* Kao nagradu za rad,  50 mladih koji su učestvovali u akciji dobilo je karte za Exit
 
U Futogu je održana još jedna "Futoška omladinska radna akcija – FORA" tokom koje su mladi akcijaši zasadili hektar kupusa, sorte futoški. Kao nagradu za rad svi su dobili jednodnevnu kartu za Exit festival. FORU već sedam godina organizuju udruženje "Futoški kupus" iz Futoga i festival Exit, a cilj je uključivanje mladih u proces zaštite i negovanja tradicionalnih proizvoda, čuvanje lokalne tradicije i promocija zaštite životne sredine.
Prijava akcijaša koji žele da učestvuju u ovom događaju obavlja se svake godine putem zvanične Fejsbuk stranice manifestacije tako što se u određeno vreme postavi pitanje na koje potencijalni učesnici treba da odgovore tačno. Najbržih 50 dobija mogućnost da učestvuje u akciji, nauči nešto novo i besplatno poseti Exit. Mesta za učešće na ovogodišnjoj FORI, kako kažu organizatori, popunjena su za nekoliko minuta.
-  Za ovu akciju iz godine u godinu vlada veliko interesovanje, a osim 50 prijavljenih akcijaša, s nama su i volonteri, njih oko 30, koji svake godine daju podršku ovoj akciji i našem udruženju. Sav kupus koji je posađen na ovoj površini biće doniran u humanitarne svrhe Crvenom krstu Vojvodine i Crvenom krstu Novog Sada. Jedan deo će biti odvojen i za kuvanje na našoj tradicionalnoj "Kupusijadi", koja će biti održana prve subote u novembru. Planiramo i da novcem od prodaje kupusa kupimo ormariće za osnovnu školu, kaže Uroš Puača, predsednik Udruženja "Futoški kupus".
- FORA je osmišljena kako bismo animirali mlade, jer u našim dotadašnjim aktivnostima nismo imali neku koja je namenjena ovoj populaciji. Smatramo da u mladima postoji ogroman potencijal i zato je važno da njima usadimo svest o važnosti proizvodnje zdrave hrane, negovanja tradicije i očuvanja kulturnog nematerijalnog nasleđa. Svake godine pre početka manifestacije organizujemo predavanje s nadom da ćemo ih nešto naučiti, istakao je Miroljub Janković, zamenik predsednika Udruženja "Futoški kupus" i jedan od inicijatora pokretanja akcije FORA. 
Janković objašnjava da se mladima mora obezbediti motiv koji će ih privući da dođu na selo, a karte za Exit to očigledno jesu. Kaže da trenutno mogu da ugoste 50 mladih, mada interesovanje onih koji žele da dođu višestruko nadmašuje ovaj broj. Ističe da ga raduje interesovanje mladih, od kojih većina iz grada dolazi na ovu akciju, međutim nije zadovoljan obimom proizvodnje sertifikovanog futoškog kupusa kod profesionalnih proizvođača.
- Nažalost, manji broj proizvođača će ove godine sertifikovati proizvodnju futoškog kupusa, što je posledica objektivnih okolnosti. Nažalost, sistem u kojem poslujemo nije naklonjen malim proizvođačima. Mora se menjati svest čitavog društva i više vrednovati ovakav način proizvodnje, koji podrazumeva stvaranje vrednosti kroz poštovanje održivosti, dobrih proizvođačkih praksi, udruživanje i međusobnu razmenu iskustava, smatra Janković i dodaje da je namera Udruženja da ubuduće promoviše ne samo futoški kupus nego i druge kvalitetne tradicionalne proizvode. 
Ovogodišnja akcija FORA protekla je u skladu s očekivanjima organizatora, odnosno kupus je posađen brzo i kvalitetno. Akcijaši su pre ulaska u njivu dobili alatke za sadnju i kratko uputstvo kako da pravilno sade kupus. Sadili su ručno, pomoću takozvanog prljka na razmak 35-40 centimetara u redu. Nakon nekoliko pokušaja, svi su uspešno savladali postupak, pa su redovi zasada brzo počeli da se formiraju. Nakon završenog posla, za sve učesnike FORE organizovani su ručak i druženje. Akcijaški pasulj kuvao je čuveni TV kuvar Lepi Brka.
Očekuje se da će kupus sa ove parcele svoju tehnološku zrelost dostići krajem oktobra, a predviđanja su da će biti ubrano oko 25 tona glavica prvoklasnog kvaliteta.
A. Milić
 
IMAMO DOVOLJNO RESURSA DA PROIZVEDEMO ZDRAVU HRANU
 
Pre početka akcije učesnici su imali priliku da čuju predavanje prof. dr Miladina Ševarlića, koji ih je upoznao s globalnim trendovima u poljoprivrednoj proizvodnji. Govorio je o intenzivnoj poljoprivredi i njenim manama, posebno o širenju GMO, čijem uzgoju se žestoko protivi. Ševarlić smatra da Srbiji nikako ne treba GMO, jer možemo da zaokružimo čitavu reprocelinu, od proizvodnje semena do prerade, i stvorimo dovoljno kvalitetne hrane za svoje potrebe, ali i za izvoz. Poručio je i da svi mladi koji žele da ostanu i opstanu na selu moraju da se udružuju, a osim poljoprivredom, treba da se bave i drugim delatnostima koje su povezane s agrarom.