* Uprkos suši, proizvodnja semena dala lepe rezultate
* Sve se radi ručno, a kvalitetnih radnika je sve manje

Semenska proizvodnja je zahtevna, ali donosi veću zaradu nego merkantilna. Ako se ne poštuju stroga pravila koja propisuju semenarske kuće, celokupan rod može biti odbačen što donosi velike gubitke proizvođaču. Oni koji odluče da zasnuju ovu proizvodnju moraju biti svesni rizika koji ona nosi. Ovako svoju priču o proizvodnji semena počinje Anđelko Čučaga iz banatskog sela Klek. Povrtarstvom je Anđelko, sada penzioner, počeo da se bavi 1975. godine. Za semensku proizvodnju se opredelio jer mu je ona, kako kaže, bila najsigurnija i najisplativija. Da bi se neko bavio ovom delatnošću, svoju parcelu prvo mora da prijavi resornom ministarstvu, a zatim i savetodavnoj službi. Anđelko sada obrađuje osam hektara zemlje. Skoro na celoj površini je semenska proizvodnja. Ove godine na jednom hektaru je imao beli luk, boranije isto toliko, a crni luk je zauzeo dva hektara. Na manjim površinama gajio je celer, plavi patlidžan i cveće. Seme lucerke proizvodio je na oko jedan i po hektar.
- Kada vidim kako su zbog suše prošli proizvođači u drugim poljoprivrednim proizvodnjama, mogu samo da se podičim svojim rezultatima. Ipak, proizvodnja je daleko ispod prosečne u godinama kada su uslovi optimalni. Nivo vode u kanalima je bio nizak. Morao sam da prebacujem vodu iz jednog u drugi kanal kako bu uključio sistem za navodnjavanje. Imao sam dvostruki trošak, ali koliko god vremenski uslovi bili nepovoljni, navodnjavanje to ublaži. Voda u kanalima koji se nalaze oko mojih njiva je iz Begeja i skoro da je stajaća. Ona je svega pet do osam stepeni hladnija od temperature vazduha i može da se koristi za zalivanje tokom celog dana, kaže Čučaga.
Ovaj proizvođač dugo sarađuje s Institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, a odnedavno i s preduzećem "Semenarnakop" iz Petrovaradina. Kaže da je siguran otkup spas za svakog proizvođača, ali i da semenarske kuće imaju stroge kriterijume koji se moraju ispoštovati.

U poslednjih 15 godina menja se tržište semenske robe

Od kada su na našem tržištu prisutne inostrane semenarske kuće mnogo toga se promenilo. Konkurencija je sve veća. Semenarske kuće traže proizvodnju samo onog semena koje se nalazi na njihovoj listi.
- Liste se šire i uvode se nove sorte. Pre nekoliko godina novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, na primer, nije tražio seme cveća, a sada ga traži. U početku smo bila samo nas trojica koji smo proizvodili seme cveća za Institut, nakon dve godine sam samo ja ostao u toj proizvodnji. Razlog njihovog odustajanja je neshvatanje da se semenska proizvodnja zasniva na manualnom radu. Oni su seme cveća kombajnirali, pa su prilikom dorade imali problema. Ja to nisam hteo da radim i zato sam i opstao. Slično je i u proizvodnji belog luka. I tu sve radim ručno. Zbog toga je moja proizvodnja na samom početku skuplja za 100 evra po katastarskom jutru. Ali ostvarim bolji prinos za dve do tri tone nego proizvođači koji rade mašinama, objašnjava naš sagovornik.
Sortiment koji traže semenarske kuće takođe je podložan promenama. Svake godine proizvodnja se proširuje sa po jednom selekcijom paradajza, paprike, krastavaca.

Sakupljnje semena je težak posao

Seme cveća se proizvodi u malim količinama. Neke partije su svega 20-30 kilograma. Ono se seje na površini od 300 do 500 kvadratnih metara.
- Kilogram semena prkosa se otkupljuje po ceni od 100 evra. Ista količina sorte duplog prkosa se plaća od 300 do 400 evra. To su evropske cene. Ali, ovo seme je sitnije od zrna peska i to treba skupiti. Kad je sunčano vreme, prkos se otvara i veoma brzo se oplodi. Tada se seče, stavlja se na foliju i suši nekoliko dana uz svakodnevno prevrtanje. Iz tih biljaka dobije se 200-300 grama semena. To je količinski malo, ali se zarade lepe pare, objašnjava Čučaga.
Seme paprike ne mora da se suši ukoliko su tokom septembra visoke temperature vazduha. Za dva do tri dana ono je suvo.
- Kod patlidžana se seme vadi krajem oktobra. Prvo se plod drobi drobilicom, melje se i ostavi 10 do 15 dana tokom kojih dolazi do vrenja. Tada se seme ispira i za taj postupak je potrebno veoma mnogo vode. Tada se pristupa sušenju, opisuje postupke proizvodnje naš sagovornik.
Semenska proizvodnja je skuplja od konvencionalne, ali su i otkupne cene semena znatno veće od cena iz drugih oblasti biljne proizvodnje. Anđelko Čučaga kaže da semenarske kuće formiraju cene na nivou grupacije, dogovaraju se međusobno. Poštuju dogovor s proizvođačima i ukoliko seme zadovoljava sve kriterijume kvaliteta otkupljuju sve količine, bez obzira na to da li su one veće ili manje od dogovorenih. Poslednje dve godine otkupne cene miruju, a u prethodnom periodu su bile vezane za evro. Plaćanje je redovno i završava se do februara.

J. Bajšanski

STRANE SEMENARSKE KUĆE POVEĆALE KONKURENCIJU

- Semenarske kuće sve više značaja pridaju klijavosti i čistoći. U Mađarskoj se, na primer, seme cveća pakuje i kada je klijavost 35 odsto. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada ne otkupljuje seme ukoliko je njegova klijavost ispod 98 procenata. Osim što mora da poseduje dobru klijavost, seme mora da bude i dobro zaštićeno kako ne bi prenosilo bolesti. Kontrolu rade nezavisne institucije, njihovi poslenici dođu, uzmu uzorke, urade analizu i ako je seme zadovoljavajućeg kvaliteta, ono se pakuje. U suprotnom ga ne otkupljuju, kaže Anđelko Čučaga.