* Od zakupa državnog zemljišta Gradu ostaje do 80.000.000 dinara
* Od 65.000 hektara oranica, komasacija će biti završena na više od polovine ovih površina
* Uređenje kanalske mreže pruža mogućnost da se sa ratarstva preorijentiše na profitabilnije grane poljoprivrede

Pre bezmalo 170 godina Vrščanin Jovan Sterija Popović u svom delu "Roman bez romana" zabeležio je "Vršac, lepa varoš". Nekadašnja varoš sada je grad umetnosti, privrede i sporta. Smešten na jugu Banata, u podnožju Vršačkih planina, ovaj grad je prigrlio tradiciju i savremenost. Tokom vekova, kao posledica migracionih kretanja, na području ovog grada veoma je šarenolika nacionalna struktura. Najviše je Srba, 72 odsto, zatim Rumuna 11 i Mađara pet odsto. Slede Romi, Hrvati i Makedonci. Pripadnost Panonskom basenu, pogranični položaj i blizina Rumunije, visinska razuđenost reljefa netipična za prostor Vojvodine, razvijena putna mreža i dobra saobraćajna povezanost sa okruženjem osnovne su karakteristike ove lokalne zajednice. Vršac je jedan od najlepših banatskih gradova i nalazi se na samom rubu Panonske nizije. Deo njegove teritorije zauzima prostor Rezervata prirode "Deliblatska peščara", poznat kao Evropska Sahara.
Bezmalo 20 odsto stanovništva samog grada i 23 naseljena mesta bavi se poljoprivrednom proizvodnjom i obrađuje 65.000 hektara oranica. Zemlja nije kvalitetna kao, na primer, u Bačkoj i većina površina poljoprivrednog zemljišta na teritoriji ove južnobanatske lokalne samouprave je treće klase, mada se tu mora praviti razlika. Nije ista prva klasa u ataru Vršca i ona u ataru Izbišta.
Komasacija poljoprivrednog zemljišta i uređenje kanalske mreže prioriteti su vršačke lokalne samouprave u oblasti agrara. Poslednjih pet godina početni agrarni buxet Grada Vršca je 100.000.000 dinara. Na kraju godine on je iznosio 130.000.000-150.000.000, što je zavisilo od priliva sredstava sa viših nivoa vlasti. Najveći izvor novca je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, pre svega zbog poklapanja agrarnih politika i redovnog učešća Grada na konkursima koje Sekretarijat raspisuje.
U agrarni buxet ulazi i novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Prošle godine problem s prilivom sredstava od zakupa nastao je zbog kašnjenja licitacije. Ona je održana tek krajem 2017. godine. Vršac i sada čeka saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište na godišnji program zakupa zbog problema s "Vršačkim vinogradima", koji su lane privatizovani.
- Imamo značajne površine državnog poljoprivrednog zemljišta, ali u zakup se daje 10.000-11.000 hektara, zajedno sa zakupom po osnovu stočarstva i infrastrukture, na koje odlazi oko 2.000 hektara. Nadamo se da će sada i "Vršački vinogradi" povratiti aktivan status, što je za lokalnu samoupravu veoma značajno, jer se radi o zakupu 1.000 hektara vinograda. Cene zakupa su dosta niske. U proseku 150 evra po hektaru. Zbog prošlogodišnje suše, ove godine su, u većini slučajeva, izlicitirane početne cene, tek u nekoliko katastarskih opština bilo je nadmetanja, kaže Slobodan Jovanov, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.
Lokalna samouprava, kojoj ostaje 40 odsto ovih sredstava, jer se po 30 odsto prenosi Republici i Pokrajini, u svoju kasu ubere 75.000.000-80.000.000 dinara po ovom osnovu.

VOĆARSTVO VELIKI POTENCIJAL

Vršac raspolaže velikim potencijalima za razvoj voćarstva i organskog vinogradarstva. Ove grane poljoprivrede su tek u povoju, a različitim edukacijama lokalna samouprava pomaže poljoprivrednicima da steknu neophodna znanja o tehnologiji proizvodnje, ali i značaju preorijentisanja sa ratarstva na voćarstvo, posebno na malim posedima.
Iz tog razloga će na jesen organizovati stručnu ekskurziju u inostranstvo namenjenu voćarima i onima koji žele da se bave ovom proizvodnjom.

PROTIVGRADNA ZAŠTITA I POLJOČUVARSKA SLUŽBA SU NEOPHODNE

Na teritoriji Grada Vršca raspoređeno je 16 protivgradnih stanica. Jedna nije u funkciji i ne može da se osposobi. Uvažavajući činjenicu da je novčana naknada koju 30 protivgradnih strelaca dobija jako mala, lokalna samouprava je odlučila da njihova primanja dotira sa po još 10.000 dinara mesečno. Prošle godine, kao i ove, Grad je kupio 40 protivgradnih raketa.
U poljopčuvarskoj službi radi 14 ljudi. Iako je broj poljočuvara nevelik, oni se uspešno bore protiv uzurpacije državnog poljoprivrednog zemljišta. U poslednje dve godine sprečena je uzurpacija 100 hektara.