* Poljoprivredno zemljište na kome nema izgrađenih objekata lokalne samouprave ubuduće neće moći da oporezuju kao građevinsko

Na insistiranje velikog broja poljoprivrednika, kao i vlasnika zemljišnih parcela i šuma, već dugo se radi na izmenama Zakona o porezu na imovinu. Vlada Srbije je krajem 2018. konačno usvojila nacrt predloga ovog zakonskog akta, a na njegovoj finalnoj verziji se još uvek radi. Očekuje se da već u februaru ili martu predlog uđe u skupštinsku proceduru. Šta izmene ovog zakona donose vlasnicima zemljišta i koliko će imati pravdeniji tretman svojih nepokretnosti, a posebno poljoprivrednih parcela?
Značajna novina u predloženim izmenama odnosi se najviše na poljoprivrednike, a po onome što je Vlada usvojila, njive se ubuduće neće oporezivati kao građevinsko zemljište. To praktično znači da će za poljoprivredno zemljište na kome do sada nije bilo gradnje i koje se koristi isključivo za gajenje voća, povrća kao drugih biljaka, lokalne samouprave dobiti pravo da ga oporezuju po minimalnim stopama.
- Po predlogu zakona koji treba da uđe u skupštinsku proceduru, opštinama se daje mogućnost da neizgrađeno građevinsko zemljište vode kao poljoprivredno, odnosno šumsko, rekao je Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog projekta "Reforma poreza na imovinu", koji tesno korespondira s Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Grunauer je, obrazlažući predlog, za oficijelni sajt NALED-a rekao da se zemljište u Srbiji do sada oprezivalo prema nameni navedenoj u Katastru nepokretnosti, a ne na osnovu njegove stvarne upotrebe.
- To se pokazalo kao veliki problem, koji je u suštini najviše pogađao poljoprivrednike. Iako obrađuju zemljište na kojem nema nikakvog građevinskog objekta, od nadležnih poreskih uprava dobijaju rešenja sa iznosom uvećanim i za 100 odsto samo zato što se u katastru ta parcela vodi kao građevinsko zemljište, objasnio je Grunauer.
Dobijena poreska rešenja izazvala su veliko nezdovoljstvo poljoprivrednika. U maju prošle godine, oko 800 poljoprivrednika iz Futoga, Begeča, Čeneja dobilo je za gotovo 120 puta uvećan porez, jer su im njive u katastru prekategorisane u građevinsko zemljište. Na to je među prvima reagovalo Udruženje poljoprivrednika "Futoški kupus", s obzirom na to da je pretila realna opasnost da gazdinstva koja proizvode ovaj brend sa zaštićenim geografskim poreklom zbog visokih poreza odustanu od proizvodnje.
- Oko 90 odsto parcela poljoprivrednika koji uzgajaju uglavnom futoški kupus svrstano je u građevinsku zonu. Tražili smo da nadležni organi reaguju, pa su na inicijativu gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića doneta rešenja kao i za 2017. godinu, kaže Miroljub Janković iz Udruženja poljoprivrednika "Futoški kupus".
Da podsetimo, porodične njive ili okućnice, odlukom nadležnih organa u opštinama i gradovima, u toku 2011. godine preinačene su u građevinsko zemljište. Nakon što su kao takve uvedene u katastar, vlasnicima parcela su rešenja počela da stižu tek 2017. i 2018. godine. Uočljivo je da su razlike u visini poreza na poljoprivredno, odnosno građevinsko zemljište bile više nego drastične. Tako na primer u Nišu porez na građevinsko zemljište trenutno iznosi 1.544 dinara, a poljoprivredno 96 dinara po kvadratnom metru. U Novom Bečeju taj iznos je 960, odnosno 12 dinara, a u Beogradu 25.000, odnosno 2.200 dinara. Neke lokalne samouprave, kao što je na primer Jagodina, donele su odluku o nultoj stopi oporezivanja za poljoprivrednike, što je, kada se radi o opštinama, jedinstven slučaj u Srbiji. Obrazloženo je to stvaranjem povoljnog ambijenta, odnosno boljih uslova za razvoj poljoprivrede i opstanak mladih na selima, što je za svaku pohvalu.
Među novinama u najavljenim izmenama Zakona o porezu na imovinu za poljoprivrednike je, takođe, značajno da se, osim obradivih površina, uvodi kao kategorija "drugo zemljište". To se posebno odnosi na parcele koje su pod vodom, namenjene za deponovanje otpada i ne mogu biti svrstane ni kao poljoprivredno, ni kao šumsko, niti građevinsko zemljište.
- Predloženim izmenama zakona jasnije je precizirano šta se smatra korisnom površinom poljoprivrednog zemljišta i kako će se ono i po kojoj stopi oporezivati, rekla je Jasmina Radovanović, savetnik za pravnu regulativu NALED-a, uz napomenu da još uvek postoji dilema kako i na koji način na poljoprivrednom zemljištu treba da se oporezuju izgrađeni pomoćni objekti za skladištenje i farme.
Kakve će konačno biti donete izmene Zakona o porezu na imovinu biće poznato tek nakon što predlog bude pred poslanicima u Skupštini Srbije. Sudeći po do sada predloženim izmenama, poljoprivrednici, kao poreski obveznici po osnovu prava vlasništva nad zemljištem, u svakom slučaju mogu da očekuju pravedniji i povoljniji tretman svoje imovine. Mnogo toga će se odlučivati na nivou lokalne samouprave i zato je veoma važno da poljoprivrednici budu na vreme informisani o svim promenama u poreskoj politici, pogotovo onima koje se odnose na zemljište i drugu pokrenu i nepokretnu imovinu u poljoprivredi, jer je to izvor njihovog prihoda, života i njihovog opstanka na selu.

K. Rajević