* Agrarne mere će se i ubuduće donositi na osnovu razgovora s onima kojima su namenjene i detaljnih analiza
* Cilj je da se podstakne unapređenje poljoprivrede, ali i sveukupan kvalitet života na selu

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ovu godinu završava uz puno razloga za zadovoljstvo. Naime, realizovan je gotovo sav budžet namenjen agraru u 2018. godini, a sredstva za narednu godinu su, iako nominalno nešto manja, u stvari, veća, jer su značajno smanjene preuzete obaveze iz prethodnog perioda. Neke od ovih obaveza, koje su opterećivale budžet, datiraju još iz 2010. godine, pa je tako u budžetu za 2018. godinu bilo više od milijardu i po dinara preuzetih obaveza. Ove godine, kako je u razgovoru za list "Poljoprivrednik" istakao pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, tih opterećenja nema, pa će poljoprivrednicima naredne godine po svim merama na raspolaganju biti više novca. Resorni sekretarijat se, prema rečima njegovog čelnog čoveka, zalaže za kontinuiranost u primeni mera agrarne politike kao načina da se obezbedi siguran i kontinuiran napredak agrara. Iz tog razloga u 2019. godini sprovodiće se sve mere koje su bile aktuelne u 2018, s tim što će biti uvedene i neke nove za koje se utvrdilo da postoji interesovanje i potreba.
- Mera koja je izazvala najveće interesovanje poljoprivrednika prošle godine bila je nabavka sistema za navodnjavanje za koju je ukupno investirano preko 800.000.000 dinara, od čega su sredstva Pokrajine oko 500.000.000. Zahvaljujući ovoj meri, pod sistemima za navodnjavanje našlo se 4.000 hektara. Još prilikom formiranja Vlade prepoznali smo da je prioritet povećanje površina pod ovim sistemima, pa su već u prvom rebalansu budžeta 2016. godine opredeljena dodatna sredstva za ovu namenu. Za dve i po godine po ovoj meri uloženo je 2,2 milijarde dinara, zahvaljujući čemu je navodnjavanjem pokriveno ukupno oko 16.000 hektara. Rebalansom koji je urađen polovinom prošle godine obazbedili smo dodatna sredstva kako bi do sistema za navodnjavanje došli svi koji su konkurisali, kaže Radojević i napominje da je ovaj sistem raspodele primenjivan i kada su u pitanju drugi konkursi.

Mere prilagođene potrebama poljoprivrednika

Tako, na primer, u prvom konkursnom roku prošle godine nije bilo dovoljno novca za poljoprivrednike koji su želeli da nabave protivgradne mreže, ali su sredstva obezbeđena rebalansom. Praksu pravljenja rebalansa budžeta polovinom godine Radojević smatra dobrim poslovnim modelom funkcionisanja Sekretarijata, odgovornog prema poljoprivrednicima. Jer, kako navodi, obaveza je Sekretarijata da mere i iznos finansijskih sredstava prilagođava potrebama poljoprivrednika, a ne da fiksira visinu iznosa po svim merama početkom godine i čeka kraj, pa šta se potroši, potroši se. Ovakav model rada je mnogo racionalniji i dovodi do toga da se čitav iznos budžeta potroši u roku i namenski.
Od mera za koje su poljoprivrednici prošle godine mogli da dobiju bespovratna sredstva, a biće im na raspolaganju i ove, treba izdvojiti i nabavku antifrost sistema, mreža za sečenje, stubova za zasade i ograda.
- Ovo možda izgleda banalno u poređenju s velikim investicijama za koje dajemo sredstva, ali poljoprivredniku koji zasniva zasad neophodno je obezbediti inicijalna ulaganja. On možda neće u prvoj godini nakon zasnivanja zasada podići protivgradnu mrežu i antifrost sistem, ali ograda mu treba odmah, objašnjava Radojević.
Mera koju resorni sekretar takođe smatra veoma važnom jeste ulaganje u izgradnju hladnjača. Za ovu meru lane je izdvojeno više od 200.000.000 dinara.
- Važno je da poljoprivrednici, osim u intenziviranje proizvodnje, ulažu i u skladištenje svojih proizvoda, jer samo na taj način oni mogu upravljati svojim proizvodima i robom. U suprotnom, oni zavise od kupaca i prodaju robu po uslovima koje im oni diktiraju, kaže Radojević.
U narednoj godini nastaviće se i s ulaganjem u opremanje stočarskih farmi, podizanje plastenika, a subvencijama mogu da se nadaju i vinari koji su ovu vrstu budžetske pomoći dobili po prvi put u 2018. godini. Vuk Radojević napominje i da je prošle godine iz budžetske rezerve izdvojeno 17.000.000 dinara za nabavku najsavremenijeg vinskog analizatora, zahvaljujući kojem vinari mogu blagovremeno da urade adekvatne analize i smanje troškove, a proizvodnju učine kvalitetnijom.

Veći udeo bespovratnih sredstava za sve korisnike

U agrarnom budžetu Pokrajine posebno su prepoznate i podstiču se tri, takozvane osetljive grupe. Reč je o ženama, mladima do 40 godina i onima koji rade u otežanim uslovima.
- U narednoj godini povećaćemo iznos povrata sredstava za investicije za sve poljoprivrednike, a posebno za ove tri grupe. Poljoprivrednici van ovih kategorija moći će da računaju na 60 umesto 50 odsto bespovratnih sredstava u odnosu na vrednost investicije, dok će visina subvencija za ove tri grupe iznositi 70 odsto, objašnjava Radojević i napominje da sve ove mere imaju cilj da se, pre svega, mladi kojima je za startap projekte lane odobreno 240.000.000 dinara zadrže na selu.
Ulaganje u intenziviranje poljoprivredne proizvodnje je jedan od načina da se pomogne seoskom stanovništvu, ali uporedo se, kako tvrdi pokrajinski sekretar, mora raditi i na unapređenju komunalne infrastrukture i generalnom poboljšanju kvaliteta života. Prošle godine je u saradnji s lokalnim samoupravama uloženo dve milijarde dinara, najviše u izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u selima.
U 2019. godini će, prema rečima Vuka Radojevića, poljoprivrednici moći da konkurišu za sve mere, ali će za njih biti izdvojeno više novca, a biće i uvedeno nekoliko novih za koje je postojalo interesovanje.
- U okviru programa za razvoj sela, u narednoj godini imaćemo 35 odsto više novca nego prošle. Tako će za opremanje hladnjača biti izdvojeno 130.000.000 umesto dosadašnjih 100.000.000, za opremanje farmi poljoprivrednicima će biti na raspolaganju 80.000.000 umesto 50.000.000, mladima će biti dodeljeno 250.000.000, dok je lane taj iznos bio 200.000.000, a vinarije će moći da računaju na 80.000.000, u poređenju s prošlogodišnjih 50.000.000, rekao je Radojević.

Budžetski novac i za mini-pivare

Ove godine će po prvi put biti izdvojena sredstava za opremanje mini-pivara. Mali pivari će moći da računaju na 20.000.000. Treba napomenuti da Pokrajinski sekretarijat ima i meru za podsticanje podizanja hmeljarnika, koja nije bila naročito popularna. Možda će naredne godine poljoprivrednici pokazati veće interesovanje, pogotovo ako se uzme u obzir porast popularnosti zanatskog pivarstva i mogućnosti da se i za preradu dobiju bespovratna sredstva.
Postoji i nekoliko mera koje su se primenjivale, pa su ukinute, a od 2019. poljoprivrednicima će ponovo biti na raspolaganju. Ponovo će moći da konkurišu za dobijanje sredstava za preradu mesa, što je bilo ukinuto zbog nedoumice da li to IPARD dozvoljava ili ne, kao i za ulaganja u proizvodnju rakije.
U ovom tekstu predstavljene su samo neke od mera koje ima Pokrajinski sekretarijat, a ukupno ih je oko 30. Podstiče se i razvoj organske poljoprivrede, gde poljoprivrednicima na raspolaganju stoji 10.000.000, ali je ove godine iskorišćeno samo 7,5 miliona. Takođe, i rad odgajivačkih organizacija, edukacija u oblasti zadrugarstva, održavanje manifestacija koje čuvaju tradiciju i običaje i još mnogo toga. Cilj je, kako smatra Radojević, da se ljudi podstaknu na udruživanje, unapređenje proizvodnje, preradu i brendiranje, jer će samo na taj način moći da ostvare dohodak za svoju porodicu i sebe. Prošlo je vreme, kako kaže, kada su poljoprivrednici mogli da rade sami za sebe gajeći isključivo niskoakumulativne ratarske useve na 10 do 20 hektara.
Pokrajinski sekretar dr Vuk Radojević, uz optimistična očekivanja kada je u pitanju dalji razvoj agrara u 2019. godini, napominje da će se i nadalje sve aktivnosti u resornom sekretarijatu planirati na osnovu realnih potreba i razgovora s onima kojima su mere namenjene. Stav Sekretarijata je da najpre treba saslušati sve one kojima je potrebna pomoć za unapređenje poljoprivrede i života u ruralnim sredinama. Tek na osnovu ovakvih razgovra i analiza, smatra sekretar, mogu se doneti svrsishodne odluke kome i na koji način treba usmeriti budžetski novac.

Aleksandra Milić

BESPOVRATAN NOVAC I ZA BORBU PROTIV POLJSKIH POŽARA

Programom koji se odnosi na zemljište od naredne godine biće obuhvaćeno i subvencionisanje rada dobrovoljnih vatrogasnih društava, što će doprineti efikasnijoj borbi protiv poljskih požara. Uvođenju ove mere, za koju će biti izdvojeno 40.000.000 dinara, pomoglo je nedavno usvajanje Zakona o dobrovljnom vatrogastvu. Kreiranju mere prethodili su sastanci s Vatrogasnim savezom Vojvodine kako bi se utvrdili prioriteti. Novac će biti utrošen na kupovinu nove i obnavljanje zastarele opreme, a u planu je i nabavka nekoliko potpuno opremljenih vatrogasnih vozila.