* U suzbijanju ovih insekata više pažnje treba posvetiti nekim drugim merama, a ne oslanjati se isključivo na hemijsku zaštitu

Uljana repica je najosetiljivija u prvim fazama razvoja i razvića. Čak i manja oštećenost može dovesti do smanjenja broja biljaka i kasnije se značajnije odraziti na prinos. I pored toga ne bi trebalo zaštitu raditi "napamet", odnosno bez poštovanja ekonomskog praga štetnosti za najznačajnije štetočine. U Srbiji situacija još uvek nije alarmantna, jer je pritisak štetočina daleko niži u odnosu na područja gde se uljana repica gaji u većem obimu, ali je zaštita ipak zahtevna, pogotovo u godinama s većom brojnošću štetočina.
Od insekata u jesenjem periodu najveću opasnost predstavljaju buvači kupusnjača (vrste iz roda Phyllotreta), crvenoglavi repičin buvač (Psylliodes chrysocephala) i repičina lisna osa (Athalia rosae).

Biološke osobine

Buvači kupusnjača su sitni insekti dužine tela od dva do tri i po milimetra koji dobro skaču i lete. Različitih su boja - sjajnocrni, tamnoplavi ili tamnozeleni. Neke vrste poseduju žute uzdužne pruge na pokriocima. Štete uglavnom čine odrasle jedinke na kotiledonima i sasvim mladim listovima povrtarskih krstašica i uljane repice. Prouzrokuju karakteristične simptome u vidu jamičastih rupa na kotiledonima i mladom lišću. Imaju jednu generaciju godišnje, prezimljavaju kao odrasli ispod biljnih ostataka na zatravljenim terenima. Kada se poklope pogodni uslovi za razvoj, poput sušne jeseni, mogu pričiniti značajne štete.
Crvenoglavi repičin buvač je dug do 4,5 milimetara, zelenkasto ili plavičastocrne boje s metalnim odsjajem. Deo glave je crven, po čemu je i dobio ime. Larva je prljavo bele boje sa smeđom glavom, dužine 1,5 milimetara kada se ispili, do osam milimetara na kraju razvoja, s jasno izražena tri para nogu na grudima. Oštećuje skoro sve biljke iz porodice krstašica. Ima jednu generaciju godišnje. Odrasle jedinke se javljaju u maju i junu. Posle izvesnog vremena ulaze u letnju dijapauzu u kojoj ostaju do kraja leta kada nastavljaju sa ishranom na tek niklim biljkama uljane repice. Štetni su i odrasle jedinke i larve. Larve u jesen, nakon piljenja, prodiru u lisne drške iz kojih neretko prelaze u stablo uljane repice. Jači napad prouzrokuje kržljanje ili uginjavanje biljaka, a slabiji napad usporava razvoj biljaka. Veća brojnost larvi znatno povećava osetljivost biljaka na izmrzavanje.
Repičina lisna osa je opnokrilac koji u pojedinim godinama može pojesti listove mladog useva uljane repice i na taj način izazvati golobrst. Dužina tela odrasle jedinke je od šest do osam milimetara. Zadnji deo tela je žute ili žutonaranxaste boje. Glava i bočne strane grudi su crni. Na ivici krila se nalaze crnkasta zadebljanja. Larva (pagusenica), kada odraste, dužine je od 16 do 18 milimetara. Tek ispiljene larve su svetlozelene do sive boje. S porastom, boja im se menja i postaje tamnija, tamnozelena do crna na leđima i siva na trbušnoj strani. Pored grudnih, ima osam pari trbušnih nogu.
Ženka živi oko 15 dana i za to vreme položi do 300 jaja. Pagusenice se pile nakon pet do 10 dana. Razvoj pagusenica traje 15-20 dana, tokom kojih se presvlače pet puta. Tokom 24 časa mogu konzumirati količinu hrane dvostruko veću od sopstvene težine. Kod nas repičina lisna osa ima dve do tri generacije godišnje. Prva generacija je najmanje štetna, jer se održava na korovskim biljkama iz familije krstašica. Druga i treća generacija prave značajne štete na uljanoj repici i drugim krstašicama. Prezimljava larva poslednje generacije u kokonu u zemljištu.

Mere suzbijanja

Zaštita uljane repice podrazumeva integralni pristup, što znači da više pažnje treba posvetiti nekim drugim merama, a ne oslanjati se isključivo na hemijske. Jedna od preporuka je uništavanje korova iz familije krstašica na kojima se štetočine hrane tokom leta i zbog kojih se njihova populacija održava na visokom nivou. Takođe, s obzirom na to da letnja generacija repičine lisne ose polaže jaja na samonikle biljke uljane repice iz semena osutog tokom žetve, zaoravanje samoniklih biljaka doprinosi smanjenju brojnosti ove štetočine. Navodnjavanje je veoma važno, jer povoljno utiče na ujednačenije nicanje i brži rast biljaka. Nažalost, površine na kojima se može navodnjavati uljana repica kod nas su više nego skromne.
Krajem 2013. godine došlo je do zabrane upotrebe insekticida iz grupe neonikotinoida za tretman semena. Posledice ove zabrane se ogledaju u smanjenju površina pod ovim usevom, smanjenju kvaliteta proizvedene repice, kao i poskupljenju proizvodnje zbog uvođenja dodatnih folijarnih tretmana. Visok reproduktivni potencijal insekata, porast površina pod uljanom repicom, nemogućnost pravovremenog suzbijanja u pojedinim periodima, često nepoznavanje biologije štetočine i nestručno pristupanje zaštiti čine ih veoma opasnim. Da bi se njihova štetnost smanjila na što je moguće manju meru, potrebno je često obilaziti parcele, pogotovo u kritičnim periodima. Takođe, potrebno je posmatrati celu parcelu, a ne samo rubne delove.
Ekonomski prag štetnosti za buvače je od pet do 10 odsto pojedene lisne površine. Za repičinu lisnu osu ekonomski prag štetnosti je pojava prosečno više od jedne pagusenice na dve biljke uljane repice u jesen, dok su pagusenice manje od 10 milimetara, a svakako pre nego što pričine veće štete. Na teritoriji Srbije za ovu namenu su registrovani preparati na bazi bifentrina, afla-cipermetrina, lambda-cihalotrina i deltametrina.

Dr Željko Milovac
Dipl. biol. Filip Franeta

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad