*  Kako sačuvati autohtone biljke od nadiranja profitabilnih proizvodnji u poljoprivredu

Kmetija mladog Bogdana Maka u selu Malečnik, nedaleko od Maribora, pomalo zbunjuje. Ne liči ni na jedno seosko domaćinstvo u Sloveniji, pa i šire. Kmetija je smeštena usred Mariborskog vinogradarskog puta, gde se proizvodi 250.000 litara vrlo kvalitetnog vina, pa vinova loza pokriva svaki pedalj zemlje. A on i njegova supruga, na 14 hektara, u više parcela, u uslovima ekološke i organske proizvodnje, gaje isključivo autohtono lekovito bilje, proizvode čajeve i druge preparate, podižu voćnjake starih sorti jabuka, krušaka, kupina i drugog voća, otpornih na mnoge bolesti. Zasnovali su "medeni park" za pčele, prave lavirint od žbunja da bi zabavili goste. Uspešno motivišu Slovence i Austrijance da im u svemu besplatno pomažu. Trude se da razviju turizam, pa gostima nude izuzetno široku lepezu aktivnosti u prirodi. Izgradili su "zip lajn" žičaru od jednog do drugog brda, prikupljaju kamene ploče na kojima gosti iskazuju svoje slikarske sposobnosti. Stalno smišljaju nešto novo. Jednostavno imaju drugačiji pogled na život od ostalih. Bogdan je inženjer šumarstva, radio je doskora na projektovanju sauna i plivačkih bazena, dok je njegova supruga diplomirani ekonomista. Nikada se ranije nisu bavili poljoprivredom. A svoju kmetiju, stvorenu pre četiri godine, nazvali su vrlo simbolično "Sunčani raj".
- Ovde su se svi čudili našoj neuobičajenoj ideji, rekao je Bogdan Mak u susretu sa članovima Društva agrarnih novinara iz Srbije, koji su nedavno bili na tradicionalnom studijskom putovanju u Sloveniju. - Najpre smo iznajmili 10 ari zemlje s namerom da odgajamo i sačuvamo autohtone biljke od nadiranja profitabilnih proizvodnji u poljoprivredu. Ustajali smo u pet ujutru, radili do sedam, pa odlazili na posao, potom bi ponovo radili na "našoj" maloj kmetiji do pred ponoć. Sticajem okolnosti ponuđeno nam je da kupimo 14 hektara zemlje, na osam parcela, koja nije obrađivana četvrt veka. Nismo se dvoumili. Nastojali smo da postojeće mane, na jako brdovitom terenu, iskoristimo kao prednost.
Supružnici Mak su napustili posao i zasukali rukave. Nije im bilo lako. Pune dve godine, kažu, raskrčivali su teren, a prva mašina koju su kupili bila je seckalica za malč. Potom su preko štampe, radija i televizije pozvali zainteresovane u bližoj i daljoj okolini da dođu na druženje u prirodi i zasade neku svoju biljku. U pet susreta bilo je oko 700 ljudi. Zasadili su preko 95.000 stabala drveća, žbunova, zeljastih biljaka i drugog retkog rastinja. Posebno mesto zauzima lipa, kao simbol slovenačke države. Gosti su na svojim stablima vezivali neke njima drage poruke. Ponovo dolaze da osveže svoje lepe uspomene i razmene nove ideje.
- Posle par godina, kada je donekle uspostavljen nekadašnji biljni diverzitet, na našu veliku radost, pojavile su se i neke samonikle biljke za koje smo mislili da su zauvek nestale. Možda smo jedini u Sloveniji koji proizvodimo ekstrakt od industrijske konoplje. U ekološkim uslovima gajimo i čitav niz lekovitih biljaka. Tako dobijene zdravstveno bezbedne proizvode svake godine nosimo na analizu u sertifikovane laboratorije i prodajemo ih u Mariboru, Qubljani, Kranju, Jesenicama i drugim mestima. Najbolje je kada nam kupci dođu na našu kmetiju. Uzimamo u zakup i nove površine. Imamo pet-šest stalno zaposlenih, ali najviše volimo da radimo sami, jer u posao ulažemo i svoju veliku ljubav. Sada više nismo mala kmetija, priča o razvoju svog imanja Bogdan.
Za goste na ovoj kmetiji, koje dovode turističke organizacije, posebnu atrakciju predstavlja jedina dvosmerna "zip lajn" žičara u Sloveniji, nazvana "pčelinji let", jer nema sudaranja ljudi u vazduhu. Gotovo da niko ne propušta ovu retku priliku da oseti draž letenja, a ova avantura staje 15 evra. Bilo je gostiju iz Kanade, Izraela i drugih država. Na ovoj kmetiji projektovan je i pčelinji park s medonosnim biljkama, koje obezbeđuju pašu tokom čitave godine. Izgrađena je i brvnara, u koju može da stane čitav razred osnovaca da kroz staklo vide rad pčela u košnicama. Pored puta biće istaknute edukativne table s latinskim i slovenačkim nazivima biljaka. Udareni su temelji kuće koja će biti napravljena od blata pomešanog sa slamom, drveta i drugih prirodnih materijala, kako bi gosti i na taj način osetili specifičnosti nekadašnjeg načina života.
Na ovoj kmetiji ima još mnogo toga što samo mlad, visokoobrazovan, pametan i vredan um može da stvori. U osnovi njihove odluke je rešenost da nešto menjaju u svom životu kako bi radili ono što vole i u čemu će uživati. Njima nikako nije jasno zašto se neko čvrsto drži svog posla i ništa ne menja, ako ga to potpuno ne ispunjava i ne donosi dovoljno novca za normalan život. Uvereni su da svi mogu da naprave nešto novo, ako za to imaju dovoljno mašte, želje i upornosti. Ranije su se pitali šta je važnije: rad za novac kod poslodavca ili na sopstvenom imanju iz ljubavi i zadovoljstva? Sada znaju šta je bolje.

B. Krstin