* Kada čovek starosti do 40 godina odlučuje o budućnosti farme, napredak je veći
* Globalnu digitalizaciju prilagoditi vlastitim potrebama

Jedna od karakteristika slovenačke poljoprivrede donedavno je bila i velika starosna dob nosilaca poljoprivrednih gazdinstava. Pre 18 godina u ovoj zemlji počele su da se primenjuju različite mere podrške poljoprivrednicima koji imaju manje od 40 godina. Evropsko zakonodavstvo omogućava nekoliko specifičnih mera podrške mladim farmerima. Na prvom mestu je startap podrška u visini od 45.000 evra. Ona je namenjena mladima koji od svojih roditela preuzimaju gazdinstvo  i kojima je poljoprivreda osnovna delatnost. Ako se, osim poljoprivredom, bave i još nekim poslom, podrška je 18.600 evra. Ovu meru iskoristilo je više od 2.000 mladih u periodu od 2007. do 2013. godine. Od 2014. do danas pravo na korišćenje ovih sredstava ostvarilo je 1.000 mladih farmera. Na poslednjem konkursu prijavilo se njih 350.

Mladima uvek više novca

Kada su u pitanju investicije, mladi farmeri dobijaju  više bespovratnih sredstava nego poljoprivrednici koji su stariji od 40 godina. Isto važi i za neposredna davanja. Ovo su evropski podsticaji.
- Mi imamo akcioni plan za rad s mladim farmerima, koji se odnosi na obrazovanje, njihovo udruživanje i sl. Prosečna starost naših poljoprivrednika je još uvek visoka, ali, zahvaljujući ovim merama, situacija se poboljšala. Osim Ministarstva poljoprivrede, i ostala ministarstva moraju da urade svoj deo posla. To se odnosi pre svega na pružanje nekih pogodnosti kada su u pitanju porezi, kaže Tanja Strniša, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Repubike Slovenije.
A da je izdvajanje države za podmlađivanje sela bilo dobar korak, potvrđuju i u Asocijaciji mladih poljoprivrednika Slovenije. Kažu da je bilo  pitanje da li je bolje da premije budu veće, a da ih dobije manji broj mladih poljoprivrednika ili da one budu manje, a da ih dobije veći broj korisnika iz ove kategorije. O tome se prošle godine govorilo.
- U novijem periodu, 800 mladih uspešno je konkurisalo i oni su dobili  novac. U Asocijaciji ih ima više, ali nisu svi prošli na konkursu. Kada mladi dobiju ovaj novac, to im je samo jedan plus. Ali oni mogu da razvijaju svoja gazdinstva i bez tih sredstava. Svako mora da napravi biznis-plan u kojem treba da bude napisano u kom smeru želi da razvija svoje gazdinstvo. To je kreativan proces, a kada postoji plan, treba ga sprovesti u delo, kaže Damjan Rok, predsednik Asocijacije mladih poljoprivrednika Slovenije.
U Sloveniji je u toku tzv. generacijska obnova. Očekuje se da će ona iznedriti više gazdinstava čiji su nosioci mladi ljudi. Jer, kako navodi Tanja Strniša, ukoliko je mlad čovek vlasnik gazdinstva i ako je u prilici da odlučuje o daljem pravcu razvoja farme, može se očekivati veći napredak.
- Mladi su mnogo inovativniji. Primera radi, prošlogodišnji najinovativniji farmer je nekoliko godina živeo u inostranstvu i po povratku u Sloveniju farmu je preuzeo od svojih roditelja. Kompletno ju je renovirao i danas ima inovativne proizvode od čilija. To je model, ako roditelji dopuste i uz sistem podrške slovenačkog resornog ministarstva, kako mladi mogu uneti novi pristup poljoprivredi, objašnjava Strniša.

Treba znati razgovarati

Asocijacija mladih poljoprivrednika Slovenije je ove godine obeležila jubilarnih 25 godina postojanja. Okuplja lokalna  udruženja i s njihovim članovima koji ostaju u sektoru agrara sprovode se edukacije,  različite obuke i radionice. Organizuju se ekskurzije, kako bi znali šta se u oblasti poljoprivrede dešava i u Sloveniji i u Evropi. Cilj je obučiti ih da razgovaraju s resornim ministrom i lokalnim rukovodiocima kako bi znali da predstave svoje probleme jezikom koji oni koji donose odluke  razumeju.
- Mladi poljoprivrednici žive u vremenu digitalizacije. Tema "Precizno gazdovanje" je jedan spektar u digitalizaciji. Ako znamo da nisu svi segmenti globalne digitalizacije za naše razmere, treba da izaberemo ono što sada postoji, a što je korisno za naše poljoprivrednike. To treba i implementirati, poručuje Damjan Rok. 

Tekst i foto:
J. Bajšanski