* Proizvodnja pšenice je ove godine skuplja, otkupna cena ista, a kvalitet zrna loš
* Kvalitet će definisati konačnu cenu i odrediti dalji tok izvoza

Često prekidanje žetve zbog kišnih perioda, opadanje kvaliteta i pojava proklijalih zrna, kao i niska otkupna cena primarnim proizvođačima neće doneti zaradu. Očekivanja su bila velika, najavljivani su čak rekordni prinosi i ukupan rod od 3.300.000 tona. Sada su svi zabrinuti. Ratari zbog izostanka ili minimalne zarade, mlinari zbog lošeg kvaliteta pšenice, a i izvoznici imaju svoju muku. Ipak, u delovima Srbije gde su vremenske prilike dozvolile da se ovaj važan posao obavi na vreme situacija je drugačija.
Na 74 hektara, koliko je Zemljoradničeka zadruga "Poljokop" iz Lalića imala pod pšenicom, žetva je završena pre kišnog perioda. Ostvaren je prosečan prinos od osam tona po hektaru. Hektolitarska masa je oko 76, a sadržaj proteina i glutena još uvek nije ustanovljen. Svega pet procenata individualnih poljoprivrednih gazdinstava u ovom i okolnim bačkim selima nije završilo žetvu na svojim njivama. Oni koji su to uradili svoj rod su uskladištili u silose ove zadruge.
- Polovina njih je uzela akontaciju, sada je cena 16 dinara po kilogramu. Tako će biti do konačnog obračuna, kada se cena bude formirala na tržištu. Ostali proizvođači se još nisu izjasnili da li će pšenicu ostaviti na čuvanje ili će je prodati. Kod nas se nalazi oko 230 tona žita. Trenutna cena na tržištu je od 16 do 16,35 dinara po kilogramu, kaže Stole Vlatković, direktor ZZ "Poljokop".
Srednjobanatski ratari su ostvarili solidan prinos. Ali, učestale kiše prave im velike probleme u žetvi. Prekidaju je na svaka dva do tri dana, što utiče na smanjenje hektolitarske mase zrna.
- Cena nafte je prošle godine povećana sa 139 na 164 dinara po litru, pa je pšenica jeftinija nego prošle godine, jer je litar nafte 30 dinara skuplji. Svake godine smo u sve lošijoj situaciji i ne vidimo ko bi nam pomogao da opstanemo u ovoj proizvodnji, objašnjava Dragan Kleut, poljoprivrednik iz Stajićeva kod Zrenjanina, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
Na pitanje da li poljoprivrednici skladište pšenicu ili je odmah prodaju, Kleut je odgovorio da nemaju mogućnosti da je čuvaju.
- I država i otkupljivači znaju da smo svi mi na gubitku. Uzeli smo kredite da bismo uopšte mogli da opstanemo u ovogodišnjoj proizvodnji. Država nam prošle godine nije pružila pomoć posle katastrofalne suše. Otkupljivači nam sada pšenicu uzimaju u bescenje. Skladištenje i čuvanje robe i čekanje na bolju cenu je u ovom momentu nemoguće. Moramo da izmirimo svoje dugove prema bankama da ne bi došli sudski izvršitelji da nam oduzimaju imovinu i kuće, objašnjava Kleut.
Iste muke dele i mačvanski poljoprivrednici koji su ove proizvodne godine znatno povećali površine pod pšenicom. Ali, otkup i žetva su izuzetno teški, pre svega zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Količine padavina su ove godine bile ogromne i kvalitet zrna je prilično loš.
- Sada su mnogi poljoprivrednici u nedoumici da li da pšenicu predaju u silose po prilično nepovoljnoj otkupnoj ceni od 14 do 18 dinara za kilogram, u zavisnosti od kvaliteta, ili da je zadrže kod kuće. Mlinari su otkupili manje količine. Proizvođači su prodavali pšenicu samo u onoj meri koliko im je novca potrebno da podmire troškove, vrate dugove za naturalnu razmenu i plate poreske obaveze. Preostale količine će se, u većini slučajeva, koristiti za stočnu hranu, kaže Predrag Srdanović iz Direkcije za poljoprivredu Grada Šapca, koji je i zadrugar u ZZ "Agromačva".
Moglo bi se reći da je u Srbiji žetva do sada obavljena u tri navrata po par dana i da je požnjeveno do 50 odsto površina. Meteorolozi najavljuju nove padavine i sigurno je da žetva neće biti uspešno završena zbog najavljenih kiša, što dodatno pogoršava kvalitet naše pšenice. Očekivao se ukupan rod od 3.300.000 tona, a kako sada stvari stoje, on ne bi trebalo da bude ispod tri miliona tona. I ta količina, zajedno s prelaznim zalihama, dovoljna je za naše potrebe i izvoz 1.700.000 tona. A da li će Srbija ove godine izvoziti hlebno žito i po kojoj ceni ostaje nedorečeno. Mora se sačekati kraj žetve i utvrditi čime se raspolaže.
- Vlaga pravi ogromne štete, jer se pojavljuju proklijala zrna, koja su veliki problem za mlinare i pekare. Naime, standard kvaliteta dozvoljava svega četiri odsto proklijalih zrna u pšenici koja je namenjena za preradu, odnosno proizvodnju brašna. A i sa tih četiri odsto pekari imaju ozbiljan problem u proizvodnji hleba. Proizvođači, pre svega skladištari, obavezno moraju da razdvoje proklijalu pšenicu od one koja to nije. Ako to ne urade, pri proizvodnji hleba će imati ozbiljnih problema, jer će i ona pšenica koja je bila dobra davati negativne rezultate, kaže Vukosav Saković, predsednik Udruženja "Žita Srbije".
Sva proklijala pšenica, kao i ona vlažnosti veće od 14 odsto obavezno se mora sušiti, u protivnom postoji realna opasnost od kvarenja i pojave toksina.
Ove godine će kvalitet biti izuzetno tražen i sigurno će se formirati posebna cena za kvalitetnu pšenicu. Ona koja je manje kvalitetna ili koja je oštećena zbog kiša imaće niže otkupne cene. Ne može se reći da su cene na tržištu formirane, zato što žetva dugo traje. Svi su u nekim iščekivanjima. I cene na međunarodnom tržištu stalno se menjaju.
- Što se proizvođača tiče, na mestima gde predaju, skladište ili prodaju robu cene su od oko 16 dinara po kilogramu, i to najčešće sa uključenim PDV-om. Akontne cene su 15 i 16 dinara i čeka se završetak žetve, kada će se znati i konačna cena. Na našem tržištu cene koje se postižu u trgovanju pšenice između pravnih lica iznose između 16 i 16,50 dinara, u zavisnosti od kvaliteta, rekao je Saković.
U kompaniji "Konzul", jednom od naših najvećih izvoznika žitarica, trenutna otkupna cena pšenice za područje Vojvodine je 16 dinara po kilogramu, s uključenim PDV-om. Reč je o minimalno garantovanoj, odnosno akontnoj ceni. Konačna cena biće utvrđena do 15. jula. Ako ona bude bila viša, proizvođači koji do tada budu predali pšenicu dobiće doplatu.
- Svi mi koji smo u lancu trgovine jako smo zabrinuti i pitamo se šta raditi sa pšenicom čija je hektolitarska masa između 66 i 70, a sadržaj proteina oko 11 odsto. A upravo takav kvalitet nam stiže nakon poslednjih kiša. Po svim standardima, i svetskim i domaćim, reč je o kategoriji stočne pšenice. Naš godišnji plan je bio da izvezemo oko 150.000 tona i on može biti pomeren samo zbog lošeg kvaliteta žita, što može da doprinese stvaranju loše reputacije naše robe u svetu, objašnjava poslenik ove kompanije, Jovan Bulatović.
Izvoz ovogodišnjeg roda pšenice je u toku a, kako kaže Bulatović, u drugoj polovini juna svi izvoznici imali su postavljene prve barže i prve ugovore izvoza. Dobar deo je već realizovan. Tokom ovog meseca izvoz će se sigurno nastaviti. Jedino što može da dovede do njegovog stopiranja jeste loš kvalitet pšenice koja dolazi sa preostalih 30 do 40 odsto nepožnjevenih površina.

Jasna Bajšanski

ROBNE REZERVE ĆE PREUZETI IZVESNE KOLIČINE PŠENICE

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić rekao je za "Poljoprivrednik" da će Republička direkcija za robne rezerve sigurno otkupljivati pšenicu ovogodišnjeg roda, a da bi predviđene količine trebalo da budu objavljene u vreme zaključivanja ovog broja. Janjić je napomenuo da je otkupna cena pšenice i prošle godine u ovo vreme bila 16 dinara po kilogramu, ali da je kasnije zabeležen njen skok na 18 dinara. To se ove godine neće dogoditi, jer je kvalitet zrna sve lošiji kako se bliži kraj žetve.