* Pospešiti nastanak i razvoj stočarskih zadruga
* Složene zadruge preduslov ostanka mladih na selu

Oživljavanje zadrugarstva počelo je 2016. godine kada je usvojen novi zakon o zadrugama. Već naredne godine, preko specifičnih mera podrške zemljoradničkom zadrugarstvu, počeo je da stiže prvi novac. Može se reći da je to dobro urađen posao, jer je već ove godine za zadrugarstvo izdvojeno četiri puta više sredstava nego lane. Za godinu i po dana 93 zadruge dobile su novac preko Projekta "500 zadruga u 500 sela". Ove godine nastale su i dve složene zadruge, koje su dobile sredstva da još više unaprede svoju proizvodnju i da se još snažnije povežu kao pravna lica. Ovo je rezime Nacionalne konferencije zadruga Srbije, održane u Beogradu, koju su podržali Vlada Republike Srbije - Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, FAO, EBRD i "Agropres".
Osnovna delatnost Zadružnog saveza Srbije je pomoć pri osnivanju i registraciji zadruga, kao i izradi programa poslovanja koji se može iskoristiti za različite konkurse. Takođe, ZSS pomaže pri poslovnom povezivanju. Zadružni principi i međuzadružna poslovna saradnja je ono na čemu će se posebno insistirati u narednom periodu, rečeno je na ovom skupu.
- ZSS je ostvario partnerski odnos s Ministarstvom za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća. Tokom naredne godine insistiraćemo na povezivanju zadruga u određenoj proizvodnji. Radićemo na povezivanju zadrugara, razmeni iskustava i na kraju, na sklapanju poslovnih dogovora. Poseban akcent biće na razvoju stočarskih zadruga, jer stočarstvo je osnov razvoja poljoprivrede cele zemlje, a istovremeno reč je o dugom i osetljivom procesu proizvodnje sa sporim obrtom kapitala, rekao je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Mihailović je naglasio da je ZSS glasnogovornik zadrugara i zbog toga je ove godine najviše stočarskih zadruga dobilo novac iz Projekta "500 zadruga u 500 sela". Prema njegovim rečima, evropske države sa razvijenom govedarskom i ovčarskom proizvodnjom su razvijene poljoprivredne zemlje.
Dr Siniša Perić, načelnik u Kabinetu ministra bez portfelja Milana Krkobabića najavio je da se Projekat "500 zadruga u 500 sela" nastavlja i sledeće godine. Za te namene u budžetu je planirano 5.500.000 evra. To je nešto manje nego ove godine, ali, kako je rečeno, sprovodiće se još neke aktivnosti kako bi se finansijski i organizaciono pomogli regionalni zadružni savezi.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović još jednom je potvrdio činjenicu da će resorno ministarstvo u narednoj godini imati gotovo osam milijardi dinara više u odnosu na 2018. Prema njegovim rečima, agrarna politika u 2019. biće usmerena na značajno povećanje visine subvencija u tovnom govedarstvu i obezbeđivanje većih finansijskih sredstava namenjenih za nabavku opreme i mehanizacije, izgradnju sistema za navodnjavanje, smeštajnih i prerađivačkih kapaciteta. Nastaviće se i aktivnosti koje se odnose na otvaranje novih izvoznih tržišta za naše poljoprivredne proizvode i njihovog značajnije učešće na postojećim inostranim tržištima.
- Nećemo odustati ni od cilja da se što više primarnih poljoprivrednih proizvoda preradi i da proizvodi većeg stepena finalizacije, više dodatne vrednosti budu ponuđeni i plasirani kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima. Zajedno sa ZSS i Kabinetom ministra bez portfelja Milana Krkobabića trudićemo se da poljoprivrednicima ukažemo na neminovnost i važnost udruživanja i značaj sistema zadrugarstva, rekao je Mahmutović.
Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić, ovog puta se obratio kao voćar koji sa svojom porodicom živi i radi na vlastitom imanju. Naglasio je da su podsticaji koje je dobila ZZ "Poljo-flora" iz sela Kusovac došli u prave ruke i da će se zadrugari truditi da u narednom periodu formiraju složenu zadrugu koja će biti primer dobre prakse u centru Šumadije.
Ove godine oformljena je složena zadruga, koja je okupila zadruge iz regiona Arilja, Petrovca na Mlavi, Smederevske Palanke, Kragujevca i Vranjske Banje.
- Mi hoćemo da budemo prepoznati kao partneri, da imamo dobru pregovaračku poziciju, a ne kao mali robni proizvođači koji su rasuti. Kada se pogleda teritorija koju zadruga pokriva, jasno je da je veoma teško sve organizovati. Mislim da će 2019. godina biti prelomna za zadrugarstvo, jer posle osnivanja svih ovih zadruga, treba da pokažemo da je reč o domaćinskom radu, rekao je Božo Joković, direktor Prve složene zadruge "Naši voćari" iz Arilja.
Nikola Kotarac, direktor ZZ "Voćar" iz Novog Slankamena, koja je osnovana 2012. godine, rekao je da je proizvođače voća iz ovog dela Vojvodine muka naterala da se udruže, jer su bili prepušteni na milost i nemilost nakupacima i loše uređenom tržištu.
- Pred nama su bila dva puta. Ili da odustanemo od poljoprivrede ili da se udružimo i napravimo zadrugu. Uspeli smo da se udružimo. Naši zadrugari su pripadnici šest različitih nacionalnih zajednica. To nas nije sprečilo da pronađemo ekonomski interes. Uložili smo više od 2.000.000 evra i napravili jednu od najsavremenijih hladnjača. Ove godine smo uspeli da oformimo prvu složenu zadrugu u Vojvodini. Osnovni razlog koji nas je podstakao na ovaj korak jeste da zadržimo mlade ljude na selu, objašnjava Kotarac.
Kako je rekao, ukoliko u zadrugarstvu nema mladih ljudi, ono ne može da opstane. Prema rečima Kotarca, država je svojevremeno otimala zadružnu imovinu i uništavala zadruge. Zahvaljujući formiranju složenih zadruga, s ovakvom praksom je završeno, a zadrugarstvo je počelo da dobija novu dimenziju.

Tekst i foto:
J. Bajšanski

"AGROPRES" DODELIO NOVINARSKE NAGRADE

Udruženje novinara za poljoprivredu "Agropres" je ovom prilikom obeležilo 14 godina postojanja i aktivnog rada. Bio je to povod za dodelu nagrada. One su pripale Svetlani Kovačević, glavnoj i odgovornoj urednici portala "Domaćinska kuća" i Ljiljani Vasić, novinarki emisije "Znanje imanje". Za 45 godina postojanja nagrađena je emisija "Znanje imanje", a plaketu je primila urednica emisije Jasmina Nikitović Stojičić. Za 18 godina rada nagrada je pripala i emisiji "Otkos" i njenom uredniku Slaviši Dabižljeviću.