* U prethodne tri godine, Pokrajinska vlada je uložila više od 20 milijardi dinara u poljoprivredu, a najviše sredstava namenjeno je malim i srednjim proizvođačima
* I u narednom periodu poljoprivreda će biti u samom vrhu prioriteta Pokrajine kada se radi o finansiranju
* Ulagaće se u tehničko-tehnološki razvoj i znanje kao najvažnije karike u ostvarivanju vrhunske i ekonomski isplative proizvodnje
 
Vojvodina je vodeći region poljoprivrede u Srbiji. Raspolaže sa 1,5 miliona hektara obradivog zemljišta, velikim vodnim potencijalom koji čine tri plovne reke, primarna kanalska mreža dužine 1.000 i sekundarna 20.000 kilometara, povoljnim klimatskim uslovima, ljudskim i kadrovskim potencijalom. Postoji i duga tradicija bavljenja poljoprivredom, ali i znanje koje pružaju fakulteti i instituti na području Pokrajine. Sve to čini dobar okvir i osnovu za kvalitetnu poljoprivredu i postizanje visokih rezultata u ovoj oblasti, a agrar čini važnom polugom ukupnog privrednog razvoja u Pokrajini. Ovo je na početku razgovora za list "Poljoprivrednik", govoreći o značaju agrarne privrede za razvoj APV, istakao Đorđe Milićević, potpredsednik Pokrajinske vlade.
 
Na koji način Pokrajinska vlada podstiče razvoj agroprivrede i koliko je budžetskih sredstava u 2019. predviđeno za ove namene?
- Prioritet aktuelne Pokrajinske vlade jeste brz ekonomski razvoj, a u sklopu toga, agrarnoj privredi se, s obzirom na potencijale koje ima, pridaje veliki značaj. U prethodne tri godine preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u poljoprivredu je direktno uloženo više od 20 milijardi dinara, što je, nominalno posmatrano, najveći razdeo u pokrajinskom budžetu. Prosečno, oko sedam milijardi dinara godišnje se izdvajalo za pomoć poljoprivredi, a posmatrano po godinama, najviše sredstava, 8,3 milijardi dinara, opredeljeno je 2018. godine i to je bio i najveći poljoprivredni budžet u Pokrajini u poslednjih 10 godina. 
 
U koje oblasti agroprivrede se najviše ulaže i ko su korisnici budžetskih sredstava?    
 
- Opredelili smo se da mere Pokrajinske vlade budu usmerene ka malim i srednjim proizvođačima, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, kojih je najviše i koji predstavljaju značajan segment u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. To je naše strateško opredeljenje, jer smo prepoznali da je njima neophodna pomoć da ojačaju, učvrste svoju poziciju i opstanu u oštroj tržišnoj konkurenciji. Većina konkursnih linija namenjena je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za nabavku potrebne mehanizacije i opreme u zavisnosti od proizvodnje kojom se bave i da tako unaprede gazdinstvo čineći ga ekonomski održivim, kaže naš sagovornik, ističući da su u okviru  mera pokrajinske administracije namenjenih agraru posebno prepoznati mladi do 40 godina starosti, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i oni poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima, odnosno u manje razvijenim sredinama i da oni, u okviru konkursnih linija, imaju posebne pogodnosti.
Potpredsednik Pokrajinske vlade kaže da mere u poljoprivredi koje sprovodi pokrajinska administracija imaju višestruki značaj. 
- Osim što pomažemo osnaživanju malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, sprovođenjem konkursnih linija namenjenih mladima, ženama i onim poljoprivrednicima iz nerazvijenih područja, pokazujemo naš strateški odnos prema razvoju poljoprivrede, ali i seoskih sredina. Želimo da zadržimo mlade na selu, da imamo ravnomerni regionalni razvoj, da zaustavimo odliv stanovništva iz ruralnih područja. Zapravo, razmišljamo o budućnosti agrara, ali i našeg društva u celini, objašnjava Milićević.
 
Da li su inostrani investitori zainteresovani za ulaganje u oblasti agroprivrede i da li ima pozitivnih primera takvih investicija?  
 
- Od 2001. do 2019. ostvareno je 9,1 milijarda evra inostranih direktnih investicija u Vojvodini, a od toga jedna trećina u sektoru agrobiznisa. Oko tri milijarde evra uloženo je u 81 kompaniju na teritoriji Vojvodine koje rade u sektoru agrobiznisa, najviše u oblasti prerade hrane. Značajna sredstva investirana su i u sektor pivarstva i u duvansku industriju. Poslednjih nekoliko godina prisutni su i veliki svetski proizvođači poput kompanije "Ferero roše", koja ima sopstvenu proizvodnju lešnika na oko 1.000 hektara, a razvijaju i kooperantski odnos s velikim brojem proizvođača u Vojvodini.
 
Koliki je doprinos agrara ukupnom privrednom razvoju?   
- O tome najbolje govore brojke. Prošle, 2018. godine rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji bio je 4,5 odsto, a poljoprivreda je u tome učestvovala s jednom trećinom. To je najbolji pokazatelj da su Republička i Pokrajinska vlada, odnosno Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, koji koordiniraju i zajednički osmišljavaju i donose podsticajne mere, na dobrom putu kada su agrar definisali kao strateški značajnu privrednu granu. Jer ovakav udeo u rastu BDP-a, koji je najveći u poslednjih 10 godina, znači da su mere podrške dobro osmišljene i imaju efekat. Verujem da će i 2019, bez obzira na manji rod pšenice, biti dobra godina i da će agrar u celini dati značajan doprinos rastu BDP-a.
 
 Koliko je javno-privatno partnerstvo zastupljeno u oblasti agrarne privrede i da li može da bude jedan od modela unapređenja ovog sektora?    
- Javno-privatno partnerstvo nije dovoljno korišćeno kao mehanizam investiranja. Postoji izvesno nepoverenje u društvu prema ovom modelu, što je opravdano ako se posmatraju privatizacije od pre 20 godina, koje su se veoma nepovoljno odrazile na ukupan proces u društvu. Mislim da bi trebalo hrabrije koristiti ovu liniju kao mogućnost investiranja u agrobiznis, tim pre što postoji Zakon o javno-privatnom partnerstvu koji jasno definiše pravila, kao i Komisija za javno-privatno partnerstvo koja na vrlo strog način kontroliše da li su propisana pravila ispunjena. Treba pronaći način i model da privatni kapital ima interes da uđe u ovakav odnos, da se zakonom maksimalno zaštiti javni interes, ali i valorizuju kapaciteti. Postoje javna dobra koja nisu u funkciji, a Republika, Pokrajina ili lokalna samouprava, zbog drugih obaveza, nisu u mogućnosti da ih finansiraju. Ukoliko postoji interes nekih kompanija da valorizuju te resurse, uz punu zaštitu javnog interesa, model javno-privatnog partnerstva treba primeniti. Benefite će imati i lokalna samouprava i Pokrajina i Republika i, naravno, investitor, jer u prirodi kapitala je da se investira tamo gde može da se ostvari određena zarada.
 
Kakvo je Vaše mišljenje u pogledu mogućnosti razvoja agroprivrede u Vojvodini u narednih pet do 10 godina?  
- O agraru više ne govorimo samo kao o razvojnoj šansi, jer značajnim učešćem u rastu BDP-a postao je razvojna poluga. Sada govorimo o tome koliko doprinosi razvoju naše ekonomije, ali ujedno razmišljamo na koji način ćemo ovaj sektor razviti u narednom periodu kako bi njegov doprinos rastu BDP-a bio još veći. Sigurno je da će poljoprivreda i dalje biti u samom vrhu prioriteta delovanja i Republičke i Pokrajinske vlade kada se radi o podsticajima i ulaganjima. Moramo pre svega raditi na osavremenjivanju poljoprivrede u tehničkom i tehnološkom smislu i primeni savremenih znanja. U tom pravcu biće usmerene i mere pokrajinske administracije, jer samo sticanjem novih znanja i njihovim prenošenjem krajnjim korisnicima, poljoprivrednim proizvođačima, može se ostvariti napredak. A prostora za napredak ima. Ako pogledamo rezultate koje ostvaruju naši poljoprivrednici po hektaru ili grlu stoke u odnosu na one koje postižu farmeri u razvijenim zemljama, uočava se značajna razlika. Dakle, agrar ostaje kao privredna ekonomska delatnost u kojoj ima prostora, možda i za najveći rast i kao jedna od okosnica i glavnih poluga ukupnog razvoja i u narednom periodu. To se odnosi na poljoprivredu i sve one delatnosti koje su povezane s agrarnim sektorom, pre svega prehrambena industrija i ostale prateće grane, uključujući i ruralni turizam.
 
Julkica Crnobarac
 
 
 
Saradnja Francuske i APV u oblasti geotermije
 
Nedavna poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona imala je i ekonomski značaj, jer su u delegaciji bili i francuski privrednici s kojima je održan veliki broj sastanaka. Jedna od važnih tema u tim razgovorima bilo je korišćenje obnovljivih izvora energije, posebno u oblasti geotermije. 
- U ime Pokrajinske vlade potpisao sam Memorandum o razumevanju s Francuskim udruženjem profesionalaca u oblasti geotermije. To je nastavak saradnje Pokrajinske vlade i ovog udruženja, jer je jedan takav dokument već potpisan i na osnovu toga francuski partneri su ispitivali potencijale geotermije u APV. Prema tim rezultatima, Vojvodina ima značajne kapacitete termalnih voda koje se mogu koristiti za zagrevanje domaćinstava, pre svega u urbanim sredinama, ali i plastenika, stočarskih objekata u ruralnim sredinama i predstavlja ekološko prihvatljiv izvor energije. U drugoj fazi ispitivanja imaćemo još značajnije rezultate, koji treba da nam budu putokaz kako da iskoristimo te potencijale, ne samo za zagrevanje i za razvoj poljoprivrede već i za razvoj banjskog turizma, što je veoma značajno za podizanje ukupne ekonomske aktivnosti, rekao je Milićević.
 
Važna je i uloga medija
 
Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević istakao je značaj specijalizovanih medija u prenošenju informacija od kreatora agrarne politike do krajnjih korisnika, poljoprivrednih proizvođača. Takvi, specijalizovani mediji, kako je rekao, nosioci su i povratnih informacija, odnosno omogućavaju donosiocima odluka svojevrsnu komunikaciju s krajnjim korisnicima putem objavljenih tekstova o primeni donetih mera i iskustvima u praksi.