* Stručnjaci procenjuju da se za sve voćne vrste mogu očekivati prinosi niži od  pet do sedam odsto
* Otkupljivači u Merošini, Prokuplju i Vranju  nudili  ponižavajuću otkupnu cenu 25-30 dinara po kilogramu višnje
* Proizvođači kupine u valjevskom kraju za kilogram ovog voća dobijaju 80-100 dinara, što je pet puta veća cena od lanjske
 
Sezona ubiranja plodova voća je u punom jeku širom Srbije. Još uvek se ne zna  kakav  će konačno biti ukupan rod, ali po svim do sada iskazanim parametrima, sasvim je izvesno da neće zadovoljiti očekivanja voćara. Preliminarne ocene stručnjaka su da je  ovo umereno rodna godina, ni blizu rekordne 2013, kada je ubrano 1,53 miliona tona voća. Vremenske (ne)prilike od januara prate voćarsku proizvodnju i u najvećoj meri  doprinele su da ovogodišnji rod voća ne bude  onakav kakav su proizvođači  priželjkivali. 
-  Ukupno, rod voća biće  manji za pet do osam odsto. Zbog niskih otkupnih cena, proizvođači lane nisu primenili neophodnu zaštitu, pre svega malina i šljiva, ali i drugih voćnih vrsta, što im se sada, "uz kamatu", vraća. Osim toga,  niske temperature u januaru i februaru i nedostatak  vlage u martu i prvoj polovini aprila odneli su dobar deo roda, što se najviše odrazilo na kajsiju  u ravičarskim delovima, donekle višnju, a dobrim delom i na malinu, rekao je prof. dr Zoran Keserović, predsednik Udruženja voćara Vojvodine, podsećajući da  je prošle godine, uprkos suši, ukupan rod voća u Srbiji  iznosio 1,4 miliona tona.
 
Nezadovoljni proizvođači višnje
 
Zbog  slabijeg roda, cene voća su na pijacama relativno visoke, mada nešto niže nego lane u ovom periodu godine. Kilogram bresaka, na primer, može se kupiti za 50, 60 dinara, a nešto su skuplje kajsije. Berba višanja i trešanja je prošla, a proizvođači su nezadovaljni, pre svega cenom. Otkupljivači u Merošini, Prokuplju i Vranju su za kilogram oblačinske višnje nudili ponižavajuću otkupnu cenu 25-30 dinara po kilogramu, što je u tom kraju izazvalo ogromno negodovanje voćara, a u pojedinim slučajevima čak i prekid berbe.
- Proizvođači su s pravom nezadovoljni. Višnja je ove godine, bez obzira na vremenske uslove, izuzetnog kvaliteta, voćari su uložili ogroman trud i sredstva  i to im se sada ne vraća, već su na gubitku. Po svim procenama, kao i prilikama na domaćem i svetskom tržištu, cena oblačinske vinje u ovom momentu ne bi smela da bude manja od 50, 60 dinara po kilogramu, izjavio je Aleksandar Simonović, predsednik opštine Prokuplje, podsećajući da se na području prokupačke opštine više od 80 odsto ljudi bavi voćarstvom, najviše proizvodnjom višnje, čiji zasadi se prostiru na 2.000 hektara.
Nevesela priča o otkupu višnje u Niškom okrugu ponavlja se svake godine. Razlozi su što ni Prokuplje, a ni Merošina nemaju nijedan veliki centar za duboko zamrzavanje voća, kao ni odgovarajuće prerađivačke kapacitete.
- Jedini način da se odupru pritisku i samovolji otkupljivača za voćare jeste da izgrade sopstvene prerađivačke kapacitete i  hladnjače. To neminovno zahteva udruživanje voćara i, uz pomoć države, formiranje voćarskih zadruga, rekao je profesor Keserović, napominjući da se od 72  nove zadruge koje su formirane u 2018. godini 22 bave primarnom proizvodnjom voća ili preradom, što je, u odnosu na raniji period, kada se radi o voću, veliki pomak.
 
Nesuglasice hladnjačara i malinara uvek prisutne
 
Problemi s otkupom kajsije su već godinama prisutni u čačanskom kraju. I ovog puta ponovila se ista priča jer su otkupljivači plaćali svega  25-35 dinara po kilogramu kajsije. To je razgnevilo veliki broj proizvođača, posebno iz Miokovca, gde  na 250 hektara godišnja proizvodnja iznosi, u proseku, 3.500 tona.
- Prekinuli smo nakratko berbu i pozvali  sve voćare u Miokovac na dogovor šta nam je činiti da se spase ovogodišnja proizvodnja, a isto tako i predložili mere za uređenje tražišta voća, kaže Vojkan Tomić, predsednik Udruženja voćara "Miokovačka kajsija", uz napomenu da kvalitet kajsije nije  sporan, ali  da otkupljivači  nameću otkupne cene po svojoj volji i ne žele da, u zajedničkom interesu, sarađuju s proizvođačima.  
Kada se radi o malini, berba je u punom jeku, ali proizvođači  i hladnjačari i dalje imaju različite procene kada je reč o ukupnom rodu  i kvalitetu, a najviše ceni. Malinari su uporni u zahtevu da dobiju proizvođačku cenu 173 dinara po kilogramu, bez troškova transporta, koju je utvrdila Radna grupa za malinu, uz pomoć predstvnika Ministarstva poljoprivrede.
-  Mimo svih postignutih dogovora otkupljivači  nude 125-140 dinara po kilogramu, iako je, bez obzira na vremenske neprilike i nešto slabiju ponudu, kvalitet maline prvoklasan, rekao je  Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine, i apelovao na nadležne državne organe da nađu način i zaustave uvoz maline koja u trgovinskim lancima  u pakovanju od 125 i 150 grama dostiže astronomske cene.
Za razliku od prošle godine proizvođači kupine ovog puta zadovljno trljaju ruke. U valjevskom kraju, prve količine sorte "loh nes" otkupljuju se za 80, 100 dinara po kilogramu, što je bezmalo pet puta veća cena od lanjske.
- Kupina je odličnog kvaliteta i ukoliko do kraja jula ne dođe do nekih ekstremnih temperatura, može se očekivati sasvim dobar rod. Ovog puta proizvođačima cena odgovara, a otkupljivači sve količine, po unapred dogovorenim aranžmanima, izvoze, što lane nije bilo tako, rekao je Jovan Milinković iz Poljoprivredno-savetodavne službe iz Valjeva, napominjući da  veruje da će  se ova otkupna cena kupine zadržati do kraja berbe i da će proizvođači biti zadovoljni.
 
Slabiji  rod šljive
 
Opština Blace, sa više od dva i po miliona stabala, uglavnom sorte "stenlej", slovi za lidera u proizvodnji šljive u Srbiji. Uoči početka berbe proizvođače najviše muči neizvesnost kada je reč o rodu i ponudi otkupne cene.
- Vremenske neprilike doprinele su da će, u odnosu na prošlu godinu, koja je bila rekordna po prinosu, ovgodišnji rod biti  znatno umanjen. Kada je reč o otkupnoj ceni, rano je u ovom momentu dati neku pouzdanu prognozu, ali, u svakom slučaju, s  obzirom na slabiju ponudu, trebalo bi da bude znatno veća od prošlogodišnje, kaže Bojan Ostojić zadužen za resor poljoprivrede u blačkoj opštini.
U celini posmatrano, ovogodišnja sezona voća u Srbiji, zbog učestalih loših vremenskih  (ne)prilika, sigurno neće biti berićetna. Proizvođači, osim u pojedinim krajevima koji su najviše stradali od nevremena, generalno mogu biti zadovoljni rodom,  ali ne i otkupnom cenom. Problem otkupa je i dalje prisutan, posebno nedostatak  hladnjača i preradnih kapaciteta. Posebna priča je neuređeno tržiše na kome dominantnu ulogu imaju izvoznici-hladnjačari s kojima su malinari, ali i ostali proizvođači voća konstantno u raskoraku i latentnom sukobu interesa. S druge strane, država  ne  može da utiče na tržište i cene, ali treba da obezbedi ambijent za  bolju kontrolu otkupa voća kao što je inspekcijski nadzor prodaje maline i  višnje. Odluka o tome je doneta, a koliko će u praksi imati efekta i biti od pomoći voćarima saznaće se do kraja sezone. 
K. Rajević
 
TEŠKO DO SEZONACA
 
Osim što su imali problema s lošim vremenskim uslovima i cenom plodova, voćari su ove sezone teško dolazili do potrebne radne snage za rad u voćnjaku iako su, za naše prilike, nudili dobre uslove za rad i zaradu. Dnevnica za berače malina, za kojima je bila najveća potražnja, kretala se od 2.500 do 3.000 dinara, a poslodavci su obezbeđivali i smeštaj i ishranu.
Poznato je da je problem sa sezoncima iz godine u godinu sve izraženiji, jer većina njih, zbog bolje zarade i većih dnevnica, masovno  odlazi  u Italiju, Nemačku, Austriju...
 
 
POSLEDNJA VEST: OTKUPNA CENA MALINA  VEĆA ZA 10 DO 15 DINARA
 
Malinari su odustali od najavljenog štrajka  posle sastanka s  najvećim otkupljivačem ovog voća na kome je dogovoreno da će početkom naredne sedmice cene biti podignute za najmanje 10 do 15 dinara za sve sorte. Tako će "miker", ako je koštao 175 dinara, stajati 190 dinara po kilogramu, izjavio je  Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije, navodeći  da je Ministarstvo poljoprivrede stalo iza zahteva malinara.