* Očekuje se da će ukupan rod pšenice biti oko 2,7 miliona tona, a prosečan prinos 4-4,5 tona po hektaru
* Po kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, proizvodna cena kilograma pšenice iznosi 19,21, a prodajna 21,13 dinara po kilogramu
* Proizvođači se nadaju da će dobiti 20 dinara po kilogramu jer bi s tom cenom imali i zaradu
 
Ratari su, konačno, dočekali lepo vreme, što je omogućilo da kombajni početkom jula uđu na žitna polja širom Srbije, čime je praktično krenula ovogodišnja žetva pšenice. Prve prognoze, kako stručnjaka, tako i proizvođača, ukazuju na to da će rod biti slabiji od lanjskog, ali će ipak biti nešto veći od petogodišnjeg proseka. Potvrdio je to pred poslanicima Skupštine Srbije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
- Usled nepovoljnih vremenskih okolnosti, ova godina je po svemu specifična za pšenicu. Uprkos tome očekuje se da će ukupan rod pšenice biti oko 2,7 miliona tona, dok će se prinos kretati približno 4-4,5 tona po hektaru. Ta količina će, u svakom slučaju, biti dovoljna za domaće potrebe, a oko milion tona pšenice otići će u izvoz, rekao je Nedimović, podsećajući da je u martu dobijen sertifikat za izvoz u Egipat, koji je najveći kupac hlebnog zrna u svetu. 
Nekako istovremeno, nezavisno od izjave ministra, uoči same žetve, Republički zavod za statistiku, na osnovu svih prikupljenih podataka sa terena, izašao je s prognozom da će ovogodišnji prinos pšenice biti manji za 18,1 odsto u odnosu na lanjsku godinu. Na osnovu stanja useva na dan procene, Republički zavod za statistiku očekuje proizvodnju od 2,4 miliona tona, što je, ako se poredi sa desetogodišnjim prosekom, umanjenje roda za 4,8 odsto.
Na terenu svi pokazatelji govore da proizvođači, u zavisnosti od regiona, u proseku mogu da očekuju od sedam do 10 odsto manji prinos. Procene Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica "Žita Srbije" su da će slabiji prinos biti u Sremu i Bačkoj, kao i oblasti Beograda. I u Šumadiji i zapadanoj Srbiji očekuje se za 7,7 odsto manji rod, a južnoj i jugoistočnoj Srbiji 5,8 odsto. Ratari u Banatu mogu da očekuju čak 10 odsto manji prinos sa zasejanih 159.000 hektara, što čini bezmalo 30 odsto ukupnih oraničnih površina u ovom regionu.
 
Žetveni dan ZSV-a
 
Zadružni savez Vojvodine organizovao je tradicionalni, četrnaesti po redu Žetveni dan na parceli "Livade" ZZ "Čurug" u Čurugu, koja je ove godine bila domaćin skupa. Uz članove zadrugare brojnih zadruga i poljoprivrednike širom Pokrajine bili su prisutni predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Privredne komore Vojvodine, Garancijskog fonda, semenarske kuće i kompanije koje se bave skladištenjem, preradom i izvozom pšenice.
Centralni dan posvećen ubiranju i oceni zrna ovogodišnjeg roda pšenice u Pokrajini istovremeno je bila prilika da se čuju sva aktuelna dešavanja, kao i problemi sa ostvarenim prinosom, otkupom, stanjem na tržištu pšenice, kao i cenom, koja u ovom momentu najviše tišti proizvođače.
Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov istakao je značaj proizvodnje pšenice kao strateškog poljoprivrednog proizvoda. Naglasio je da se, uprkos nesumnjivo velikom značaju koje hlebno zrno ima za prehrambenu sigurnost nacije, svake godine uoči, kao i u toku same žetve, po nepisanom pravilu, javlja dilema o proizvodnoj ceni zrna i njegovoj prodajnoj ceni.
- Po kalkulacijama koje Zadružni savez Vojvodine objavljuje neposredno pre žetve, na prosečan prinos od pet i po tona po hektaru, proizvodna cena kilograma pšenice ove godine iznosi 19,21 dinar po kilogramu. S obzirom na to da ukupni troškovi proizvodnje po hektaru iznose 96.031 dinar, prodajna cena ne bi smela da bude manje od 21,13 dinara, rekao je Jovanov, napominjući da je na većini pšeničnih polja u Vojvodini rod šarolik, ali da se poljoprivrednici ipak mogu nadati koliko-toliko solidnim prinosima.
Otvarajući Žetveni dan, potpresednik Vlade Vojvodine Đorđe Milićević istakao je da je ova godina, kada se radi o pšenici, dosta teška za ratare, ali da se, uprkos svemu, očekuje prosečan rod na zasejanih 570.000 hektara.
- Klimatske promene i vremenski uslovi su se odrazili na ukupan rod pšenice. Merama podrške, kroz razne konkurse, Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu tokom cele godine nastoje da pomognu ratarima i preduprede štete koje nastaju. Istovremeno značajna sredstva usmeravamo i u tehničko-tehnološko osavremenjavanje proizvodnje i, izgradnjom sistema za navodnjavanje, kao i kanalske mreže, činimo sve da ratari proizvode dovoljne količine kvalitetne hrane za stanovništvo, rekao je Milićević.
 
Kvalitet za brigu
 
Umereni optimizam kada je reč o ukupnom prinosu ovogodišnjeg roda izrazio je i Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine. Podvukao je da je u prvom kvartalu ove godine iz Pokrajine izvezeno 120.000 tona.
- Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Pokrajine u prvih pet meseci iznosi oko tri milijarde dolara. Udeo pšenice kao izvoznog artikla nesumnjivo je značajan i očekujemo da će se taj trend i u ovoj godini nastaviti, istakao je Vučurević. 
Većina zadruga i njihovih kooperanata krenula je sa žetvom i otkupom pšenice.
- S obzirom na sve što se dešavalo u vegetacionom periodu sa pšenicom, sa zadružnih njiva očekujemo prinos najviše dve i po do tri tone po jutru. Kvalitet zrna na našim njivama je manje-više dobar, a slična je situacija i na žitnim poljima kod svih 500 naših kooperanata, kaže Jovan Milin, direktor ZZ "Čurug", uz napomenu da je Zadruga obezbedila dovoljno skladišnog prostora u silosima u Čurugu i Đurđevu za lagerovanje pšenice.
Osim kvaliteta i visine prinosa proizvođače u ovom momentu najviše interesuje otkupna cena s kojom još niko od velikih, ali ni malih otkupljivača, za sada, nije javno izašao.
- Najbolja cena koju možemo da dobijemo je 20 dinara, jer bismo imali i zaradu. Ako bude 18 dinara kao što se najavljuje, pokrićemo samo troškove proizvodnje, kaže poljoprivrednik Aleksandar Đuragin, koji na svojih 20 jutara pod pšenicom očekuje prosečan prinos od tri tone.
 
Ocena i procena stručnjaka
 
U pojedinim delovima Vojvodine, prinos pšenice je relativno dobar, ali ne i kvalitet zrna, koji ne zadovoljava odgovarajuće standarde, pre svega hektolitarsku težinu i proteinski sastav. Prof. dr Miroslav Malešević istakao je da je ova godina za pšenicu bila veoma stresna zbog nedostatka vlage, najviše u martu, a zatim velike količine padavina u aprilu i maju, kao i izrazito visokih temperatura u junu. 
- Sve se to neminovno održava, kako na prinos, tako i na kvalitet pšenice koji će, ukupno gledajući, biti lošiji i neće prelaziti 7,5 tona na njivama gde je primenjena puna agrotehnika. Pojedine sorte kao što su "simonida" i "zvezdana" pokazale su se otpornim i u ovakvim uslovima i proizvođači mogu da budu zadovoljni ostvarenim prinosom. Od novih sorti "futura" je takođe položila ispit, kao i neke druge domaće sorte, rekao je Malešević, napominjući da iz svega što se dešavalo sa pšenicom proizvođači treba da izvuku pouke za naredni period.
 Žetva je krenula, uslovi su takvi kakvi su, a sada je najvažnije da se sav rod skine i smesti u silose i skladišta. Neizvesnost ratara u kakvom stanju će biti požnjeveni rod kao i količina sigurno će potrajati sve do kraja žetve, a posebno enigma oko otkupne cene. Bez obzira na sve, pšenice će biti dovoljno za naše potrebe, a cenu će, kao što to uvek biva, odrediti kvalitet i tržište.
K. Rajević
 
HOĆE LI BITI INTERVENTNOG OTKUPA?
 
Ratari tvrde da prve ponude od 16 dinara po kilogramu koje oktupljivači najavljuju ne mogu da pokriju ni najosnovnije troškove proizvodnje. Ministar Branislav Nedimović tvrdi da je rano za kalkulaciju konačne cene sve do momenta dok se sva pšenica ne smesti u silose.
- Vlada Srbije će zajedno s Republičkim robnim rezervama za koji dan izaći s količinom i cenom po kojoj ćemo otkupiti određenu količinu pšenice. Tom cenom ćemo, verujem, svakako probuditi tržište i ona će biti reper za sve otkupljivače, rekao je Nedimović, koji na osnovu prognoza očekuje da će cena, u najboljem slučaju, biti 21 dinar.