* Ko je od proizvođača uspeo da  sačuva površinski sloj vlage u maloj je prednosti, ali dugoročno, bez obilinijih padavina, stanje  na njivama se neće znatnije popraviti                                                                                                         
* Stručnjaci kao i proizvođači  u nedoumici da li da seju ranije ili kasnije hibride kukuruza
* U Asocijaciji poljoprivrednika smatraju da je poskupljenje goriva praktično poništilo suvencije koje su proizvođači dobili
 
Setveni radovi na poljima širom Srbije se sve više zahuktavaju, ali poljoprivrednici, nažalost,  više gledaju u nebo nego u suve oranice čije im trenutno stanje zadaje velike nevolje. Uprkos iščekivanjima ratara da padne kiša, prognoze meteorologa za naredne dve-tri nedelje nisu optimistične,  a stručnjaci  kažu da je za setvu jarih useva u optimalnom agrotehničkom roku, u ovom momentu, potrebno da padne najmanje 30-40 litara kiše po kvadratnom metru.
- Sve ispod te količine neće biti dovoljno da zasejano seme proklija, razvije koren i nikne. Ko je od proizvođača uspeo da na neki način sačuva površinski sloj vlage u maloj je prednosti, ali dugoročno, bez obilinijih padavina, teško da se u ovom trenutku može očekivati neki veći boljitak na njivama, kaže dr Goran Bekavac, upravnik Odeljenja za kukuruz u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.
Neuobičajeno sušno proleće, s velikim brojem vetrovitih dana, poprilično je doprinelo isušivanju zemljišta. Takozvani dubinski depoi iz kojih biljke crpe vlagu, usled blage zime i neznatnih snežnih padavina, potpuno su dehidrirali, pa su površinski slojevi zemljišta poprilično tvrdi.
- Ratarima to umnogome otežava  setvene radove, jer je zbog jače otpornosti zemljišta potrošnja goriva  veća za čak 20 odsto, čime se automatski povećavaju i troškovi proizvodnje. Uz sve to,  veći je i procenat lomova delova i kvarova na traktorima, što takođe nije beznačajno u ukupnom troškovniku setve, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran, uz napomenu da će  suvo zemljište  značajno uticati na umanjenje prinosa svih ratarskih kultura, ali da je u ovom momentu rano govoriti u kom procentu će to biti.
 
Uvažiti preporuke stručnjaka
 
Usled osetnog manjka vlage u zemljištu mnogi proizvođači su u nedoumici da li da seju ranije ili kasnije hibride kukuruza.
- Preporuka proizvođačima koji to još nisu učinili jeste da, usled nedostatka vlage, gustinu setve smanje za pet do 10 odsto. U slučaju da u zemljištu nema dovoljno azota,  gustinu setve kukuruza treba korigovati na dodatnih 10 odsto, smatra savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Rumi Sanda Klještanović i napominje da to ne važi za suncokret, jer je njegov koren znatno izdržljiviji i otporniji na suvo zemljište i nedostatak vlage.
Situacija sa zemljištem i padavinama je nepovoljna, pa je kod nemalog broja ratara, s obzirom na agrotehničke rokove,  i dalje prisutna dilema da li da krenu sa setvom ili ne. Poljoprivrednici u Turiji, u srbobranskoj opštini, uprkos suvim oranicama, do sada su obavili  setvu na oko 40  odsto planiranih površina. Jedan od mlađih proizvođača Saša Atanacković  kaže da  je na njivama već odradio dobar deo posla.
- Zemlja je poprilično suva, iako sam sve učinio da koliko-toliko sačuvam bar površinsku vlagu.  Uz velike napore, uspeo sam da posejem  oko 80 jutara soje i 30 jutara kukuruza. Nastavljam sa setvom bez obzira na nepovoljne vremenske uslove, a moje opredeljenje ove godine je da sejem  ranije hibride kukuruza, kaže Atanacković, uz primedbu da je zbog tvrdog zemljišta potrošio znatno više goriva nego što je planirao.
Poljoprivrednici su nakon višegodišnjeg iščekivanja, po odluci Vlade Srbije, konačno uoči setve dočekali da mogu da nabave regreisirano gorivo.
- Već sam početak setvenih radova pokazao je da je pomoć za nabavku 60 litara po hektaru suštinski  ograničenog dometa. Podsticaji su više  usmereni ka takozvanim malim poljoprivredncima, koji obrađuju najviše do 20 hektara zemlje, ali i za njih je ta količina zanemarljiva, jer je gorivo u međuvremenu poskupelo za pet-šest dinara po litru. Za velike proizvođače pomoć države za regresirano gorivo praktično je beznačajna, posebno sada kada je obrada zemljišta zbog suše veoma zahtevna za mehanizaciju, kaže Vojislav Malešev, predsednik Upravnog odbora  Udruženja poljoprivrednih proizvođača Kluba 100P plus.
 
Kakva setva takva i žetva
 
U Asocijaciji poljoprivrednika, koja okuplja oko 40 udruženja iz cele Srbije, smatraju da se nepovoljni vremenski uslovi negativno održavaju na setvu jarih kultura.
-  Staro je pravilo da kakva je setva  takva će na kraju biti i  žetva. Pojedini proizvođači na severu Bačke, zbog izuzetno lošeg stanja  jesenjih useva, preoravaju uljanu repicu i  okreću se drugim kulturama. To, naravno, predstavlja dodatni trošak za proizvođače koji će, bez sumnje, doprineti još skupljoj proizvodnji, kaže Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika, uz napomenu da je poskupljenje goriva praktično poništilo suvencije koje su proizvođači dobili.
U većini zemljoradničkih zadruga u Vojvodini na vreme  su pripremili mehanizaciju  i  sav  potreban repromaterijal za setvu. Dobar deo zadruga počeo je setvu još početkom aprila, nadajući se boljem vremenu i potrebnim padavinama.
- Evidentno je da je u ovom trenutku nedostak vlage u zemljištu najveći  problem za zadruge i njihove kooperante. Setva na njivama se odvija u veoma otežanim uslovima, mehanizacija je prenapregnuta, sve više dolazi do kvarova na traktorima, a znatno je povećana i potrošnja goriva. To se, naravno, negativno odražava  na ukupne troškove poljoprivrednika koji će, ukoliko u najskorije vreme ne bude većih padavina, sigurno biti znatno veći od planiranih, rekao je savetnik za proizvodna pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine  Petar Radić, napominjući da je trenutno na terenu najteža situacija u Zapadnobačkom okrugu,  gde su zadrugari zbog manjka vlage posebno zabrinuti za stanje pšenice.
 
Zasejana repa  bori  se s pipom
 
Uprkos lošim vremenskim uslovima, svi veći proizvođači su, koliko-toliko, uspeli da obave setvu šećerne repe u predviđenom roku. Po prvim  informacijama koje stižu iz šećerana, posejano je oko 30.000 hektara pod slatkim korenom, što je znatno manje nego ranijih godina.
- Pojava truleži u korenu je lane znatno smanjila prinos, posebno u Banatu, čak do 50 odsto, pa su mnogi proizvođači odustali od proizvodnje. Oni koji su nedavno posejali repu sada se bore da suzbiju pipu kojoj odgovara suvo zemljište, čime se dodatno izlažu troškovima, kaže savetnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu Zorica Rajačić, napominjući da su šećerane, suočavajući se s nezainteresovanošću proizvođača,  u međuvremenu ponudile veću otkupnu cenu, 34 evra po toni, ali da to nije mnogo doprinelo povećanju površina pod ovom industrijskom biljkom.
Sve u svemu, suša i nedostatak vlage su ozbiljno ugrozili setvu jarih kao i ozimih useva. Najviše su pogođeni uljana repica, ječam i pšenica za koju, na osnovu sadašnjeg stanja, stručnjaci tvrde da će dati rod  manji za oko 20 odsto. Pojedine parcele pod pšenicom, posebno u Zapadnobačkom, a tako je manje-više i u drugim okruzima, po oceni stručnjaka, moraće da se presejavaju. Ako ovako  nepovoljno vreme potraje, setva će, zacelo, probiti sve optimalne agrotehničke rokove, što celokupnu ovogodišnju biljnu proizvodnju, kao i prinose  dovodi u veliku neizvesnost.
K. Rajević
 
 
MILION HEKTARA POD KUKURUZOM
 
Procena stručnjaka je da će, bez obzira na  nedostatak padavina i suvo zemljište, planirani obim setve ipak biti ostvaren.
- I ove godine kukuruz će, na osnovu procene poljoprivrednika, biti dominantna ratarska kultura, pa se očekuje setva od 950.000 do milion hektara. Soja će uobičajeno zauzeti  230.000-240.000 , a setva  suncokreta se očekuje na 245.000 hektara, reko je  Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije".