* Severna Afrika može biti veliki uvoznik srpskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega pšenice i kukuruza
* Poljoprivredna proizvodnja zastupljena je u svim, pa i pustinjskim delovima Tunisa, u čijim oazama se gaje najkvalitetnije urme
 
Na 86. međunarodnom sajmu poljoprivrede, održanom u Novom Sadu, predstavilo se 1.518 firmi i organizacija iz 32 zemlje. One su na ovu najveću agrarnu smotru u regionu donele proizvode i usluge iz 61 države. Poljoprivredni sajam tradicionalno ima zemlju-partnera, a ove godine prvi put dobio je zemlju-prijatelja. Bio je to Tunis, na čijem štandu se predstavilo 17 kompanija iz ove zemlje. Mnogobrojni poslovni susreti  rezultirali su i konkretnim predlozima. O stepenu razvoja poljoprivrede ove severnoafričke zemlje i mogućnostima koje njeno tržište nudi srpskom agrobiznisu razgovarali smo sa njegovom ekselencijom Sejf ala Režebom, ambasadorom Tunisa u Srbiji.
- Zahvaljujući blagoj, umerenoj, mediteranskoj klimi, tokom cele godine imamo povoljne uslove za proizvodnju voća. Na severu Tunisa, posebno oko rta Kap Bon, uzgajaju se pomoranxe, u centralnom delu zemlje najviše se gaje grožđe, nektarine, breskve, kajsije, a na jugu je zastupljena proizvodnja nara. S obzirom na to da deo pustinje Sahare pripada Tunisu, oaze koje se nalaze u njoj poznate su po proizvodnji urmi. Na osnovu ovoga se može zaključiti da je poljoprivredna proizvodnja zastupljena u svim delovima Tunisa. Ova privredna grana pokriva 12 odsto bruto domaćeg proizvoda i zapošljava 18 odsto radno aktivnog stanovništva, rekao je na početku razgovora za "Poljoprivrednik" njegova ekselencija Sejf ala Režeb. 
l Kada govorimo o voću, Tunis je prepoznatljiv po proizvodnji urmi, koje su rado viđene na trpezama širom sveta. Na koja se sve tržišta plasira ovaj proizvod?
 
- Urme prodajemo u 85 zemalja na pet kontinenata i na taj način pokrivamo 30 odsto svetske trgovine ovim voćem. Tunis je najveći svetski izvoznik urmi u pogledu vrednosti. Prošle godine izvezli smo više od 130.000 tona, čija je vrednost bila oko 53.000.000 evra. Više od 150 domaćih kompanija izvozi urme. Urma poznata pod nazivom "prsti svetlosti" izuzetno je cenjena zbog svoje prozirnosti i izvozi se tokom cele godine. 
l Kako je organizovana proizvodnja povrća?
- Za uzgoj provrća nisu isti agroekološki uslovi kao za voće. Ono se gaji u severnom i centralnom delu zemlje. Gaji se i u plastenicima i na otvorenom polju. Od 365 dana godišnje Tunis ima oko 300 sunčanih dana, što svakako odgovara ovoj proizvodnji. Najzastupljenija je proizvodnja paradajza, krompira, kupusa, zelene salate, paprike, ljute paprike. Poznati smo i po proizvodnji bostana, tako da u značajnim količinama izvozimo i dinje i lubenice. Bostan se najviše izvozi u Libiju i druge okolne zemlje. 
l Na čemu se posebno insistira u vašoj zemlji kada govorimo o proizvodnji hrane?
- Ono na čemu insistiramo jeste kvalitet hrane. Zbog toga beležimo i dobar izvoz, tako da je poljoprivreda dobar izvor prikupljanja deviza za Tunis. Država daje velike subvencije proizvođačima da bi oni mogli da zadrže nivo kvaliteta svojih proizvoda i da bi blagovremeno mogli da sprovedu sve neophodne agroteničke mere. Takođe, velika novčana sredstva u vidu subvencija izdvajanja za nabavku opreme. Novac iz državne kase daje se za renoviranje objekata, za savremene tehnologije u proizvodnji, za mašine i slično. Subvencije države mogu da pokriju do 50 odsto potreba poljoprivrednog proizvođača i to su bespovratna sredstva. Svaki poljoprivrednik, bez obzira na to koju površinu zemljišta obrađuje, ima pravo da traži subvencije za ono što mu je potrebno. Sve što treba da uradi jeste da državnoj agenciji koja je zadužena za subvencije u oblasti poljoprivrede predstavi svoj projekat. Na osnovu procene projekta odobravaju mu se sredstva. Ova agencija ima ekspoziture u svim oblastima Tunisa, tako da poljoprivrednici ne moraju dolaziti u glavni grad kako bi završili ovaj posao. Ukoliko proizvođačima subvencije nisu dovoljne da realizuju svoj posao, na raspolaganju im je i Poljoprivredna banka, koja primarnim proizvođačima daje pozjamice po veoma povoljnim uslovima.   Na ovaj način privlače se i inostrani investitori, koji mogu da vide kako se odvija naša poljoprivredna proizvodnja. Sve to je povezano. U našu poljoprivredu mnogo ulažu Holanđani, Francuzi,  čak imamo dve srpske kompanije. Veliki investitori su iz Saudijske Arabije. Dosta investicija došlo je iz Austrije. Zahvaljujući državnim subvencijama i stranim investicijama, mi poboljšavamo kvalitet naših proizvoda i to je nabolji način da privlačimo nove investicije u zemlju.  
l Da li se poljoprivrednici u Tunisu udružuju u interesne organizacije? 
- Ranije smo, za vreme Tita,  sledili jugoslovenski primer. Stvarali smo kombinate. To je izvesno vreme bilo veoma uspešno. Ali onda su počeli da se javljaju problemi. Pojavili su se naslednici, pa ljudi koji su želeli da dominiraju. Kombinati koje kontroliše država i sada dobro funkcionišu, pre svega zato što smo osnovali Kancelariju za poljoprivredno zemljište koja  kontroliše tu oblast. A kada govorimo o privatnom vlasništvu, država sada podstiče poljoprivrednike da se udružuju, posebno kada je reč o kupovini opreme. Udruženi mogu da izdvoje više sredstava za kupovinu velikih poljoprivrednih mašina. Primera radi, poljoprivredniku koji ima 20 hektara ne isplati se da sam kupi kombajn, ali ukoliko se udruži više njih, to mogu finansirati. Kombajn se koristi dva meseca godišnje i za jednog poljoprivrednika njegova kupovina bila bi krupan zalogaj. Zbog toga država podstiče udruživanje po zadružnim principima. 
l S obzirom na to da Tunis ima izuzetnu sirovinsku bazu poljoprivrednih proizvoda, na koji način funcionišu prerađivački kapaciteti?
- Imamo jedno veliko preduzeće koje je udruženo s velikom francuskom kompanijom  "Danone", proizvode jogurt, sireve i sokove. Ostali prerađivački kapaciteti svrstavaju se u kategoriju srednjih i malih preduzeća. Takođe, imamo i firme koje uvoze sirovine, na primer zamrznuto voće i od njega prave sokove , jer količine koje mi proizvodimo nisu dovoljne za ove namene. Tunišani su, kao i svi Mediteranci, poznati kao narod koji mnogo jede hleb, tako da pšenicu proizvodimo, ali je i uvozimo iz Rusije, Ukrajine, Francuske, Saudijske Arabije. Vašem ministru, gospodinu Branislavu Nedimoviću, pomenuo sam da bismo hlebno žito mogli da uvozimo i iz Srbije. To je razlog više da srpske kompanije učestvuju na ovakvim sajmovima u Tunisu. Veliki smo uvoznik kukuruza. Naša država ne stimuliše mnogo proizvodnju kukuruza, jer ona iziskuje veliku potrošnju vode.  Imamo preduzeća koja prerađuju i konzerviraju ovu žitaricu. Dakle, s obzirom na to da je veliki proizvođač kukuruza, u interesu je Srbije da svoje proizvode predstavi na našem tržištu i da zauzme svoje pozicije. 
l Turizam je izuzetno razvijen u Tunisu. Koliko ova privredna grana doprinosi razvoju agrara u vašoj zemlji? 
- Strani turisti koji dođu u Tunis uglavnom jedu naše domaće proizvode. To je za njih prilika da probaju naš hranu. U hotelima se uvek služe urme i drugo domaće voće. Turisti uvek pitaju da li je to proizvedeno kod nas ili je iz uvoza. Ukus našeg voća je specifičan. Zemlja je bogata kalcijumom i drugim mineralima koji doprinose dobrom ukusu voća. Lubenice su, na primer, veoma slatke. Proizvode Tunisa prodajemo upravo kroz turizam. Ali banane uvozimo, a turisti ih koriste u ogromnim količinama. Tuniska kuhinja je takođe nešto što privlači turiste, a u pripremi hrane uglavnom koristimo namirnice iz domaće proizvodnje. 
Jasna Bajšanski
Foto: Goran Mulić
 
MLEKA DOVOLJNO ZA SOPSTVENE POTREBE
 
l Koliko je razvijeno stočarstvo?
- Kada se govori o proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda, Tunis proizvodi  količine koje su dovoljne da zadovolje potrebe sopstvenog stanovništva. Ponekad se dogodi da u ovoj proizvodnji ima viška i on  se tada izvozi u susednu Libiju, kaže njegova ekselencija.