* Prihodi od skladištenja žitarica u zrnu mogu za nekoliko meseci  da  se udvostruče  
* Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede odobrava do  40.000 evra kredita za izgradnju objekata za skladištenje žitarica
* U voćarskim krajevima, za podizanje hladnjača najviše zainteresovani voćari i povrtari, a prednjače malinari u Arilju
 
Sve veći prinosi ratarskih kultura, kao i proizvoda u voćarstvu i povrtarstvu, zahtevaju od poljoprivrednika odgovarajuće skladištenje i čuvanje roda kako bi održali kvalitet i svežinu, a samim tim  postigli i bolju cenu na tržištu. Do pre 20, 30 godina silose i odgovarajuću opremu za skladštenje  uglavnom su imali  poljoprivredni  kombinati ili preduzeća, kao i neke zemljoradničke zadruge. Procesom privatizacije i ukrupnjavanja poseda značajno je promenjena imovinska karta u poljoprivredi i najveći deo  skladišnih kapaciteta za ratarske i ostale proizvode prešao je u ruke novih vlasnika poljoprivrednih imanja. Samo  mali broj gazdinstava ima sopstvene skladišne kapacitete, ali su najčešće nedovoljni za smeštaj celokupnog roda.
Osim smeštaja proizvoda sa sopstvenih njiva, novi vlasnici istovremeno, u starim i novoigrađenim silosima, pružaju i usluge skladištenja svojim kooperantima. Lagerovanje pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, uljane repice se, naravno, naplaćuje, što za poljoprivrednike, koji čuvaju svoju robu do neke bolje cene, predstavlja nemali trošak.
U novonastalim okolnostima, a naročito zbog čestih turbulencija na tržištu i niskih cena ratarskih kultura, bolje stojeći poljoprivrednici shvatili su da  bez sopstvenog skladištenja i čuvanja  žitarica nema zarade. Tako su na privatnim ili zakupljenim parcelama, u poslednjih desetak godina, podignuti i sve više niču brojni silosi različitog kapaciteta i namene. Najviše ih je, što je i razumljivo, u Vojvodini, dok u voćarskim krajevima centralne Srbije dominiraju uglavnom hladnjače.
Među  onima koji su podigli sopstvene skaladišne kapacitete  su otac i sin Šandor i Akoš Tot iz Feketića. Totovi obrađuju više od 200 hektara zemlje, uzgajaju sve ratarske kulture, uključujići i uljanu repicu i šećernu repu. Pre nekoliko godina, u krugu svog porodičnog imanja, uspeli su da pomoću sredstava  Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i Fonda mađarske vlade "Propsperitate" izgrade  silos kapaciteta 400 tona.
- To nam sada omogućava da sačuvamo rod do za nas najbolje cene na tržištu. Pokazalo se to poslednjih godina kao dobra investicija kada je u pitanju pšenica, kukuruz, ali ne, na primer, i soja. Lane smo, neposredno nakon  žetve, mogli da je prodamo znatno skuplje nego što smo to uradili nekoliko meseci kasnije, ali to je sve stvar sopstvene procene tržišta u datom momentu, kaže Šandor Tot uz napomenu da su tržišna kretanja i  otkupne cene generalno rizici na koje proizvođači ne mogu da utiču, ali čuvanjem  roda u svojim  silosima mogu donekle da ih amortizuju.
 
Pokrajina kreditira izgradnju skladišta
 
Prateći potrebe i trendove investiranja u poljoprivredi, pokrajinski fondovi i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredusu u poslednjih pet-šest godina  uveli kreditne linije za izgradnju silosa i nabavku opreme za skladištenje. Pokazalo se to kao pun pogodak, jer za sredstva namenjena za podizanje silosa, podnih skladišta i hladnjača među poljoprivredncima u Pokrajini postoji veliko interesovanje. Tome u prilog je i podatak da od svih konkursa koji u Pokrajini postoje  planirana sredstva za ovu namenu  najbrže odu.
Ovih dana u toku je novi konkurs Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede kojim se zainteresovanim registrovanim gazdinstvima odobrava najmanje 10.000, a najviše 40.000 evra kredita za izgradnju objekata za skladištenje žitarica, voća i povrća.
- Krediti su s rokom otplate 36 meseci i grejs-periodom od godinu dana i kamatom od 1,5 odsto na godišnjem nivou. Nakon isteka grejs-perioda,  otplata kredita realizuje se u sedam jednakih rata sa šestomesečnim anuitetima, kaže  Aleksandar Bogdanović, direktor Pokrajinskog fonda za razvoj pljoprivrede  uz napomenu da se krediti odobravaju sve do utroška planiranih sredstva za ovu namenu.
Interesovanje za ovaj konkurs je veliko, ali poljoprivrednici  u pojedinim sredinama pribojavaju se da neće uspeti da na vreme prikupe svu potrebnu dokumentaciju kako bi mogli da apliciraju za sredstva. Za sve tipove silosa i podnih skladišta neophodnoi su i pribavljanje građevinske dozvole,  izgradnja potrebne  komunalne infarstukture, kao i  dobijanje  energetske saglasnosti, što u praksi dosta sporo ide.
- Lokalne samouprave po tom pitanju moraju biti mnogo ažurnije i sa više sluha za potrebe poljoprivrednika. Uputili smo nedavno apel svim opštinama i očekujemo da  ove godine, kada je reč o izdavanju svih potrebnih dozvola, procedura bude jednostavnija i znatno efikasnija, rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretarata za poljoprivredu.
U ovom sekretarijatu kao pozitivan primer  navode lokalnu samoupravu u Žablju. Opštinska uprava uspela je lane da u rekorno kratkom roku  obezbedi sve uslove, građevinsku, kao i sve ostale dozvole, da kompanija "Mistral komerc" izgradi  četiri najmodernija silosa za smeštaj žitarica u Čurugu. Za poljoprivrednike žabaljske opštine, kao i drugih oklonih mesta, otvaranje novog otkupnog centra  mnogo znači,  s obzirom na to da u Šajkaškoj nema puno odgovarajućih skladišnih kapaciteta za smeštaj  roda.
 
Hladnjače za voćare
 
Proizvođači voća i povrća u Vojvodini, kao i voćarskim krajevima  centralne Srbije - Smederevu, Topoli, Arilju, Grockoj i Čačku, najviše su  zainteresovani za  nabavaku hladnjača. NJihova cena se kreće od 3.500 do 25.000, 35.000  evra, u zavisnosti od veličine i  projektovanog kapaciteta. 
- Prema podacima  kojima rapolažemo, ukupni kapaciteti hladnjača u Srbiji  su oko 600.000 tona. Ima ih, reklo bi se, dovoljno, ali je nevolja što nisu ravnomerno raspoređeni.  Poslednjih desetak godina trend podizanja hladnjača najviše je izražen među proizvođačima malina u Arilju, dok je još uvek nedovoljno kapaciteta u Valjevu i Prokuplju, kaže Aleksandar Bogunović, rukovodilac Sektora za poljoprivredu  Privredne komore Srbije.
Iako su godinama konstantno nezadovoljni otkupnom cenom, malinari se ubrajaju među voćare koji poseduju najviše mini-hladnjača u Srbiji. NJihov kapacitet je od 10 do 300 kubnih metara, a u njih prosečno može da stane 40-50 tona malina. Ove mini-hladnjače su, zbog održivosti svežine maline, praktično spona do transporta do neke od većih hladnjača koje su registrovane za izvoz smrznute maline.
- Malinari ne mogu  da budu istovremeno proizvođači, prerađivači i izvoznici i na taj način nezavisni. Bolju tržišnu poziciju za sebe mogu da obezbede samo udruživanjem u zadruge ili osnivanjem preduzeća, ali to  zahteva  velika ulaganja, kaže Bogunović,  koji kao dobar primer  udruživanja i obezbeđenja skladišnih i preradnih kapciteta  navodi prvu složenu voćarsku zadrugu "Naši voćari" iz Milićevog Sela kod Požege, koja je lane od države kroz program podrške ruralnog razvoja i akcije "500 zadruga u 500 sela Srbije" dobila 59.000.000 dinara.
Ovu složenu zadrugu osnovalo je pet zadruga iz Arilja, Vranjske Banje, Velike Plane, Petrovca na Mlavi i Kragujevca. Osim maline, otkupljivaće, lagerovati i prerađivati kupinu, višnju, šljivu, kao i sve ostale vrste voća.
- Ukupan kapacitet hladnjača ovih pet zadruga iznosi bezmalo 1.000 tona, a centralna hladnjača nalazi se u Arilju. To je sasvim dovoljno za  sav godišnji otkup voća, a ako se ukaže potreba, vrlo lako možemo preko svojih kooperanata da obezbedimo dodatne kapacitete za smeštaj  viška roda, kaže inicijator osnivanja Zadruge "Naši voćari"  Božo Joković,  napominjući da udruženi voćari plaćaju samo troškove energije i održavanje  hladnjače u Arilju.
Ovaj i slični primeri, poput podizanja silosa i podnih skladišta za žitarice, pokazuje da poljoprivrednici postaju sve više svesni da bez ulaganja u sopstvene smeštajne kapacitete nema zarade. Višegodišnje analize tržišnih  cenovnih kretanja poljoprivrednih proizvoda pokazuju da se čuvanjem roda, na primer pšenice, za samo nekoliko meseci  može gotovo udvostručiti prihod. Slično je i s voćem, a pogotovo povrćem koje se  čuva za preradu ili iznosi u zimskim mesecima na tržište.
K. Rajević