* Da bi se prokvasio sloj zemljišta od 40, 60 centimetara dubine potrebno je 80-100 litara po kvadratnom metru kiše
Unošenje 50-80 kilograma azota po hektaru ne bi smelo da izostane u jesen, kako za ozime, tako i za jare kulture

Setva je počela još pre desetak dana i već se mogu videti i prvi ponikli usevi. Proizvođačima možemo samo poželeti više sreće u novoj proizvodnji. Ipak, morali bismo se još malo osvrnuti na proteklu sezonu i podsetiti se nekih pravila jačih od naše volje. Odnose se pre svega na mineralnu ishranu strnih žita.
Smanjenje sadržaja vlage u zemljištu izaziva smanjenu mikrobiološku aktivnost, jer se broj mikroorganizama koji učestvuju u kruženju organske materije i pojedinih hranljivih elemenata naglo smanjuje. Sadržaj lako pristupačne vode je uslov za normalnu mineralnu ishranu, tj. usvajanje hraniva iz zemljišnog rastvora. Sposobnost biljaka da koriste vodu iz rezervi zemljišta se smanjuje kada procenat vode padne ispod 16-17 odsto (60% poljskog vodnog kapaciteta, koji iznosi 24-25%). Zaostajanje biljaka u rastu i razviću se manifestuje čim se iskoristi vlaga iz oraničnog sloja. Podoranični i dublji slojevi zemljišta ne mogu nadoknaditi "ispadanje" oraničnog sloja (0-40 cm dubine) iz funkcije.
Bez prisustva vode prestaje usvajanje NPK i drugih hraniva, pa je biljka primorana da vrši preraspodelu hraniva iz starijih u mlađe organe. I taj proces prestaje u trenutku pojave prvih simptoma venjenja. U tom trenutku je sadržaj vlage u zemljištu 11-13 odsto (tačka venjenja). Navedeni nepovoljni uslovi su uticali na iskorišćavanje hranljivih elemenata unetih pre setve jarih useva 2017.

Usvajanje - iznošenje N, P, K hraniva

Usvajanje hraniva podrazumeva količine N, P i K sadržane u novostvorenoj organskoj materiji (ukupnoj biomasi). Koliko je hraniva usvojeno teško je utvrditi. Stvarno iznete količine N, P i K se mogu proceniti na bazi ostvarenog prinosa (zrna ili korena). Pošto je nepoznat prosečan prinos u 2017. (osim kod pšenice, 4,1 tona po hektaru i uljane repice 3,4 tone po hektaru), napravljena je procena prosečnih prinosa na bazi izveštaja stručnih i savetodavnih službi.
Prema ostvarenim prinosima u 2017. iznošenje hraniva je bilo skoro za 50 odsto manje u odnosu na 2016. godinu. Ako se iznošenje N, P i K uporedi s unetim količinama pre setve, očigledno je da postoje pozitivni bilansi kod većine biljnih vrsta i kod skoro svih hraniva. Međutim, to nikako ne znači da su hraniva koje biljke nisu iskoristile tokom 2017. ostala u lako pristupačnoj formi za narednu vegetacionu sezonu. Dok se u zemljištu ponovo ne uspostavi normalna mikrobiološka aktivnost celokupna količina hraniva će ostati imobilisana u različitim formama i na različite načine. Agrohemijskom analizom u ovom trenutku nije moguće konstatovati povećane količine pristupačnog P ili K u odnosu na prethodnu godinu. Kako se sadržaj vlage u zemljištu bude povećavao, tako će se pojačavati i mikrobiološka aktivnost. Rezultat toga će biti oslobađanje lako pristupačnih hraniva u zemljišni rastvor iz koga će ga biljke koristiti. Ovo važi i za novozasejane ozime kulture u jesen 2017.
Iz navedenih razloga se ne može preporučiti smanjenje unošenja N, P i K u osnovnom đubrenju, u odnosu na normalne godine. S povratkom vlage u zemljište najpre će se razmnožiti mikroorganizmi koji će brzo usvojiti potreban N, P i K i druge elemente. Za kratko vreme može nastati depresija u ishrani biljaka, ali će ona biti brzo prevaziđena uspostavljanjem biološke ravnoteže u zemljištu.
Koliko je padavina potrebno da se popune zalihe vode u zemljištu? Ovo pitanje nema jasan i kratak odgovor. Kiše koje su pale krajem septembra i u prvoj dekadi oktobra 2017. (20-60 l/m2) prokvasile su sloj zemljišta od 10, 20 centimetara. U ovom periodu je još uvek visoko isparavanje vode, koje sprečava njen prodor u dublje slojeve. Da bi se prokvasio sloj zemljišta od 40, 60 centimetara dubine potrebno je 80-100 litara po kvadratnom metru kiše. Dublji slojevi zemljišta će se prokvasiti tek tokom zimskog perioda, ako bude dovoljno padavina.

Preporuke pred setvu 2017/2018.

Mere koje će biti pomenute treba shvatiti kao mere adaptacije na eventualnu pojavu nepovoljnih vremenskih uslova i tokom iduće godine. One bi trebalo barem da umanje moguće štete.
Svakako treba dobro razmisliti o povećanju površina pod ozimim kulturama (strna žita, uljana repica, krmne biljke). Pošto ove vrste rastu pri nižim temperaturama, imaju dobro razvijen korenov sistem još tokom jeseni, dobro koriste eventualne zimske rezerve vlage, a sazrevaju početkom leta, logično je da treba da zauzmu više mesta u strukturi setve 2017/2018. godine.
Primena N, P i K đubriva pre setve, tj. pre osnovne obrade ne bi smela izostati. Fosfor i kalijum se mogu umanjiti ili čak izostaviti ako plodnost zemljišta to dozvoljava. Ali unošenje 50-80 kilograma azota po hektaru ne bi smelo da izostane u jesen, kako za ozime, tako i za jare kulture.
Izboru sorte treba posvetiti punu pažnju. Treba gajiti one genotipove koji su bolje adaptirani na stresne uslove i klimatske ekscese. Pokazalo se i u 2017. da domaći sortiment ne zaostaje po prinosu, a u velikoj je prednosti u pogledu kvaliteta zrna. Treba birati kvalitetne sorte koje nude domaći oplemenjivači iz Instituta za ratarstvo i njegova semenarska kuća BSP Srbobran. Na dnevni red nadležnih dolazi dugo očekivani "Pravilnik o razvrstavanju po kvalitetu".
Optimalni sklop biljaka je vrlo važan za racionalno trošenje vlage, ali i za formiranje jačeg korenovog sistema svake pojedinačne biljke. Zbog toga se treba držati donje granice preporučenih normi setve. Pogotovo u ranim rokovima setve.
Kvalitet semena treba da bude vrhunski. Osim dobre klijavosti čistoće i energije, seme mora biti dobro zaštićeno od bolesti i po mogućstvu od štetnih insekata. Obratite pažnju na podatke iz deklaracije o semenu. Ako je seme proizvedeno u 2016, ne treba se plašiti, jer je ono prošlo sva testiranja kvaliteta. Onim proizvođačima koji ostaju verni semenu "s tavana" preporučuje se da još jednom razmisle o isplativosti te odluke.
Treba računati da će se posledice suše odraziti i na proizvodnju u 2018. kako je to bilo i u prethodnim sušnim godinama. Obećani paketi mera za pomoć zbog šteta od suše morali bi stići dok još traje setva.

Prof. dr Miroslav Malešević