* Potrebno je redovno obilaziti parcele i pratiti brojnost ove štetočine

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) izraziti je polifag koji može oštećivati više od dve stotine biljnih vrsta. Radi se o leptiru čije gusenice čine značajne štete u poljoprivrednoj proizvodnji, prvenstveno na kukuruzu i paprici.
Široko je rasprostanjen u svetu i naseljava veći deo Evrope, severni deo Afrike i Malu Aziju. Takođe se može naći na teritoriji Rusije sve do krajnjeg istoka. Na američkom kontinentu je prvi put zabeležen početkom prošlog veka od kada se uspešno raširio i predstavlja značajnu štetočinu.
Odrasli leptiri su srednje veličine, raspona krila od 25 do 35 milimetara. Polni dimorfizam je izražen. Ženke su nešto krupnije, s većim abdomenom i svetlijim krilima dok su mužjaci sitniji, s tanjim abdomenom i tamnijim krilima.

Biologija i štetnost

U našim agroekološkim uslovima kukuruzni plamenac obrazuje dve generacije godišnje. U pojedinim godinama, u slučaju duge i tople jeseni, moguće je da obrazuje i parcijalnu treću generaciju. Let primeraka prve generacije počinje obično krajem maja i traje do kraja juna. Prva generacija je ekonomski manje značajna. Let druge generacije obično počinje u prvoj polovini jula i traje tokom jula i avgusta. Nakon parenja dolazi do polaganja jaja. Jaja polažu na naličju listova u blizini klipa u vidu jajnih legla koja se sastoje od 20 do 50 jaja. Jedna ženka položi od 100 do 300 jaja u zavisnosti od dopunske ishrane i uslova sredine. Nakon četiri do osam dana u zavisnosti od temperature, dolazi do piljenja jaja. Pre izleganja gusenica, jaja dobijaju karakterističnu crnu boju koja potiče od glavene kapsule gusenica. Neposredno nakon piljenja mlade gusenice prvih nekoliko dana života provode hraneći se listom. Ovo je važno zbog suzbijanja, jer nakon nekoliko nedelja, gusenice se ubušuju u stablo ili klip i tamo nastavljaju razviće i tada su zaštićene od dejstva insekticida. Stadijum larve traje od tri do pet nedelja. Gusenice su karakterističnog izgleda, glavena kapsula je tamno obojena, telo je sive boje dok se na leđnoj strani drugog i trećeg grudnog i svih trbušnih segmenata nalaze četiri tamna prstena koji izgledaju kao tačkice. Lutka je tanka, braon boje, a stadijum lutke traje obično oko nedelju dana. Gusenice se ulutkavaju kako u kanalima unutar stabla, tako i van stabla, na delovima i unutar delova biljaka. Vrsta prezimljava u stadijumu gusenice poslednjeg uzrasta u kukuruzovini tako da usitnjavanje i zaoravanje kukuruzovine može predstavljati meru smanjenja brojnosti ove vrste.
Gusenice se hrane najčešće sunđerastim tkivom unutar stabla, drškom klipa ili samim zrnom kukuruza. Štete koje gusenice nanose biljkama su mnogostruke. Direktne štete su posledica ishrane gusenica unutar stabla. Čest je slučaj da usled ishrane gusenica oslabljeno stablo pukne. Takve biljke se ili ne mogu kombajnirati ili je to moguće uz izvesne poteškoće. U ovom slučaju ekonomski gubitak je u direktnoj vezi s brojem gusenica unutar biljke, a njih može biti i nekoliko desetina. Procenjuje se da jedna gusenica smanjuje prinos od tri do šest odsto. Kada drška klipa ili metlica bivaju napadnuti, tada postoji velika verovatnoća da oni otpadnu što direktno utiče na smanjenje prinosa. Takođe, gusenice se mogu hraniti i mladim zrnom u nalivanju, pa se osim direktne štete oštećenjem zrna pojavljuju i sekundarne štete prouzrokovane gljivičnim infekcijama na mestima gde je klip oštećen. Veoma je česta pojava gljiva iz roda Aspergillus i Fusarium na mestima oštećenja od gusenica. Produkti metabolizma ovih gljiva su mikotoksini koji imaju kancerogena i teratogena dejstva na ljude i životinje.

Mere suzbijanja

Kao i kod svih drugih štetočina tako se i kod kukuruznog plamenca, radi dobijanja prave slike o potrebi za suzbijanjem, mora pratiti njegova brojnost. Ovaj podatak još više dobija na težini kada se uzmu u obzir činjenice da se radi se dobrim letačima, koji su u mogućnosti da prelete i značajne razdaljine kao i da njihova brojnost varira iz godine u godinu i od lokaliteta do lokaliteta tako da je teško unapred predvideti potrebu za suzbijanjem. Kao i većina drugih noćnih leptira, kukuruzni plamenac veći deo svojih aktivnosti, kao što su parenje i polaganje jaja, obavlja noću. Iz tog razloga brojnost leptira nije moguće pratiti posmatranjem danju iako i tokom dana ima aktivnih primeraka. U svrhu praćenja brojnosti najčešće se koristi svetlosna klopa. Feromonske klopke pokazuju različitu efikasnost i nisu uvek dovoljno pouzdane. Takođe, od velike važnosti je i brojanje položenih jajnih legla i praćenje piljenja gusenica. Jajna legla se mogu relativno lako pronaći pregledom useva na naličju lista u delu oko klipa.
Hemijski tretman treba sprovesti samo na onim usevima na kojima su pređeni pragovi štetnosti odnosno gde broj položenih jajnih legla ili oštećenih biljaka prelazi granicu od 10 odsto u semenskoj proizvodnji ili 15-20 odsto u merkantilnom kukuruzu. Vreme tretmana zavisi i od načina delovanja insekticida koji se koristi, ali je to najčešće par dana nakon maksimalnog broja uhvaćenih jedinki. U našim agroekološkim uslovima je to obično početkom avgusta.
Od registrovanih preparata za datu namenu na našem tržištu se mogu naći: hlorantraniliprol, hlorantraniliprol + lambda cihalotrin, indoksakarb, bifentrin, diflubenzuron, deltrametrin i azadiraktin. Prvenstvo treba dati preparatima s ovicidnim i larvicidnim delovanjem. Takođe, treba imati u vidu i da su za tretman druge generacije kukuruznog plamenca u usevu kukuruza potrebne visokoklirensne prskalice. Količina vode ne bi trebalo da bude ispod 250 litara po hektaru, a poželjno je i više i treba je uskladiti s habitusom biljke da bi pokrovnost i efikasnost preparata bili što bolji.
Ove godine let prve generacije kukuruznog plamenca bio je na nivou višegodišnjeg proseka, sa sporadičnim štetama. Što se tiče leta druge generacije i potencijalnih šteta, situacija je specifična i u najvećoj meri uslovljena pojavom suše. Treba imati u vidu i da nisu svi regioni Srbije podjednako pogođeni sušom. Usev kukuruza u oblastima više zahvaćenim sušom je u lošijoj kondiciji i manje je privlačan za polaganje jaja. Ipak, svaka parcela je priča za sebe i potrebno je redovno obilaziti i pratiti brojnost ove štetočine.

Dipl. biolog Filip Franeta
Dr Željko Milovac

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad