* Fruškogorski lipov med je jedan od prvih proizvoda sa zaštićenom oznakom kvaliteta, ali javnost i dalje ne zna šta ova oznaka u stvari znači

Novosadsko društvo pčelara "Jovan Živanović" je među prvima zaštitilo oznaku geografskog porekla za fruškogorski lipov med, koji se smatra jednim od najkvalitetnijih na svetu, o čemu je list "Poljoprivrednik" više puta pisao. Takođe, ukazivali smo i na razliku između zaštićene oznake geografskog porekla i korisnika ove oznake. Upravo je novosadsko društvo pčelara bilo među najglasnijima u pokušaju da objasni koliko je važno da svaka oznaka geografskog porekla stekne svoje ovlašćene korisnike, koji bi u kontrolisanoj proizvodnji stvarali brend. Na taj način oni bi mogli da ostvare dodatu vrednost prodajom svoje robe na domaćem, ali i zahtevnom inostranom tržištu. Međutim, realnost je sasvim drugačija.
- U Srbiji trenutno imamo oko 60 zaštićenih oznaka geografskog porekla, ali samo nekoliko proizvoda ima ovlašćene korisnike oznake. Mi koji proizvodimo fruškogorski lipov med svake godine iznova radimo sertifikaciju. Nije ni jeftino ni jednostavno, ali potvrđuje kvalitet našeg proizvoda. Nažalost, kod nas se pojam zaštićene oznake i zaštićenog proizvoda ne razlikuje dovoljno, jer dok se ne uradi sertifikacija i ne dobiju sertifikati, ne može se govoriti o zaštićenom proizvodu zato što on ne postoji, objašnjava Đorđe Mrkić, zamenik predsednika Društva pčelara "Jovan Živanović" i napominje da u praksi često čak i pojedini državni funkcioneri koriste termin proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, iako se u konkretnim slučajevima ne radi o ovlašćenim korisnicima oznake.
Zbog ovakve situacije, najviše štete imaju upravo oni koji su prošli sve nivoe zaštite, jer im nelojalnu konkurenciju prave oni koji koriste oznaku geografskog porekla za svoje proizvode iako nemaju svojstvo korisnika. Cena koštanja njihovih proizvoda je zbog toga niža, pa je samim tim manja i prodajna cena. Upravo zbog toga proizvođači fruškogorskog lipovog meda, koji neretko sadrži i više od 80 odsto polena ove biljke, po Mrkićevim rečima, nisu stekli značajnije benefite za sebe.
- Mi naš med prodajemo po ceni od 1.200 dinara po kilogramu, što je više u odnosu na običan med, ali još uvek nedovoljno da se isplate svi troškovi njegove proizvodnje i sertifikacije, ali i kvalitet koji ovaj proizvod ima. Namerno ga dajemo po nižoj ceni, jer želimo da ljude obrazujemo i objasnimo im kakva je razlika između kontrolisanog proizvoda i onog koji nosi neku oznaku bez ikakve potvrde o kvalitetu, kaže Mrkić.
Ovaj proizvođač objašnjava da članovi Društva "Jovan Živanović redovno posećuju manifestacije u Evropi. Bili su u Torinu, Štutgartu, Tirani i gde god su se pojavili vladalo je veliko interesovanje za ovaj proizvod.
- Mesečno naše društvo ima barem nekoliko poziva iz inostranstva sa zahtevom da kupe naš med i spremni su da plate visoku cenu za njega, međutim mi nemamo pogon na Fruškoj gori u kojem bismo mogli da ga pakujemo za izvoz, pa zato nema plasmana u inostranstvo, ukazuje Mrkić.
U želji da se izbore za bolji tretman zaštićenih proizvoda i obrazovanje javnosti kada je u pitanju poznavanje ove oblasti, proizvođači fruškogorskog lipovog meda učlanili su se u Savez proizvođača tradicionlanih proizvoda Srbije pod nazivom "Original Srbija". Članovi ovog saveza su ovlašćeni korisnici oznake geografskog porekla ili se nalaze u postupku ustanovljenja zaštite u Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu.
- Ključno je da promenimo stanje u državi kada je u pitanju poznavanje ove oblasti. Kvalitetni domaći proizvodi su naša izvozna šansa, jer to je ono što drugi nemaju. Ne možemo da budemo konkurentni količinama poljoprivrednih proizvoda, jer smo mala država, ali možemo kvalitetom, tvrdi Mrkić.
Ovaj proizvođač kaže da je svestan da su teškoće uvek pratile one koji su bili pioniri u nekom poslu, ali nema nameru da odustane od cilja, a to je da se okviru svog društva pčelara i Saveza "Original Srbija" bori da proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom postanu ambasadori koji će našu zemlju predstavljati svetu u najboljem svetlu. Takođe, nastojaće da se reši problem pakovanja i plasmana fruškogorskog lipovog meda u inostranstvo. Kada se to dogodi, pozvaće više ljudi da se uključe u proces sertifikacije i kontrole, jer će u tom slučaju imati zagarantovan plasman, uz odgovarajuću cenu.

A. Milić

MAPIRANJEM DO VIŠE MEDA

Fruškogorski lipov med oznaku geografskog porekla ima još od 2011. godine i od tada svake godine određeni broj pčelara sertifikuje svoju proizvodnju i postaju ovlašćeni korisnici oznake geografskog porekla. Ipak, njih je relativno malo, jer ovaj postupak nije jeftin i zahteva dodano angažovanje. Đorđe Mrkić kaže da je lane proizvedeno svega 700 kilograma fruškogorskog lipovog meda, jer je godina bila izuzetno loša. Takođe, tvrdi da na ovom području postoji kapacitet za proizvodnju oko 100 tona sertifikovanog meda. Društvo pčelara "Jovan Živanović" dobro sarađuje s Nacionalnim parkom "Fruška gora" i s njima trenutno rade na poslu mapiranja Fruške gore u cilju određivanja najboljih lokacija za postavljanje košnica. Namera je da se proizvodnja meda uvede u legalne tokove, odnosno da pčelari registruju svoja privremena stajališta, a zauzvrat će svoje košnice moći da postave na najboljim lokacijama koje će im omogućiti najveću proizvodnju meda.