* Rod umanjen za trećinu, najviše podbacile kajsije, a višnje "obrala" cena
* Kupine rodile kao nikad, otkupljivači nude svega 30 dinara po kilogramu
* Proizvođači malina i hladnjačari u raskoraku kad je reč o proceni ukupnog roda i otkupnoj ceni

Sezona ubiranja voća je u punom jeku širom Srbije. Još uvek se ne zna kakav će konačno biti ukupan rod, ali po svim do sada iskazanim parametrima, izvesno je da će biti znatno umanjen. Stručnjaci ocenjuju da će ovo biti umerno rodna godina, ni blizu rekordne 2013, kada je ubrano 1,53 miliona tona voća.
Ocene prof. dr Zorana Keserovića, predsednika Udruženja voćara Vojvodine, nisu optimistične.
- Niske temperature su zimus najviše naudile kajsijama, višnjama i trešnjama, usled čega je prinos ovog voća za 50.000 tona manji od očekivanog. Gradonosni oblaci i neuobčajeno veliki broj kišnih dana nisu pogodovali ni ostalom voću, ali dobar rod do kraja mogu da očekuju proizvođači šljiva i jabuka, čiji su voćnjaci, pogotovo oni pod protivgradnim mrežama, trenutno u odličnom stanju, rekao je prof. dr Zoran Keserović, podsećajući da je lane, uprkos suši, ukupan rod voća u Srbiji bio 1,4 miliona tona.
Vremenske (ne)prilike koje su poslednjih meseci zahvatile Srbiju u najvećoj meri doprinele su da rod voća ne bude onakav kakav su proizvođači očekivali. Stručnjaci tvrde da je rod kajsija, višanja, trešanja, pa i malina za 20 do 30 odsto, u zavisnosti od voćne vrste, manji od očekivanog, dok su u pojedinim delovima, naročito u Gruži, Kosjeriću, Požegi, Čačku, Topoli i užičkom kraju, gradonosni oblaci voćnjacima, kako proletos, tako i u letnjim mesecima, naneli gotovo stoprocentnu štetu. Zbog za trećinu slabijeg roda, cene su na pijacama relativno visoke, mada nešto niže nego lane u ovom periodu godine. Kilogram bresaka, recimo, mogao se kupiti za 50 do 60 dinara. Kajsije, višnje i trešnje su već prošle, a najviše razloga za nezadovoljstvo imaju proizvođači kajsija i višanja.
- U samom jeku cvetanja kajsije zadesilo nas je veliko nevreme, pa je rod prepolovljen, a negde je podbacio i 60-70 odsto. Umesto očekivanih 300, proizvođači su u čačanskom kraju obrali svega nešto više od 50 vagona, kaže Vojkan Tomić, predsednik Udruženja voćara "Miokovačka kajsija", uz napomenu da kvalitet dobijenog ploda nije sporan, a otkupna cena se kretala od 30 do 50 dinara po kilogramu.
Osim proizvođača kajsija, najlošije su, čini se, prošli oni koji uzgajaju višnje. Iako je ovogodišnji rod u topličkom kraju bio izuzetnog kvaliteta, proizvođači "oblačinske višnje", pogotovo na području opštine Merošina, na kojima zasadi pod ovim voćem premašuju 2.000 hektara, bili su ogorčeni otkupnom cenom od samo 25, 30 dinara po kilogramu.
- Na svakom ubranom kilogramu imamo gubitak od 10, 15 dinara. Minimalna proizvođačka cena iznosi 40 dinara, a beračima smo plaćali 15 dinara po kilogramu, tako da praktično i nemamo zaradu, kaže Dušan Miladinović, direktor Zemljoradničke zadruge "Oblačinska višnja", napominjući da su otkupljivači svega 10 odsto roda višanja procenili kao prvu klasu i za nju platili 40, a sve ostale 30 dinara po kilogramu.
Nevolja je ove sezone zadesila i proizvođače kupine, ali ne zato što nije rodila, već zbog niske otkupne cene i nezinteresovanosti otkupljivača. U Plavni kod Bača proizvođači su zbog neisplativosti odustali od berbe, a šteta se procenjuje na više od stotinu hiljada evra.
- Hladnjačari nam nude svega 30 dinara po kilogramu, a po toj ceni ne možemo da platimo ni radnike za berbu koji neće da rade bez najmanje 200 dinara na sat, kaže Stipan Kaplar, proizvođač kupina iz Plavne, koji je samo pre tri godine sa dva hektara pod kupinom zaradio oko tri miliona dinara.
Najteža situacija s kupinom je u opštini Knjaževac, koja je poslednjih pet godina subvencionisala proizvodnju 20 hektara jagodičastog voća. Samo u ataru Mesne zajednice "Trgovište" godišnje se proizvede 130.000 kilograma kupine, koja je ove godine dobro rodila, ali nema ko da je otkupi.
- Iz knjaževačkog kombinata "Xervin" dobili smo informaciju da trenutno nemaju slobodnog postora za skladištenje kupine. Podržavamo proizvođače kupine i spremni smo da, ukoliko bilo koja hladnjača iz bliže okoline pokaže interesovanje, platimo skladištenje ovog voća, rekao je Mirko Stojanović, pomoćnik predsednika opštine Knjaževac.
Berba malina je u punom jeku, negde se i završava, ali proizvođači i hladnjačari i dalje imaju različite procene kada je reč o ukupnom rodu i kvalitetu, a najviše ceni. Malina je ovog leta akontno otkupljivana po ceni 60-100 dinara po kilogramu, a proizvođači traže da konačna cena bude 150-180 dinara. Kakav će biti krajnji dogovor između malinarskih udruženja, samih proizvođača i hladnjačara ostaje da se vidi. Već sada je izvesno da će malinari mnogo lošije proći nego pre dve godine kada je otkupna cena dostizala 220 dinara po kilogramu.
Uprkos lošem vremenu proteklih meseci, u većini voćnjaka u čačanskom kraju ipak očekuju dobar rod šljive. Od "čačanske lepotice", koja važi za jednu od naših najboljih sorti i čija berba je pri kraju, proizvođači očekuju nemali prinos. Slično se očekuje i od "čačanske rodne", "stenleja" i nekih drugih sorti.
- Rod šljive će ove sezone biti izuzetno dobar, kao i kvalitet ploda. Po svemu sudeći, ovo će biti jedna od dobrih godina za šljivu, a isto tako i za jabuku, kaže dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Radmila Todosijević iz čačanskog preduzeća Mija gold fruit kaže da je otkupna cena šljive ostala ista kao i lane 20-30 dinara po kilogramu i da u ovom momentu nema naznaka da bi mogla biti veća, bez obzira na veliku potražnju otkupljivača za rusko tržište. Todorosijevićeva kaže da su već uveliko počele pripreme za berbu jabuke, uglavnom sorti "ajdared" i "zlatni delišes". Ako narednih dana, kaže, ne bude nepredviđenih vremenskih neprilika, očekuje se da će rod biti ne samo bogat već i standardno dobrog kvaliteta.
Po svemu sudeći, ovogodišnja sezona voća u Srbiji, zbog učestalih loših klimatskih i vremenskih uslova, sigurno neće biti berićetna. Proizvođači, osim u pojedinim krajevima koji su najviše stradali od nevremena, generalno mogu biti zadovoljni rodom, a u zavisnosti od voćne vrste, i otkupnom cenom. Problem otkupa i nedostatka hladnjača i preradnih kapaciteta je i dalje prisutan, a ništa se, nažalost, nije napredovalo u osiguranju stabala voćaka i plodova. S obzirom na sve izraženije klimatske promene, proizvođači ubuduće, ako žele da se ozbiljnije bave voćarstvom, tome očito moraju daleko više posvetiti pažnju nego što su to činili do sada.

K. Rajević

TEŠKO DO SEZONSKE RADNE SNAGE

Osim što su ove godine vremenski uslovi i cena plodova bili loši, voćari su teško dolazili do potrebne radne snage za rad u voćnjaku, iako su, za naše prilike, nudili izuzetno dobre uslove za rad i nadnicu. Problem sa sezoncima je iz godine u godinu sve izraženiji, jer većina njih, zbog bolje zarade i većih dnevnica, masovno odlazi u Italiju, Nemačku, Austriju...
Iako je najavljen još pre dve godine, Skupština Srbije je tek početkom juna usvojila Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Wime se uređuje angažovanje sezonaca, plaćanje poreza i doprinosa, penzijsko i invalidsko osiguranje. Za poslodavce, ali i same sezonce sve je to novo, pa se praktična primena zakona tek očekuje.

BESPLATNO ĐUBRIVO KAO PRVA POMOĆ

Usled velike štete koju je ove sezone nevreme prouzrokovalo u voćnjacima, Vlada Srbije dala je saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve bespovratno isporuči 3.436.850 kilograma mineralnog đubriva KAN sa 27 odsto azota poljoprivrednicima koji imaju prijavljene površine pod voćem. Zahtevi se podnose preko lokalnih samouprava, a pravo na besplatno đubrivo, 300 kilograma po hektaru, proizvođači imaju najviše za jedan hektar, saopštila je Vladina Kancelarija za saradnju s medijima.