* Posebna pažnja kontroli nelegalne proizvodnje i prometa duvana, GM soje i trgovine životinjama i bespravnom iskorišćavanju vodnih i šumskih resursa

* Elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi već daje prve pozitivne rezultate

* U pekarskoj i mlinarskoj industriji gotovo 50 odsto prometa odvija se van zakonskih okvira

 

Da je siva ekonomija veliki problem u Srbiji najbolje pokazuje to što, prema studiji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), njen obim iznosi više od 15 odsto bruto društvenog proizvoda. Iz ove opsežne studije proizilazi da svako peto preduzeće u Srbiji posluje izvan zakonskih okvira, odnosno u takozvanoj sivoj zoni. Posledica takvog stanja je, izračunali su ekonomski analitičari, da država godišnje gubi nekoliko stotina miliona evra, od čega samo na prodaji "na crno" rezanog duvana 300.000.000, što znatno oštećuje buxetsku kasu. Podaci u studiji NALED-a govore da je učešće sive ekonomije najveće u građevinarstvu, 43 odsto, dok poljoprivreda sa 34 odsto zauzima drugo mesto i nalazi se među tri prioritetna sektora kada je u pitanju suzbijanje takozvanih crnih tačaka u trgovini i prometu proizvodima i uslugama.

 Izuzetno visok udeo "sive zone" u agroprivredi odraz je, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta. Da je to tako, uključujući i sve probleme s nelegalnim poslovanjem u drugim oblastima privrede i usluga, potvrdila je predsednica Vlade Ana Brnabić, učestvujući na NALED-ovoj konferenciji "Izlaz iz sive ekonomije". Na ovom skupu, održanom krajem maja, predstavljen je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije 2019-2020. godine. Predsednica Vlade je istakla da program u naredne dve godine treba da u  potpunosti prevede najmanje 11.000 radnika i 9.000 firmi u legalne tokove rada i poslovanja.

 - Vlada Srbije daje bezrezrevnu podršku programu kojim je predviđeno smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni za gotovo 200.000.000 evra. Isto tako u ovoj i narednoj godini učinićemo sve da unapredimo i osavremenimo rad inspekcijskih službi, Poreske uprave, da smanjimo administrativna i parafiskalna opterećenja u privredi i vanprivredi, uvedemo značajne podsticaje za legalno zapošljavanje i poslovanje, a istovremeno jačamo svest građana o značaju suzbijanja sive ekonomije, ukazujući na benefite koji iz toga proizilaze za državu, zdravstvo, školstvo, obrazovanje, kulturu i sport, istakla je Ana Brnabić, uz napomenu da je u 2018. godini, zahvaljujući sistemskoj borbi protiv sive ekonomije, nacionalni buxet bio puniji za 32 milijarde dinara.

Loši propisi, preklapanje nadležnosti

 Program NALED-a na smanjenju obima poslovanja u "sivoj zoni" i suzbijanje neformalnog zapošljavanja u dobroj meri se odnosi na poljoprivredu. Posebno su istaknute mere za kontrolu nelegalne proizvodnje i prometa duvana, GM soje, kao i prometa životinja, najviše u pograničnom pojasu Raškog i Pčinjskog okruga, gde je ova pojava najizraženija, a prema proceni NALED-ove studije, država godišnje gubi više miliona evra. Ništa manji gubici nisu u bespravnom iskorišćavanju vodnih i šumskih resursa. Poslednjih godina posebno je došla do izražaja bespravna seča šuma, što je, između ostalog, posledica nedovoljne koordinacije i preklapanja nadležnosti različitih državnih organa. NALED u studiji, između ostalog, navodi da, primera radi, šumski inspektori nemaju ovlašćenja da zaustavaljaju vozila koja prevoze drva i izvrše kontrolu. Među pozitivne primere borbe protiv sive ekonomije NALED  navodi i da je, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede i uz podršku Poreske uprave, inicirao i pokrenuo elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi. Sistem je nakon dve godine priprema i donetog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika u određenim delatnostima počeo da se primenjuje 7. januara.

 - Za nešto manje od pet meseci, onlajn prijavljivanje sezonaca, portal sezonskiradnici.gov.rs koristilo je oko 119 poslodavaca iz 83 lokalne samouprave. Na poslovima ljuštenja, sortiranja i pakovanja voća i povrća, kao i orezivanju, sadnji i pripremi zemljišta za setvu bilo je legalno angažovano 5.677 sezonskih radnika. Svi oni su ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje, uz istovremeno plaćen porez kao doprinose na PIO, rekao je Vladimir Čupić, predsednik Saveta za hranu i poljoprivredu NALED-a, napominjući da ovi podaci, uoči početka sezone radova u poljima, svakako ohrabruju.

Svaka druga vekna u "sivoj zoni"

 U agroprivredi je "siva zona" poslovanja posebno izražena u mlinarskoj i pekarskoj industriji. Svaka druga vekna na našem tržištu, tvrde dobro upućeni u oblasti prehrambeno-prerađivačke industrije, proizvedena je "na crno", a gotovo 50 odsto prometa odvija se van zakonskih okvira. U Udruženju "Žitounija" smatraju da država do sada u ovoj oblasti nije na pravi način bila organizovana kako bi se ova pojava iskorenila ili bar svela na prihvatljiv nivo. - Bila je odomaćena praksa da pojedini mlinovi kupuju pšenicu "na crno" i na isti način pekarima prodaju brašno. Usled takve nelojalne konkurencije, koju niko nije sankcionicao, osim države koja je zakinuta za porez na promet, veliku štetu trpeli su mlinovi i pekare koji rade legalno i po važećim propisima, kaže Zdravko Šajatović, direktor "Žitounije", napominjući da zvanična statistika registruje samo 40 odsto proizvodnje hleba u Srbiji, dok se 60 odsto, najviše u privatnom sektoru, proizvodi i prodaje nelegalno. Siva ekonomija i nelojalna konkurencija takođe su uzroci velikog dela problema u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Posebno se loše odražavaju na poslovanje zemljoradničkih zadruga kao pravnih lica koja izdvajaju nemala sredstva na ime poreza i doprinosa i drugih zakonom predviđenih davanja prema buxetu i fondovima. Zadružni savez Vojvodine se poslednjih godina više puta, u vidu zaključaka i apela, obraćao nadležnim državnim organima za pomoć. - Tražiili smo da se uvedu adekvatne mere za otklanjanje prisustva sive ekonomije u poljoprivredi koja značajno otežava poslovanje zadruga. Tu pre svega mislimo na poboljšanje načina kontrole rada svih fizičkih lica na tržištu poljoprivrednih proizvoda, a istovremeno se zalažemo za uvođenje stimulativnih mera i olakšica za sve zadruge koje se dosledno pridržavaju zakonskih okvira i regularno posluju, kaže sekretar Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, uz napomenu da bi još veće udruživanje poljoprivrednika u zadruge podsticajno delovalo na smanjenje sive ekonomije. Svođenje sive ekonomije u prihvatljive okvire nije nimalo jednostavan i lak zadatak. Po mišljenju stručnjaka, smanjenje udela ilegalnog poslovanja i zapošljavanja može da se dovede na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope za tri do pet godina. Da bi se pak dostigao standard zemalja Evropske unije, neophodno je sedam do 10 godina. Stoga je, uz već promovisani program, nužno da se sinhronizovano donesu mere za smanjenje gotovinskih plaćanja, kao i podsticanja bezgotovinske isplate preko računa. Isto tako, uz opšteprihvaćenu podršku legalnog poslovanja i zapošljavanja, potrebni su i stimulativnija poreska politika, usaglašeno delovanje inspekcijskih službi, nulta tolerancija za korupciju, kao i adekvatno i dosledno kažnjavanje svih prekršaja kojim se smanjuju buxetski prihodi i podstiče nelojalna konkurencija.

 K. Rajević

 

ISKUSTVA ZEMALJA EU SA SIVOM EKONOMIJOM
 
Prema podacima Eurostata, udeo sive ekonomije u zemljama Evropske unije iznosi 18,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dve trećine sive ekonomije otpada na pet država: Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Italiju i Španiju. Od istočnoevropskih zemalja siva ekonomija je najprisutnija u Rumuniji, Bugarskoj i Estoniji.
 Vodeće oblasti u kojima je izraženo nelegalno poslovanje su građevinarstvo, turizam, saobraćaj, dok je u poljoprivredi procenat sive ekonomije gotovo beznačajan. Po mišljenju stručnjaka, to je posledica stimulativne politike subvencija i uređenog tržišta poljoprivrednih proizvoda.