* Slovenački poljoprivrednici ne žele smanjenje subvencija u periodu od 2021. do 2027. godine
 
Na inicijativu Slovenije i Finske više od tri četvrtine svih zemalja članica Evropske unije u Briselu je na sastanku ministara poljoprivrede zauzelo stanovište da finansijski resursi za program ruralnog razvoja treba da se zadrže na približno istom nivou kao što je to bilo do sada. 
 
Livade ne mogu menjati namenu
 
Na osnovu Zajedničke agrarne  politike nakon 2020. godine od država članica EU očekuje se da pripreme strategiju novih poljoprivrednih mera koje će implementirati i primenjivati narednih sedam godina. Strategija mora imati jasno definisane ciljeve. Predviđene su godišnje kontrole uspešnosti njenog sprovođenja putem prikaza konkretnih rezultata kako bi se opravdala sredstva koja će za te namene stizati iz evropske kase. 
Ovaj dokument predviđa da će farmeri u svojoj praksi morati više pažnje da poklanjaju uticaju njihove proizvodnje na životnu okolinu. Prevashodno se misli na smanjenje uticaja na klimatske promene, očuvanje kvaliteta zemljišta i vazduha i sl. U tom smislu povećaće se zahtevi i pooštriti kriterijumi. 
U Sloveniji ima ukupno 450.000 hektara zemlje, a od toga 38 odsto čine zaštićena područja. Najveći deo su šume, dok se livade prostiru na 270.000 hektara. Od toga, 20.000 hektara livada je proglašeno za izuzetno osetljiva područja. Na snazi je mera koja sprečava njihovo pretvaranje u njive. Livade koje nisu pod zaštitom mogle bi da se koriste za podizanje voćnjaka ili vinograda, ili za pretvaranje u njive. Novo evropsko zakonodavstvo to onemogućava. To izaziva zabrinutost u slovenačkom ministarstvu poljoprivrede. 
 
Ako ne da Evropa, neka da država
 
Slovenački zadružni sektor sa zadrškom i bez optimizma gleda na predstojeću Zajedničku agrarnu politiku Evropske unije. Zadrugari nisu zadovoljni najavljenim smanjenjem subvencija za poljoprivrednu proizvodnju. 
- S tim ne možemo da se složimo, jer vidimo da se i politička i privredna situacija u svetu zaoštrava, tako da ne znamo šta će biti sutra. Slovenija ima mala poljoprivredna gazdinstva, puno je kraškog terena, što podrazumeva teške uslove za rad u poljoprivredi. Zbog toga smo od naših političara tražili da u EU izdejstvuju da davanja budu bar kolika su bila i do sada, rekao je Peter Vrisk, predsednik Zadružnog saveza Slovenije. 
Evropska unija sada svakoj zemlji daje mogućnost da više odluka donosi samostalno. Zadružni sektor smatra da ukoliko iz evropske kase bude stizalo manje novca za slovenačka gazdinstva, razliku treba da nadomesti država. Prema rečima Vriska, poslednjih godina poljoprivreda u Sloveniji se mnogo razvila. Sve više se razvija i seoski turizam. Ali, kako kaže predsednik Zadružnog saveza Slovenije, bez jake poljoprivrede neće biti napretka ni u ovoj grani. 
 
Manje novca ugrožava ruralni sektor
 
Ulaganje u razvoj poljoprivrede i sela jedan je od prioriteta Slovenije godinama unazad. Tokom poslednjih godina ova država reagovala je na izazove kada je reč o zaštiti životne sredine, biodiverzitetu i klimatskim promenama, ali i na zahteve potrošača. Sve ovo kvalifikovano je kao strateški važno za Zajedničku agrarnu politiku EU. 
Ministarka za poljoprivredu Slovenije Aleksandra Pivec rekla je na sastanku u Briselu da bi bilo zabrinjavajuće ukoliko bi se smanjila finansijska sredstva za ruralni razvoj, jer bi to ugrozilo dobro funkcionisanje agrarnog sektora i pozitivne rezultate koji su zahvaljujući dosadašnjim merama postignuti. 
Pojedini srpski agroekonomisti smatraju da Evropska unija pomera težište u Zajedničkoj agrarnoj politici kako bi se zaštitile konkurentske prednosti tzv. EU 15, odnosno starih članica, jer su one dostigle izuzetno velik stepen koncentracije zemljišta i kapitala, odnosno imovine i sredstava za rad. Sada žele da očuvaju tu konkurentsku prednost i da sredstva preusmere u druge, pre svega ekološke programe, koji nisu toliko interesantni za zemlje koje pristupaju EU ili one koje su to već uradile posle 2004. godine. Zbog toga je očita zabrinutost tih zemalja, jer su one od pristupanja do 2011. godine imale 30 odsto manje subvencije nego zemlje EU 15.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski