* Usklađivanje visine penzijskog čeka ubuduće prema propisima kojima se kroje budžet i budžetski sistem
* Već u novembru prosečan iznos penzija za poljoprivredne penzionere, umesto sadašnjih 11.213, biće 12.700 dinara
* I dalje dileme kada je reč o kriterijumima po kojima će plaćanje doprinosa poljoprivrednika za PIO biti
srazmerno veličini gazdinstva ili ostvarenom prihodu

S ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju penzija, primanja najstarijih žitelja u Srbiji, izračunali su u PIO fondu, biće veća, u proseku, za osam do 13,2 odsto. Usklađivanje penzija predviđeno je za sve kategorije penzionera i sve vrste penzija na jedinstven način. To praktično znači da će se poljoprivredne penzije, koje su u grupi najnižih, ubuduće usklađivati kao i sve ostale. Tako će već u novembru prosečan iznos čeka penzije za poljoprivredne penzionere, umesto sadašnjih 11.213, biti 12.700, odnosno biće veći za 1.487 dinara.
 Usvojenim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednim penzionerima, osim što će kao i sve ostale kategorije penzionera dobijati pripadajuće povećanje, statusno se, za sada, praktično ništa neće promeniti, objasnili su u Ministarstvu rada.
Usklađivanje visine čeka koji primaju ubuduće će se uređivati prema propisima kojima se kroje budžet i budžetski sistem. To praktično znači da će penzije poljoprivrednih penzionera, kojih u ovom momentu ima nešto više od 180.000, ubuduće zavisiti ne samo od visine osnovice po kojoj su uplaćivali doprinose već i od toga da li će u budžetu za penzije biti novca ili neće.
 - Poljoprivredni osiguranici nastaviće da, kao i do sada, uplaćuju doprinose, ali bez obzira na visinu osnovice, do kraja neće znati koliki će im biti tačan iznos penzije, kaže Željko Simić, načelnik matične evidencije PIO fonda Srbije.
 Zbog ovakvog zakonskog okvira, nemali broj poljoprivrednika opravdano postavlja pitanje da li uopšte ima smisla da i ubuduće uplaćuju, po većoj ili manjoj stopi, doprinose, kada će im penzija zavisiti od toga da li u budžetu ima ili nema novca za te namene.
 - Odgovor na ovo pitanje mogu da daju samo nadležne službe u Republičkom penzionom fondu, Ministarstvu poljoprivrede i Vlada Srbije. Asocijacija poljoprivrednika, koja okuplja više od 40 udruženja i 40.000 članova, o novim propisima koji se odnose na penzije poljoprivrednika nije konsultovana. Uprkos tome, apelujemo na svoje članove, poljoprivredne osiguranike da se, bez obzira na sve manjkavosti Zakona, pridržavaju preuzetih obaveza oko plaćanja doprinosa za PIO kako ne bi došli u situaciju da, kada ispune neki od uslova, imaju "rupe" u stažu, kaže Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika, uz sugestiju nadležnim državnim institucijama da se konačno ozbiljno pozabave i dovedu u red penziono zdravstveno i invalidsko osiguranje poljoprivrednika.
 Evropska iskustva sa osiguranjem poljoprivrednika dijametralno su različita u odnosu na našu praksu, a studija našeg poznatog ekonomiste Boška Mijatovića "Penzijsko osiguranje poljoprivrednika" ukazuje na to da bezmalo svaka zemlja ima svoj potpuno nezavisan sistem. Osiguranje za nosioce i sve članove poljoprivrednog domaćinstva obavezno je u Nemačkoj i Austriji, u Rumuniji i Mađarskoj poljoprivrednci se osiguravaju dobrovoljno, a u Španiji ono obuhvata samo one kojima je oporezovan dohodak. Zanimljiva su dva rešenja koja postoje u Finskoj. Na osnovu prvog, osiguranje obuhvata samo one koji imaju najmanje pet hektara zemlje i minimalni prihod od 3.000 evra godišnje, a po drugom rešenju, poljoprivrednici s određenim godinama života, kao i svi drugi, dobijaju nacionalnu penziju.
 Kod nas je situacija s brojem poljoprivrednika koji se osiguravaju i uplatama doprinosa u PIO fond sasvim drugačija. Prema podacima republičkog PIO fonda, broj poljoprivrednika koji se osiguravaju je u poslednjih 15 godina smanjen bezmalo za četiri puta.
 - U ovom trenutku oko 370.000 poljoprivrednika su obveznici PIO, a samo oko 70.000 njih može da od svog rada plaća doprinose, koji iznose 80.000-90.000 dinara godišnje, rekao je resorni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji "Agrarna politika u 2018. godini", koju je organizovao portal Agrbiznis Srbije.
Treba reći da je krajem 1999. godine broj osiguranika u poljoprivredi iznosio bezmalo pola miliona. Od tada je njihov broj u konstantnom padu. Mnoga domaćinstva su, zbog ekonomske krize i dugogodišnjeg lošeg stanja u agraru, jednostavno prestala da plaćaju doprinose za PIO. Dug poljoprivrednika za doprinose PIO, koji inače ne zastareva, u ovom momentu, po procenama u Republičkom penzijsko-invalidskom osiguranju, dostiže gotovo milijardu i po evra, od čega je skoro 95 odsto nenaplativo. Iako je početkom godine bilo nagoveštaja da će pitanje ovog duga poljoprivrednika biti rešeno, nadležni državni organi još nisu doneli nikakvu odluku.
 Da podsetimo, osnova važećeg penzionog sistema za poljoprivrednike postoji još od 1986. godine, ali je zakon više puta menjan i dopunjavan. Od 1. januara 2015. stupila je na snagu odredba da u svakom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu mora da bude osiguran najmanje jedan član domaćinstva, a ostali samo ako podnesu zahtev. Visina poljoprivredne penzije, kako objašnjavaju u PIO fondu, zavisi od dva parametra - od osnovice na koju se uplaćuje doprinos i dužine staža osiguranja na koju je doprinos uplaćen. Dakle, što je osnovica na koji se plaća doprinos viša, kao i broj godina uplata, to je iznos penzije veći.
 Najveći broj osiguranih poljoprivrednika kod nas doprinos uglavnom plaća na najnižu osnovicu koja je propisana zakonom.
 - Ona je za prošlu godinu iznosila 23.229, a ove 23.053 dinara, kaže Željko Simić, načelnik matične evidencije PIO fonda Srbije, uz napomenu da su osnovice male, a na osnovu toga i penzija koju poljoprivrednci dobijaju.
 Da bi se rešio status poljoprivrednika osiguranika, Ministarstvo poljoprivrede je, u saradnji sa Svetskom bankom, oformilo radnu grupu koja već duže vreme radi na izradi novog sistema PIO osiguranja za poljoprivrednike koji bi bio održiv.
 - Ključno pitanje koje se postavlja pred grupu jeste da se pronađe rešenje, odnosno kriterijumi po kojima će plaćanje doprinosa poljoprivrednika za PIO biti pravedno i srazmerno veličini gazdinstva. U ovom momentu postoje dve opcije - da naplata doprinosa bude srazmerna površini koje domaćinstvo obrađuje ili iskazanom godišnjem prihodu, kaže Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, ističući da postoji još nekoliko rešenja koja radna grupa razmatra, ali dok ne budu dogovorena i formulisana, s njima se neće izaći u javnost.
 Kakvo će biti konačno rešenje za poljoprivredne penzionere, koje se najavljuje do kraja ove godine, ostaje da se vidi. Izvesno je da penzioni sistem osiguranih poljoprivrednika, ovakav kakav je, s nagomilanim dugovima, ne može da opstane. U najavljenoj reformi sistema PIO o poljoprivrednicima-osiguranicima će morati da se povede daleko više računa nego sada. A do tada, njihove penzije će se usklađivati kao i sve ostale, prema raspoloživom budžetu i budžetskom sistemu.

PROSEČNA PENZIJA 11.582 DINARA
 
Na oficijelnom sajtu PIO fonda svaka tri meseca ažuriraju se podaci o broju poljoprivrednih penzionera u Srbiji. Zaključno sa 1. julom ove godine, poljoprivrednu penziju prima ukupno 180.909 korisnika. Od toga broja 13.572 ubraja se u grupu invalidskih, a 21.193 lica prima porodičnu poljoprivrednu penziju. Trenutni iznos čeka prosečne poljoprivedne penzije, bez povećanja koje sledi u novembru, jeste 11.582 dinara, a porodične 8.136 dinara.
 K. Rajević