* Na digitalnoj farmi u Krivaji primenom IT uspeli su da povećaju prinose za 10, a smanje troškove za 15 odsto    
 
Primena informacionih tehnologija u poljoprivredi s ciljem unapređenja kvaliteta i rentabilnosti proizvodnje, uz očuvanje životne sredine, bila je tema Konferencije Agri-Tech Future, koja je održana u Privrednoj komori Vojvodine (PKV). Konferenciju je organizovala kompanija Color Media Communications pod pokroviteljstvom Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije  u saradnji sa PKV-om.
Otvarajući skup, ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović istakao je da  digitalizacija nudi ogromne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, ali i celokupne privrede. Naglasio je i da je Novi Sad na evropskoj mapi prepoznat kao jedan od glavnih centara za inovacije u IT sektoru i njihovu primenu u poljoprivredi.
Popović je naveo da Srbija ima veliki izvozni potencijal, posebno u poljoprivredi gde beležimo suficit, kao i da je naš cilj privredni razvoj zasnovan na znanju. Rekao je da upotrebom IT u poljoprivredi može da se optimalizuju prinosi, koji u zavisnosti od vremenskih uslova mogu da variraju i po tri, četiri  puta. Takođe, može značajno da se smanji upotreba pesticida i đubriva, a pri tome poveća prinos. Naveo je i da na polju digitalizacije u poljoprivredi Srbija tesno sarađuje s Holandijom i Izraelom, koji su daleko odmakli na ovom polju.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu  dr Vuk Radojević istakao je da su IT i poljoprivreda dve najperspektivnije oblasti koje treba da omoguće da agrarni sektor postane savremeniji. Cilj je da se digitalizacijom doprinese bržem i ravnomernijem ruralnom razvoju i da se proizvodi što više hrane kako bi se zadovoljile narastajuće potrebe čovečanstva. Radojević je napomenuo da Sekretarijat posebno podržava generacijsku obnovu poljoprivrede, pa su u konkursima koji se raspisuju mladi do 40 godina preoznati kao posebna kategorija. Jer, kako je istakao, mladi najlakše prihvataju nove tehnologije i oni su nosioci napretka. 
Radojević je podsetio da poljoprivrednici potpuno besplatno mogu da koriste internet platformu AgroSens koju je kreirao Institut BioSens, koja im pruža brojne mogućnosti da unaprede svoj rad. Do sada, kako je napomenuo, ova platforma ima 11.000 registrovanih korisnika.  
Na konferenciji je predstavljena platforma AgroSens, koja nakon kreiranja korisničkog naloga, u koji se ucrtavaju parcele u digitalni katastar, pruža različite vidove pomoći poljoporivrednicima. Oni putem ove platforme mogu da vide svoje useve i eventualne promene na njima, da dobiju vremensku prognozu, preporuku za optimalno vreme obavljanja poslova, upozorenje na razvoj neke bolesti i slično. Ova platforma se, kako je na skupu istakao Oskar Marko iz BioSens instituta, razvija i dodaju joj se nove funkcije. Uskoro će poljoprivrednici moći da putem platforme izaberu i svog agronoma, koji će im davati potrebne savete, da izračunaju troškove proizvodnje i drugo. 
Platforma funkcioniše kako na računaru, tako i na mobilnom telefonu,  s ciljem da uvek bude dostupna poljoprivrednicima. Trenutno je 30.000 parcela ubeleženo u nju, a njihov broj se neprestano povećava. Zaslugu za to imaju, svakako, i Dani otvorene digitalne farme, koji su se održavali prošle, a biće organizovani i ove godine u Krivaji. Farma u Krivaji poznata je i kao prva digitalna farma u regionu na koju svi zainteresovani farmeri mogu da dođu i vide kako se informacione tehnologije koriste u praksi, kako funkcionišu senzori, dronovi, navigacija pomoću satelita, ali i da dobiju obuku o korišćenju digitalne platforme. Prema rečima Dragana Čagalja iz "Krivaja" d.o.o., digitalizacija je u ovu farmu počela da se uvodi još pre četiri godine, a napredne tehnologije primenjuju se na 2.300 od ukupno 2.900 hektara. Između ostalog, koriste "pametni" rasipač đubriva, koji omogćava da se na različitim delovima parcele primene odgovarajuće doze hraniva. Pametna sejalica, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i očekivanog prinosa, izbacuje različite količine semena. Rade i mapiranje kvaliteta zrna kukuruza i drugo. Osnovu za rad, kako je objašnjeno na skupu, čine menaxment zone, odnosno male, homogene parcele u okviru velikih. Za svaku od ovih malih parcela utvrđuju se optimalne aktivnosti koje se upotrebom IT kasnije primenjuju. U Krivaji su primenom IT uspeli da povećaju prinos za 10, a troškove smanje za 15 odsto. Veoma je važno napomenuti da se optimalizacijom poslova značajno utiče na očuvanje životne sredine. 
U okviru skupa predstavljena je i platforma AgroNET, inovacija u organskoj poljoprivredi, zatim je objašnjeno kako u agraru funkcioniše Internet of things, a učesnici su imali priliku i da vide kako funkcioniše veb aplikacija "Knjiga polja".
A. Milić
 
 
ŠTEDI VREME I NOVAC, A OLAKŠAVA RAD
 
Milan Šepa iz Banatskog Velikog Sela član je porodice koja se već tri generacije bavi poljoprivredom. Obrađuju više od 300 hektara zemlje, a informacione tehnologije su u poslovanje počeli da uvode još 2012. godine. Radi se o opremi za precizno navođenje mašina koja je do sada instalirana na tri traktora. Ova porodica se bavi ratarskom proizvodnjom, gaji  kukuruz, pšenicu i suncokret.
- Planiramo da kupimo pametni rasipač đubriva, koji će raditi varijabilno rasipanje, ali i da na kombajn instaliramo opremu za praćenje prinosa.  Savremene tehnologije omogućile su nam da štedimo vreme, energiju, a prema našim procenama, ušteda u energentima je 25 evra po hektaru, kaže Šepa, uz napomenu da je ova tehnologija skupa, ali da se relativno brzo isplati svima onima koji rade više od 100 hektara. 
Preporučuje i malim prizvođačima  da uvode ovu tehnologiju u posao, iako se neće tako brzo isplatiti. Međutim, doneće im veliko olakšanje u obavljanju poslova i veliku uštedu vremena, što se takođe ne sme zanemariti. Šepa napominje da je njegova porodica do sada sama finansirala uvođenje novih tehnologija u proizvodnju, ali da se nada da će država ubuduće pružati veću pomoć svima koji žele da digitalizuju proizvodnju i na taj način unaprede svoje poslovanje.