* Rod  će, po prvim procenama, biti 7,15 odsto manji od lanjskog, ali ipak veći od petogodišnjeg proseka
* Najviše razloga za nezadovoljstvo imaju ratari iz Banata kojima je prinos umanjen za 10 odsto, a nešto manje u drugim regionima
* Niko od  otkupljivača, za sada, nije javno saopštio otkupnu cenu, ali sve ukazuje na to da će biti 17-18 dinara po kilogramu
 
Procene i stručnjaka i proizvođača uoči žetve pšenice su da će godina biti manje rodna i da se na osnovu trenutnih parametara može očekivati  lošiji prinos, kao i ukupan kvalitet. Jesen je bila sušna, zima relativno blaga, bez drastičnih temperaturnih šokova i jakih mrazeva, ali najveći deo od  620.000 zasejanih  hektara pod  hlebnim zrnom, po tvrdnji stručnjaka, u relativno je dobrom stanju. Njihova procena  je da će, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, pšenice biti dovoljno za domaće potrebe, a ostaće približno oko milion tona i za izvoz. Očekuje se da će ukupan rod biti 2,6 miliona tona, a prosečan prinos po hektaru u Republici  nešto iznad četiri tone. 
- Ova godina je za pšenicu, kao retko kad, posebno specifična. Nicanje je krenulo još u decembru i nastavilo se u januaru ispod snežnog pokrivača. Nakon toga, u nastavku vegetacije,  usledio je dug sušni period, a zatim obilne majske kiše, što je proizvođačima otežalo punu primenu agrotehničkih mera. Sve to će  uticati na ukupan očekivani rod koji će, po našim prvim procenama, biti manji 7, 15 odsto od lanjskog, kada su ostvareni rekordni prinosi, rekao je Vukosav Saković, direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica "Žita Srbije", napominjući da će rod ipak biti nešto veći od petogodišnjeg proseka i  neće se značajnije odraziti na preradu zrna, trgovinu i izvoz.
 
Šaroliki prinosi po regionima
 
Predstavnici  "Žita Srbije" su, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO i Evropske  banke za obnovu i razvoj, prvi put  ove godine uoči žetve organizovali manifestaciju Crop Tour 2019, što će u narednom periodu biti redovna praksa. Cilj manifestacije, rekao je Saković, jeste da se pred žetvu, zajedno sa sertifikovanim uzorkovačima, utvrde stanje pšenice i očekivani kvantitet i kvalitet  roda.
-  Za četiri dana obišli smo 70 opština, odnosno sve žitorodne regione. Rok je bio kratak, ali smo, ipak, uspeli  da neposredno na terenu i u razgovoru s proizvođačima i stručnjacima steknemo  pravu sliku stanja pšeničnih polja na osnovu koje smo i doneli procenu očekivanog roda, rekao je Saković i napomenuo da, uzimajući sve u obzir, proizvođači generalno nisu nezadovoljni rodom pšenice, ali se teško mire s gubitkom na količini  sedam do 10 odsto, što im umanjuje očekivanu zaradu.
Govoreći o proceni roda, Saković je na završnoj prezentaciji manifestacije Crop Tour 2019 istakao da  od svih regiona najviše razloga da budu nezadovoljni imaju ratari iz Banata. Svi pokazatelji ukazuju na to da mogu da računaju na 10 odsto manji prinos od očekivanog sa  zasejanih 159.000 hektara, što je bezmalo 30 odsto ukupnih oraničnih površina. Za  šest-sedam odsto  biće slabiji prinos u Sremu i Bačkoj, kao i  oblasti Beograda. I u Šumadiji i zapadanoj Srbiji  očekuje se za 7,7 odsto manji rod, a  južnoj i jugoistočnoj Srbiji  za 5,8 odsto.
Suočene s datom situacijom na pšeničnim poljima ratare, osim kvaliteta i visine prinosa, najviše, naravno, u ovom momentu interesuje otkupna cena,  koju još niko od velikih, ali i malih otkupljivača, za sada, nije javno saopštio. Zbog toga je među poljoprivrednicima, kao i uvek pred žetvu, prisutna  dilema da li da rod prodaju odmah nakon ubiranja zrna ili da ga uskladište i čekaju bolju priliku, odnosno cenu za prodaju. U "Matijević agraru" u Futogu, s obzirom na sve što se dešavalo s pšenicom,  ne nadaju se većem  rodu  sa svojih  7.300 hektara zasejane pšenice.
-  Kolika će biti cena zrna znaćemo negde pri kraju žetve ili neposredno nakon skidanja roda, kada budemo imali validne podatke o ukupnom rodu i lageru kako pšenice, tako i ječma, koji je kod nas posejan na 1.300 hektara, rekao je direktor trgovinskog dela kompanije "Mat agrar" Nikola Puljić i napomenuo da će se cena usklađivati s berzanskim kretanjima i  zahtevima tržišta.
 
Oprezni otkupljivači
 
Puljić kaže da je na osnovu iskustva  poslednjih godina veoma nezahvalno uoči žetve davati bilo kakvu prognozu o konačnoj  otkupnoj ceni,  jer ima dosta faktora koji na nju utiču. Zato je najbolje da se sačeka kraj žetve, utvrdi konačan bilans stanja i tek tada odredi otkupna cena.
- Lane su, čini se, najbolje prošli ratari koji su pšenicu prodali u  decembru i januaru po 22, 24 dinara po kilogramu. To, naravno, ne znači da će i ove godine biti tako, jer tržište kod nas konstantno oscilira, a na cenu najviše utiče (ne)mogućnost izvoza, kaže Puljić,  napominjući da "Mat agrar"  ne praktikuje da od proizvođača kupuje pšenicu "na zeleno", već samo kada je imaju uskladištenu u silosu, a plaćaju je po tržišnoj ceni.
Proizvodne cene razlikuju se od gazdinstva do gazdinstva, prvenstveno u zavisnosti od stepena ulaganja. Zbog toga za mnoge proizvođače nije isto da li će na osnovu onog što su uložili rod biti pet ili, na primer, sedam tona po hektaru. Milorad Ćulibrk iz Bačke Palanke zasejao je 18 hektara, primenio sve potrebne agrotehničke mere i očekuje da će prosečan prinos biti oko  osam tona.
- Po mojoj računici, uzimajući u obzir sve troškove, otkupna cena ne bi smela da bude manje od 20 dinara po kilogramu pšenice. Uračunao sam sve što sam uložio u seme, đubrivo, gorivo, mehanizaciju, prihranu... Ne znam kako će se ove godine kretati otkupna cena, ali ne verujem da će kao i tokom cele ove godine prelaziti 17, 18 dinara, kaže Ćulibrk koji će, u očekivanju bolje cene, najveći deo roda ostaviti na lager.
U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da otkupna cena koja se najavljuje, 17, 18  dinara po kilogramu pšenice, obezvređuje uložena sredstva i trud ratara. Po kalkulaciji koju ZSV svake godine radi uoči žetve, proizvodna cena  pšenice novog roda iznosi 19,21 dinar na prosečan prinos od pet tona po hektaru, a prodajna 21,13 dinara po kilogramu.
- Uzimajući u obzir sve dosadašnje troškove u proizvodnji,  u ovom momentu izvedena je realna cena. Znatno su poskupeli gorivo i sve mašinske operacije, dok su troškovi repromaterijala, manje-više, ostali na prošlogodišnjem nivou. Posebno je bilo dodatnih  troškova u zaštiti pšenice, kaže Petar Radić, savetnik za proizvodna pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine.
 
Silosi spremni za otkup
 
Mnoge proizvođače  interesuje da li će  Republička direkcija za robne rezerve otkupiti izvesne količine  ovogodišnjeg roda i na taj način dopuniti postojeće zalihe. U Republičkim  robnim rezervama kažu da  o tome treba da se  dogovore ministarstva trgovine i poljoprivrede.
- Još nismo dobili nikakvu konkretnu informaciju o tome. Verujem da će  najkasnije do kraja žetve biti poznato da li će i koje količine pšenice i po kojoj ceni  biti otkupljene, rekao je Miloš Janjić, direktor Produktne berze  u Novom Sadu i podsetio da je 2017. godine otkupljeno ukupno 32.600 tona po 18 dinara po kilogramu, što je u tom momentu bila najbolja tržišna cena.
Koliko su i u kojoj meri silosi i mlinovi spremni za otkup pšenice pitali smo Zdravka Šajatovića, direktora Poslovnog udruženja "Žitounija", koje okuplja 14 najvećih otkupljivača u Vojvodini.
- Svi naši skladišni kapaciteti u potpunosti su spremni da prihvate sve ponuđene količine pšenice koje zadovoljavaju osnovne parametre kvaliteta. Većina otkupljivača je u ovom momentu spremna za otkup, preliminarna cena je najviše 17, 18 dinara po kilogramu, a konačna otkupna cena će se formirati nakon završetka žetve, kada se bude znalo kolikim se rodom  raspolaže, rekao je Šajatović i podsetio da je  otkupna cena u ovo vreme prošle godine iznosila 17,5 dinara po kilogramu.
Žetva je na pragu. Mnogo je neizvesnosti, ali najvažnije je da će pšenice biti dovoljno za domaće potrebe, a preteći će nešto i za izvoz. Osim nestabilog vremena, ratare  muči i neizvesnost u kakvom stanju će biti požnjeveni rod i koliki prinos će ostvariti, a posebno šta će biti s otkupnom cenom. Stručnjaci preporučuju da se rod lageruje i čuva do bolje tržišne cene, ali oni koji od prodaje pšenice čekaju "prve novce" i ne žele da plaćaju lager teško da će se odlučiti na takav korak.                                                                                   
K. Rajević
 
POČELA ŽETVA JEČMA
       
Na osnovu informacija koje stižu s terena, već je počela žetva ječma u pojedinim krajevima. Prvi otkosi pali su u opštini Bečej, krenuo je i otkup, ali  se još ne zna cena. Prema rečima direktora Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica "Žita Srbije" Vukosava Sakovića, ona će se formirati nakon procene ponuđenog roda, kako na domaćem, tako i na tržištu u regionu.
U Srbiji je pod  ječmom, po podacima  Udruženja  "Žita Srbije",  posejano nešto manje od 100.000 hektara, od čega u Vojvodini  42.000 hektara. Procene stručnjaka o prinosu, kako  stočnog, tako i pivarskog ječma, usled nepovljonih vremenskih uslova, nisu optimistične, pa se, u zavisnosti od regiona do regiona,  očekuju velike oscilacije u rodu.