* Terminsko trgovanje omogućava  proizvođačima da, dok  su usevi još zeleni, ugovore i osiguraju najpovoljniju cenu  svojih finalnih proizvoda ili sirovina
 
Više puta odlagan,  nedavno je u Skupštini Srbije konačno usvojen dugo očekivani Zakon o robnim berzama. On za poljoprivredu u celini, a posebno  za poljoprivredne proizvođače ima nemali značaj. Jer do sada  postojeći zakonodavni okvir, za razliku od poljoprivreda razvijenih zemalja u Evropskoj uniji, nije imao tržišne instrumente koji mogu da se  koriste u upravljanju većim poremećajima na tržištu i rizicima, što je kod nas čest slučaj. 
- Osnovni cilj donošenja zakona o berzama je uspostavljanje institucionalne savremene robne berze kao organizatora pravičnog, transparentnog i efikasnog tržišta standardizovane i  nestandardizovane robe. Wime se uvode znatne novine u berzanskoj trgovini  i poslovanju čime je cela oblast agrara približena zakonskoj regulativi u Evropskoj uniji, rekao je u Skupštini Srbije ministar za rad, zapošljavanje i boračka pitanja Zoran Đorđević u obrazloženju zakonskog teksta, napominjući da  su robnim berzama zakonom data veća ovlašćenja, ali istovremeno i obaveze koje se ogledaju u kontroli i garantovanju berzanskih transakcija.  
Miloš Janjić, direktor novosadske Produktne berze  i član radne grupe koja je pripremala zakonski tekst, ističe da je za samo funkcionisanje i rad Produktne berze usvojeni zakon veoma bitan.
- Njime se praktično menja sam princip trgovanja agrarnim proizvodima koji je važio bezmalo 60 godina od dana otkako je osnovana  berza.  Osim sigurnosti poslovanja, značajna novina je uvođenje  terminskog trgovanja. Proizvođačima na berzi zakonske mogućnosti konkretno i transparentno omogućavaju da, dok još traje proces proizvodnje, unapred saznaju i, ako to žele, dodatno ugovore, odnosno osiguraju najpovoljniju cenu svojih finalnih proizvoda ili sirovina, što je velika prednost, ali istovremeno i rizik koji proizvođač, odnosno prodavac svojom voljom  preuzima, objašnjava Janjić.
Kojim  sve instrumentima i na koji način  berza obezbeđuje garancije i sigurnost poslovanja ?
-  Po zakonu Produktna berza polaže garanciju kroz osnivački ulog od 50.000.000 dinara. Takođe, svi učesnici u trgovini, kako kupci, tako i prodavci,  depozitom garantuju da će izvršiti svoje obaveze i dovesti preuzeti posao do kraja. To će najviše pogodovati malim i srednjim preduzećima u poljoprivredi kao i zemljoradničkim zadrugama koje će konačno imati sigurnost u poslovanju i plaćanju. Značajno je istaći novinu da se u okviru organizacione strukture Berze uvodi posebno odeljenje za obračun i plaćanje, a sam način rada biće regulisan  podzakonskim aktima  i odgovarajućim  pravilnicima koji treba da  budu usvojeni, ističe Janjić.
Zakonom o robnim berzama se individualnim poljoprivrednim proizvođačima, što do sada nije bila praksa, omogućava  učešće u  organizovanoj robno-berzanskoj trgovini. 
- I do sada su poljoprivredna gazdinstva mogla da trguju preko Berze, ali je samo pravnim licima  bilo omogućeno da budu  njeni članovi. Poljoprivrednici će po novim  zakonskim odredbama ubuduće moći da svoje proizvode prodaju na SPOT tržištu, odnosno  po dnevnoj ceni ako im to odgovara, ili terminski s takozvanim fjučers ugovorima.  Na Berzi nije da savetuje poljoprivrednike za koji vid trgovine da se odluče, već da ukazuje na sve  raspoložive mogućnosti i prednosti robno-berzanskog poslovanja, kaže Janjić uz napomenu da  poljoprivredne proizvođače terminska trgovina štiti od cenovnog rizika, a istovremeno im omogućava da planiraju proizvodnju i troškove, što do sada nije bilo tako.
Po rečima direktora Produktne berze, jedna od novina u Zakonu je i  uvođenje arbitraže u slučaju rešavanja sporova robno-berzanskih  učesnika. Regulator u njihovom rešavanju je Komisija  za hartije od vrednosti, koja će imati nadzor nad robnim tržištem,  što uključuje kontrolu robnih berzi, ko i na koji način objavljuje cene, posreduje u trgovanju i  da li postoje manipulacije.
Van svake sumnje, zakon kojim se berzansko poslovanje stavlja "pod kapu", u odnosu na stanje kakvo  je na terenu, predstavlja prvi ohrabrujući korak  za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Pozitivne efekte treba da, kako je navedeno u obrazloženju donošenja zakonskog teksta, osete svi učesnici u agrarnom lancu – proizvođači, kupci, trgovci,  zadruge, skladištari i izvoznici. Primena Zakona kao krovne platforme berzansko-tržišnog poslovanja trebalo bi da počne 1. aprila 2020. godine. Do tada je previđeno da Komisija za hartije od vrednosti donese svoja podzakonska akta i pravilnike. Na osnovu njih  robne berze će takođe doneti  pravilnike i precizno definisati prava i obaveze svih učesnika u berzanskoj trgovini.
K. Rajević
 
 
AKCIONARI BERZE I STRANCI
             
Zakon o robnim berzama predviđa formiranje berze kao akcionarskog društva s minimalnim osnivačkim kapitalom od 50.000.000 dinara. Svako zainteresovan  može da bude akcionar berze, izuzev državnih službenika i funkcionera, osim u slučajevima kada država ima vlasnički udeo u berzi. Kako se navodi u  Zakonu, akcionari robne berze mogu biti domaća i inostrana lica kao i registrovana poljoprivredna gazdinstva. 
Budućim robnim berzama koje budu osnovane  neće biti dozvoljeno da u svoje ime i na svoj račun trguju, a zaposlenim i članovima uprave  da zainteresovanima daju savete ili potrebne informacije o trgovanju. Predmet trgovine su isključivo poljoprivredni proizvodi, a nikako  ne mogu biti devize, efektivan, strani novac, plemeniti metali i električna energija. Pravno regulisano poslovanje  robnih berzi biće uređeno Zakonom i podzakonskim aktima, a kontrolu njihovog rada sprovodiće Komisija za hartije od vrednosti.