporeno. Podsetimo se da žita najpre razvijaju korenov sistem koji već u fazi trećeg lista dopire do 40 centimetara dubine, a u fazi bokorenja čak i do 60 centimetara. Ovakvu situaciju mogu popraviti samo nove, i to obilnije padavine. Potrebe mladih biljaka za NPK hranivima su veoma male. Čak i tamo gde je osnovno đubrenje izostalo, do faze bokorenja ne mogu se videti simptomi nedostatka ovih elemenata. Eventualne pojave žućenja biljaka mogu biti posledica nekog drugog rezidualnog efekta.

Rano je za rezime setve

Da li će se setva nastaviti stvar je proizvođača. Pošto smo izašli iz optimalnih rokova, moguća je setva samo ranostasnijih sorti pšenice (kod nas je sorta "renesansa" standard za ranozrelost). Još uvek ima deklarisanog semena domaćih (Institut za ratarstvo i povrtarstvo i BSP - Srbobran) i stranih sorti kod raznih dobavljača.
Kasnostasnije sorte pšenice će u kasnim rokovima mnogo više umanjiti šanse za dobar rod. Ovo važi i za tritikale, dok je za ozimi ječam dalja setva riskantna.
Rezime jesenje setve je još rano praviti. U narednih 10-20 dana, stanje će se malo promeniti u smislu povećanja zasejanih površina. Ali daće se potpunija slika o potencijalu jesenjih useva. Ostaje, međutim, veliko razočarenje što nadležni organi nisu podržali masovniju setvu i veću upotrebu deklarisanog semena. Nije donet ni paket mera za prevazilaženje posledica suše. Očekivao se i podsticaj za setvu kvalitetnijih sorti pšenice. Sve navedeno sačekaće neki pogodniji trenutak za poljoprivrednike.

Prof. dr Miroslav Malešević
Doc. dr Goran Jaćimović

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Dr. Vladimir Aćin
Dipl. inž. Branko Gajičić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad