* Lane smo na sve zahtevnije rusko tržište izvezli 140.000 tona jabuka, što je 24 odsto manje nego 2017. godine
* Koliko je u ovom momentu ostvariv izvoz u Kinu, Indiju, kao i zemlje severne Afrike 
* Stručnjaci predlažu proizvođačima da sa konvencionalne pređu na organsku proizvodnju i budu konkurentni na svetskom tržištu
 
Većina naših malih i srednjih gazdinstava, opredeljenjih za voćarsku proizvodnju, godinama je živela od izvoza svojih proizvoda, najviše jabuka, na rusko tržište. Situacija se u tom pogledu poslednje dve-tri godine drastično usložila na njihovu štetu. To uoči berbe voćarama zadaje glavobolju i neizvesnost. Poznato je da su uvoznici iz Rusije zbog sve većeg reeksporta voća znatno pooštrili kriterijume odabira i kvaliteta, a s naše strane Vlada je donela Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju. Po slovu Uredbe, izvoz voća dozvoljen je samo firmama koje imaju vlastitu ili u zakupu hladnjaču s minimalnim kapacitetom od 500 tona za voće, odnosno 200 za povrće. 
Nezdovoljni nametnutim uslovima voćari već duže vreme od Vlade Srbije i Ministarstva poljoprivrede traže ukidanje Uredbe ili koliko-toliko ublažavanje uslova za izvoz, ali apeli za sada ostaju bez odjeka. Registar izvoznika je već formiran i sveo se sa više od 650 na svega 50. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ističe da je rusko tržište za voćare najisplativije (dobija se 40 evrocenti za kilogram jabuka, a u EU 20), ali i najzahtevnije.
- Naši proizvođači, pogotovo jabuka, moraju da prihvate da u Rusiji prolazi samo prva klasa. Zbog toga se mora, kako sada, tako i u budućnosti, ozbiljnije poraditi na sortimentu i kvalitetu, jer je konkurencija među voćarima za izvoz na rusko tržište sve veća, rekao je Nedimović.
 Nije tajna da Rusi poslednjih pet godina, najviše u Krasnodarskoj oblasti, podižu velike zasade jabuka i samim tim šalju signal svim uvoznicima jabuka da žele da smanje godišnji uvoz jabuka koji iznosi 700.000 tona. Bolji poznavaoci prilika na ruskom tržištu kažu da su Rusi samo za godinu dana uvoz jabuka smanjili za četiri odsto, a trend povećanja površina pod jabukama nezaustavljivo se nastavlja.
 Prema podacima Privredne komore Srbije, na rusko tržište naši proizvođači su lane izvezli 140.000 tona, čak 24 odsto jabuka manje u odnosu na 2017. godinu. To je umnogome uticalo na to da na listi izvoznika jabuka u Rusiju padnemo na treće mesto iza Moladavije i Kine. Resorni ministar kaže da je, bez obzira na sve ove podatke i stvorene prepreke za veći izvoz, rusko tržište zbog dobre cene za naše proizvođače i dalje aktuelno. Da bi se olakšao izvoz voćarima, Ministarstvo poljoprivrede poslednjih meseci ozbiljno preduzima mere i aktivnosti na obezbeđenju alternativnih tržišta. Pre svega u Kinu, Indiju kao i zemlje severne Afrike, Maroko, Alžir, Tunis, Ujedinjene Arapske Emirate...
- S Indijom je potpisan sporazum o fitosanitarnoj kontroli i već na jesen očekujemo da krene izvoz veće količine jabuka. S najvećim kineskim trgovinskim agromarketom "Sinfadi" takođe je dogovoren izvoz voća i povrća, ali će realizacija ovog posla uslediti nakon posete inspekcije iz Kine u novembru, kako samim našim proizvođačima, tako i izvoznicima-hladnjačarima, rekao je Nedimović, koji očekuje da ovogodišnja izvozna tranša jabuka u Kinu bude 60.000 tona.
Evica Mihaljević iz Asocijacije "Plodovi Srbije" smatra da Srbija, uz sve manjkavosti u sortimentu, ima kvalitetno voće za izvoz, ali da osvajanje novih stranih tržišta nije nimalo lako.
- Konkurencija je iz godine u godinu sve veća, posebno iz evropskih zemalja kao što su Poljska, Španija, Italija, ali sve više iz zemalja Bliskog istoka, Turske, Iraka, Izraela... U svakom slučaju, dobro je što je Ministarstvo poljoprivrede krenulo ofanzivnije u obezbeđenje novih tržišta na kojima smo nekad bili prisutni, ali svakako da je, uz upornost proizvođača, potrebno vreme kako bi sve to zaživelo i tržište profukcionisalo, kaže Mihaljevićeva, uz napomenu da na novim tržištima treba istrajati, jer će izvoz u Rusiju u narednim godinama sve više slabiti, pogotovo kada njihovi sada još uvek mladi zasadi budu u punom rodu. 
Prof. dr Zoran Keserović s novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ističe da proizvodnja voća u Srbiji, kako sada, tako i u budućnosti, ima perspektivu. Da bi se povećao izvoz, proizvođači moraju više da povedu računa o standardima kvaliteta i raznovrsnijoj ponudi za inostrano tržište, jer širom Evrope, posebno u Rusiji i Azerbejxanu sve više niču nove savremene plantaže, kako jabuka, tako i drugih voćnih vrsta.
- Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije još odlučnije treba da preuzmu inicijativu i pomognu voćarima. Neophodno je strategijski i planski osvajati nova tržišta i prilagođavati im se boljom ponudom od sadašnje. U svemu tome najbitnije je da proizvođači koji se dugoročno opredeljuju za voćarstvo, ukoliko žele da plasiraju proizvode na ino-tržište, moraju da sa konvencionalne pređu na integralnu, organsku proizvodnju, kao što se radi u Evropi, i da na taj način budu konkurentni na svetskom tržištu, ističe Keserović.
 Probleme s izvozom imaju gotovo svi proizvođači jabuka, ali za razliku od malih i srednjih, oni s velikim i najsavremenijim zasadima lakše prolaze na ino-tržištu. Krajem prošle godine formirana je profesionalna Asocijacija Serbia Does Apples s ciljem pronalaženja novih izvoznih tržišta. Asocijacija okuplja devet najvećih proizvođača u Srbiji - "Agroprom", "Agrounija", "Aldahara rudnap", "Atos fruktum", "Ćirić agro", "Agro MĐŽ", Green enery Group, PIK "Južni Banat", Pollino Agrar i "Verda vivo". Kompanije u proseku poseduju 4.000 stabala jabuka po hektaru, pokrivenih protivgradnim mrežama, najsavremenije sisteme za navodnjavanje, antifrost sisteme, ULO I DCA hladnjače...
- Naša misija je da promovišemo srpsku jabuku u svetu, a istovremeno omogućimo zajednički ulazak svih kompanija na međunarodno tržište kao rad na obezbeđenju svih neophodnih standarda kvaliteta i sertifikata. Za samo osam meseci pet kompanija članica Asocijacije uspelo je da se svojim asortimanom jabuka nametne na tržištu Velike Britanije. Aktuelni su pregovori za izvoz u Rumuniju i verujem da ćemo već ove jeseni biti prisutni u njihovim maloprodajnim objektima i trgovinskim lancima, rekla je Julka Toskić, generalna direktorka Asocijacije Serbia Does Apples.
Činjenica pred kojom ne treba zatvoriti oči jeste da pad i česti zastoji u izvozu jabuka na rusko tržište, kao i otvaranje alternativnih, proizvođače stavlja pred ozbiljna iskušenja. Stručnjaci upozoravaju da više nije važno samo imati količinu već i mnogo više poraditi na konkurentnosti, odnosno drugačijoj strukturi sortimenta, kvalitetu, zdravstvenoj bezbednosti i ispravnosti. Takođe, ništa manje nije bitno da se osigura kontinuitet proizvodnje i redovna isporuka koja podrazumeva tačnost dogovorenih termina što je u realizaciji naših ino-aranžmana poslovična boljka. Nesigurnost i neizvesnost ruskog tržišta jesu malo poremetile izvozni rejting srpske jabuke, ali zbog toga ne treba očajavati, već na zahteve novih tržišta odgovoriti na pravi način – kvalitetom.
K. Rajević
 
SORTA FUDŽI NAJPOPULARNIJA U KINI
 
Profesor dr Zoran Keserović smatra da je kinesko tržište dugoročno gledano veoma intresantno, ali da bi naši proizvođači, ako izvozni aranžman potraje, morali da ulože dodatni napor da mu se prilagode.
- U svakoj zemlji potrošači imaju svoj, specifičan ukus. Za Kinu se zna da je na njihovom tržištu vodeća sorta jabuka "fuxi" dok je na drugom mestu "gala". Proizvođači koju budu imali ove sorte u dovoljnoj količini mogu da se nadaju dobroj zaradi, ističe Keserović.
 
 
VELIKI ZNAČAJ AMBALAŽE I PAKOVANJA
 
Prateći potrebe i promene potrošačkih navika na evropskom i svetskom tržištu stručnjaci i agroanalitičari smatraju da, osim jabuka i maline koje dominiraju na izvoznoj listi voća, proizvođači više treba da se okrenu proizvodnji jagodičastog i bobičastog voća, i to u svežem stanju.
- Svi ozbiljniji proizvođači, posebno i Italiji i Poljskoj, rade na stvaranju novih navika među potrošačima. Tržište Evrope je generalno zasićeno dobrom ponudom voća i potrošači su postali izbirljiviji prilikom kupovine. Bitan elemenat, na šta se kod nas, nažalost, ne obraća dovoljna pažnja jesu ambalaža i pakovanje, posebno u malim količinama, na čemu insistiraju megamarketi, koji su najveći kupci voća, kaže agroanalitičar Milan Prostran.