* Semenarstvo strnih žita oslabilo je do te mere da se skoro 60% površina zasejava nedeklarisanim semenom iako se njegovom upotrebom ostvaruju niži prinosi, a povećava rizik proizvodnje
 
Ostalo je još malo vremena do početka jesenje setve strnih žita i uljane repice. Već krajem septembra započeće setva ozimog ječma, raži, tritikalea i pšenice. Pre setve strnih žita trebalo bi izabrati sortu koja će biti nosilac tehnologije gajenja, prinosa i kvaliteta budućeg roda. Izbor sorte je prvi korak za uspešnu proizvodnju, ne samo žita već i svih drugih biljnih vrsta. Danas je u Srbiji u ponudi veliki izbor sorti, čak preko 100, što zbunjuje proizvođače prilikom opredeljivanja. Veliki je i broj informacija o sortimentu koji se nudi. Pitanje je, međutim, pouzdanost tih informacija i da li će vaši agroekološki uslovi odgovrati baš toj sorti koju reklamira njen autor ili održavalac (uvoznik). 
Domaći sortiment je u laganom uzmicanju pred sve agresivnijim nastupom predstavnika stranih sorti. Pred prošlogodišnju setvu domaći sortiment je bio zastupljen s nešto više od 30%. Ove godine semenska proizvodnja nije povećana, pa se može desiti da će za neke sorte nedostajati semena. Zato je pravo vreme da se proizvođaći zainteresuju za nabavku (ili rezervaciju) semena. U tom smislu veoma je dobrodošao Zaključak Direkcije za robne rezerve Republike Srbije od 22. 8. 2019. o razmeni semenske pšenice za merkantilnu, u veoma povoljnom paritetu 1:1,8 kilograma. Ovim je stvorena mogućnost da proizvođači dođu do sertifikovanog semena pšenice domaćih sorti uz krajnje jednostavnu proceduru. Partner Direkciji je najveća domaća semenarska kompanija BSP (Best Seed Producer) iz Srbobrana. Ova semenarska kuća, inače, ima veoma dobru saradnju s domaćim institutima u Novom Sadu i Zemun Polju u proizvodnji, doradi i prometu semena pšenice, soje i kukuruza, sorti i hibrida kreiranih u Srbiji. 
 
Deklarisano ili "seme sa tavana"
 
O ovoj temi se piše i govori dugo godina. Zakon o semenu nije decidan u vezi toga da li se može ili ne za setvu strnih žita koristiti i nedeklarisano seme. To koriste poljoprivrednici, ali i zadruge i preduzeća, kako bi, po njihovoj računici, ostvarili neku sitnu uštedu u novcu koji bi dali za kupovinu semena. Stručnjaci i nauka su dokazali da ta računica nije tačna i da se upotrebom nedeklarisanog semena ostvaruju niži prinosi, a povećava rizik proizvodnje. Nadležni državni organi i kupci pšenice koriste liniju manjeg otpora i pristaju na otkup merkantilne proizvodnje od semena nepoznatog porekla. Izbegava se donošenje oštrijih propisa koji regulišu rad mnogobrojnih improvizovanih doradnih pogona, ne kontroliše se promet i upotreba fungicida za dezinfekciju semena. I pošto nema reakcije države, semenarstvo strnih žita je oslabilo do te mere da se skoro 60% površina zasejava nedeklarisanim semenom. 
Jedini izlaz iz ovakve situacije je da država konačno uvede pristojne podsticaje primarnim proizvođačima kakve imaju države u okruženju.
 
Domaći sortiment ne zaostaje za inostranim
 
Na sortnoj listi Srbije ima preko 180 registrovanih sorti pšenice. Sve one su na neki način prošle postupak ispitivanja i uvrštene su na listu. Poznato je ko je njihov autor, iz kog dela EU dolaze i ko su održavaoci, odnosno zastupnici. Svaka od registrovanih sorti ispitivana je na potencijal za prinos i za tehnološki kvalitet zrna. Svaka od njih je svrstana u neku od četiri grupe kvaliteta: 1. poboljšivači, 2. hlebne, 3. osnovne i 4. sorte van klase. To je učinjeno na bazi usvojenih kriterijuma nadležnog ministarstva. Potencijal za kvalitet zrna pojedinih sorti je poznat, ali se ne iznosi javno, jer se jedino kod nas, u odnosu na EU, pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu. Zbog prevelike upotrebe nedeklarisanog semena i zbog odsustva razvrstavanja, kvalitet pšenice iz Srbije je izgubio na vrednosti kod kupaca u inostranstvu. To se odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. Na kraju se sve svaljuje na proizvođače, koji sve manje profitiraju, jer trgovci diktiraju uslove otkupa, skladištenja i izvoza. 
Godina 2018/2019. je još jednom pokazala zablude agrarne politike, da se s malo novca može proizvesti bogato i kvalitetno zrno. To se desilo i prethodne godine, samo su uzroci bili drugačiji. Žestoke klimatske promene, koje su nas (i okruženje) zahvatile poslednjih nekoliko godina, prete da umanje našu primarnu proizvodnju u svakom pogledu: po količini i po kvalitetu. Sve priče o manjoj vrednosti domaćeg sortimenta u odnosu na strani demantovale su prošla i ova godina. Testiranje sorti pšenice u makroogledima, u izvođenju PSSS Srbije, pokazalo je da domaće sorte ni na jednom lokalitetu nisu bile slabije po prinosu u odnosu na strane. To se naročito pokazalo na teritoriji AP Vojvodine, gde se često, bez dokaza, tvrdi da su NS sorte za tonu manje prinosne. Pokazalo se da su sorte "simonida", "zvezdana" i "NS 40 S" bile bolje ili, u najmanju ruku, ravnopravne s najzastupljenijim stranim sortama. 
Kada je u pitanju tehnološki kvalitet zrna, domaće sorte su bile superiorne. Da se striktno primenjivao važeći pravilnik o kvalitetu, mnoge strane sorte bi završile u fabrikama stočne hrane. One su pokazale veliku neotpornost na visoke temperature u završnim fazama vegetacije, što se odrazilo na specifičnu masu zrna. Hektolitarska težina je padala i ispod 70, pa čak i ispod 68 kilograma. Sitnije i slabije naliveno zrno je u ovoj godini imalo veći udeo omotača zrna u odnosu na endosperm, što je uticalo na veći sadržaj sirovih proteina. To, međutim, nije moglo da spasi drastičan pad kvaliteta zrna. 
Pored pada kvaliteta, u 2019. je zabeleženo i veće prisustvo fuzarioznih zrna. O tome se moralo voditi računa prilikom uskladištenja pšenice ovogodišnjeg roda. 
Budući da je fuzarijum sistemično oboljenje koje se prenosi zrnom, a ne može se eliminisati običnim tretiranjem semena fungicidima prilikom dorade, proizvođači se upozoravaju da obrate pažnju na prisustvo ove opasne bolesti. Kontrolu nad fuzarijumom mogu uspostaviti samo vrhunski doradni centri, u koje spada i kompanija BSP. Zbog navedenog problema biće veoma rizična upotreba sopstvenog semena bez prethodnog ispitivanja. 
 
Prof. dr Miroslav Malešević, 
BSP - Srbobran 
Prof. dr Radivoje Jevtić 
Dr Vladimir Aćin 
Dr Milan Mirosavljević 
Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad