* Potrošači slabo cene ovaj proizvod, dok je on u Evropi veoma tražen zbog kvaliteta

U našoj zemlji uobičajeno je da se od pčelinjih paša izdvajaju dve, odnosno bagremova i suncokretova. Prva se obično naziva glavna kvalitetna paša, jer je bagremov med delikatesna roba cenjena na tržištu i zahteva besprekorno devičansko saće i veliku pažnju pčelara kako bi se dobio prvoklasni proizvod. Druga, suncokretova paša, smatra se glavnom količinskom pašom, jer je izdašna po prinosima i zahvalna u pogledu dobiti. Nažalost, zbog tendenciozno plasiranih dezinformacija još pre mnogo decenija na prostorima bivše Jugoslavije, većina potrošača ovaj med slabo ceni, što utiče i na tržišnu vrednost. U bliskim evropskim zemljama s razvijenijom gastronomskom kulturom, suncokretov med je posebno tražen zbog svog bogatog sastava.
Za razliku od bagrema i livada, medobranje na suncokretu vezano je za površine koje se pod njim nalaze i odabrane hibride, što se svake godine menja, kako po zastupljenosti useva, a još više pod sve širom paletom hibrida koji se nude ratarima. Posebnu zebnju predstavljaju pesticidi kojima se ovaj usev tretira, od semena pa nadalje. Stoga je razumljiva zbunjenost i zabrinutost pčelara prilikom traženja mogućih lokacija za dovoženje pčelinjaka, jer su mnoga već godinama uobičajena mesta sada pod nekim drugim kulturama.
Kako bilo, ovu pašu svakako ne treba propuštati, jer se sadržaj šećera u nektaru suncokreta kreće od 40 do 60 odsto, a svaki od preko 4.000 cvetića koji čine ovu slasnu cvast izluči za 24 sata i do 0,3 miligrama šećera. Kako cvetanje traje tri sedmice, neretko i gotovo čitav mesec, pašni kapacitet ove medonoše je preko 40 litara nektara i 80 kilograma polena po jednom hektaru. Za postizanje kvalitetnih prinosa potrebno je da su na uzorno čistim parcelama bez korova jake i zdrave biljke, dobro prihranjene, a pčelinje zajednice snažne kako bi mogle takve potencijale da ostvare.
Pčele na suncokretovoj paši izuzetno dobro i obilno grade saće i stvaraju vosak. Ovu prednost treba iskoristiti za obezbeđenje dovoljne količine mladog saća i za uzimljavanje koje nam uskoro predstoji. S druge strane, i dalje su aktuelni ramovi građevnjaci, jer se njihovom primenom broj varoa može gotovo prepoloviti. U želji da uštede na izgradnji voska, neki pčelari otklapaju trutovsko leglo, ispiraju ga i vraćaju u košnicu. Na taj način mnogo varoe bude odstranjeno, ali rezultati nemačkih istraživača ukazuju da je znatno veće "interesovanje" varoe za ćelije koje se tek izgrađuju nego za izgrađene. Zato je praktično prazan ram koji će se koristiti kao građevnjak podeliti letvicama na tri jednaka okna, periodično odstranjivati i u sunčanom topioniku pretapati onu trećinu trutovskog legla u kojem su ćelije zatvorene.
Osim nektara i polena, suncokretova cvast stvara i čitav niz drugih jedinjenja. To su aromatične materije, njih preko 30, od kojih su neke veoma štetne po pčele, što selekcijom pokušava da se eliminiše. Suncokretova paša često može da bude velika "klopka". U otežanim uslovima neki hibridi intenzivno luče između trubastih cvetića cvasti smolasta jedinjenja. Dolazeći po nektar i polen pčele se lepe i tako stradaju. Selekcijom se teži stvaranju biljaka koje nisu tome sklone. Suncokret daje i obilje polena koji takođe treba iskoristiti. Postavljanjem hvatača na košnice može se sakupiti dovoljno cvetnog praha za sopstvene potrebe, za zimsko pripremanje oplemenjenih pogača, ali i za prodaju.
Ako je suncokretova paša poslednja kada pčele prikupljaju nektar, odnosno ako se ne očekuje još značajnijih unosa, prilikom vrcanja med treba uzimati samo iz saća s medom, dok satove s leglom i vencima meda valja ostaviti pčelama za zimu i prolećni razvoj.

Dejan Kreculj

KAKO NAJBOLJE ISKORISTITI PAŠU

● Da su za oprašivanje i medobranje dovoljna jedno do dva jaka pčelinja društva po hektaru.
● Da bi rezultati bili bolji, dobro je što ravnomernije rasporediti košnice duž čitave njive.
● Prilikom odabira mesta poželjno je odabrati parcelu s bliskim nivoom podzemnih voda, ali i paziti da nije izložena jakim i stalnim vetrovima koji bi smanjivali vlažnost vazduha.
● Mesto na koje se postavljaju košnice treba da bude ocedno i tvrdo, neuzorano, kako bi se izbeglo eventualno naginjanje i prevrtanje košnica pod teretom unosa.
● Po mogućnosti košnice treba da budu osunčane samo u jutarnjim i popodnevnim satima, ali se u svakom slučaju mora obezbediti nesmetano strujanje svežeg vazduha. Idealna mesta su vetrozaštitni pojasevi duž velikih kompleksa.
● Pre nego što se pčelar odluči za određenu lokaciju, treba da se obavesti o preduzetim agrohemijskim merama zaštite. Prisustvo imidakloprida u našim krajevima je nesporno, samo je pitanje da li je i gde upotrebljen. Pčele treba doseliti na suncokretovu pašu u dogovoru s vlasnikom parcele, da kasnije ne bi bilo neprijatnosti ili čak gubitaka zbog pesticida. Naravno, kao i prilikom svake selidbe, podrazumeva se da su potrebni dokumenti o zdravstvenom stanju društava.
● Uočavanje bumbara na tek pokojem pomalo otvorenom cvetu nagoveštaj je bogate paše.