* Zemljoradničke zadruge posluju pod teškim uslovima u okruženju, počev od nelojalne konkurencije do nedovoljno razumevanja od strane države
* U ZZ "Zadrugar" iz Bača nastoje da dostignu evropske principe zadrugarstva
* Budućnost je u izgradnji prerađivačkih kapaciteta i obezbeđenju sirovinske baze

Posle Drugog svetskog rata, u Rusiji su se osnivali kolhozi, a u nekadašnjoj Jugoslaviji zemljoradničke zadruge. Reč je o istom principu poslovanja, koje je kod nas tokom decenija pretrpelo različite promene. Kao značajnije smatraju se pripajanje zeljoradničkih zadruga poljoprivredno-prehrambenim kombinatima, a zatim izdvajanje iz istih. Tako je posleratne 1946. godine u Baču osnovana ZZ "Zadrugar", koja posluje po zadružnim principima sličnim onima koji se primenjuju u zemljama članicama EU. Međutim, tokom decenija postojanja, put ove zadruge bio je prilično trnovit.
- Ova zadruga je imala 800 hektara najbolje zemlje pod zalivnim sistemom. Mi smo tu imovinu uneli u Poljoprivredni kombinat "Labudnjača". Kada smo izlazili iz kombinata, po tadašnjoj odluci Komiteta, dobili smo 300 hektara najgore zemlje, dva stara traktora i upravnu zgradu. Tadašnji direktor je za to morao da potpiše vansudsko poravnanje. Danas se zemlja koju smo mi kupili prodaje domaćim tajkunima. Imamo dokaze za svaki hektar zemlje koju smo kupili tada, kao i za mašinski park i 30 odsto silosa, koji sada propada, objašnjava Miloš Vuković, direktor ZZ "Zadrugar" u Baču.

Novi početak za ZZ "Zadrugar" bio je 1990. godine

Ova zadruga je ponovo krenula od nule 1990. godine. Weno rukovodstvo sada mora da razmišlja o kupovini sistema za navodnjavanje, neophodan je bio i novi silos. Skladišni kapaciteti su napravljeni pomoću kredita banaka koji su relativno povoljni, a "Zadrugar" ima dobar kreditni rejting. Zadruga sve svoje obaveze isplaćuje na vreme, uključujući i plate zaposlenih koje ne kasne nijedan dan, kao ni porezi ni doprinosi. Direktor Vuković kaže da je ova firma za primer kada je reč o finansijskoj disciplini. Takođe, društveno je odgovorna, jer pomaže svima, uključujući škole, vrtiće, sportske organizacije i pojedince.
- Bač ima oko 4.500 stanovnika, a svi naši zadrugari i njihova deca su, zahvaljujući zadruzi, ostali na svojim imanjima. Danas iz jedne porodice imamo i tri generacije zadrugara. Najveća zasluga zadruge je što je većina mladih poljoprivrednika ostala u Baču. Poslujemo u jako teškom okruženju za zadruge. Tu se pre svega misli na nelojalnu konkurenciju i državu koja ne vodi dovoljno računa da nas zaštiti, a mi joj uredno plaćamo porez i sve druge obaveze. Kao primer navešću činjenicu da godinu dana čekamo povraćaj iz Uprave za agrarna plaćanja za jedan plug koji smo kupili sopstvenim sredstvima. Da apsurd bude veći, samo jednom smo konkurisali za sredstva, naglašava naš domaćin.

Jedan od prioriteta je usavršavanje zadružnih principa

ZZ "Zadrugar" iz Bača broji 118 zadrugara, a na nju se kao kooperanati oslanja između 300 i 400 poljoprivrednika. Novi zakon o zadrugama je decidan, te će se broj zadrugara smanjiti, jer zadrugar ne može da bude onaj koji ne radi sa zadrugom u punom kapacitetu i ne poseduje zemlju. To znači da oni koji rade i sa zadrugom i sa nekom drugom firmom, ne mogu biti zadrugari. Takođe, bivši radnici zadruge koji su otišli u penziju, a pri tom nemaju zemlju koju obrađuju, takođe ne mogu biti zadrugari, kao ni oni koji su aktivni radnici u firmi, a ne poseduju zemlju i ne ostvaruju nikakav promet. Isključivo oni koji sarađuju sa zadrugom na realnim ekonomskim i zadružnim principima mogu biti zadrugari.
- Nastojimo da postojeće zadružne principe još više usavršimo i da za nekoliko godina postanemo prava zadruga. To znači da će svaki zadrugar imati interes da ovu zadrugu vidi kao svoju kuću, odnosno da mehanizaciju koju zadruga poseduje doživljava kao svoju i da se prema njoj tako ophodi. Cilj je da, kada zadrugari odlučuju na skupštinama o budućim potezima, to rade kao u svojoj kući i da u obzir uzmu ono što je najbolje za njih i za zadrugu. Tu se pre svega misli na ulaganja i dalji razvoj. Do ovog nivoa još uvek nismo došli, ali nije nijedna druga zadruga u Srbiji. Mi ćemo se potruditi da budemo prva zadruga u zemlji koja će dostići taj nivo zadružnog organizovanja, kaže Vuković.

Pripajanjem zadruga iz Vajske i Bođana ugovorene površine povećane za 200 odsto

Pre 10 godina, Zemljoradnička zadruga "Zadrugar" imala je veoma skromne kapacitete kada se govori o mehanizaciji i skladištima. Posedovala je jedan podni magacin, koji se nalazio u tuđoj firmi. Danas u svom vlasništvu ima silose na tri lokacije i najmoderniju mehanizaciju kojom može da obrađuje 1.000 hektara zemlje. Biljnu proizvodnju zasniva na površini između 450 i 600 hektara. Poseduje sopstvenih 384 hektara, ostalo je zemlja koju u zakup uzima od fizičkih lica ili je reč o državnoj zemlji.
- ZZ "Zadrugar" je u ranijem periodu svojih 300 hektara zemlje prevela iz društvene u zadružnu svojinu. Poslednjih nekoliko godina smo kupili još tridesetak hektara. Problem je nastao kod zadruge Vajska-Bođani koju smo pripojili nama. Oni su imali 67 hektara oranica, koje su bile u drušvenom vlasništvu. To spajanje se odvijalo prilično teško. Sedam godina borili smo se da prvo izvršimo pripajanje te zadruge, a zatim i da tu zemlju prevedemo u zadružnu svojinu. Na inicijativu predsednika Skupštine ove zadruge okupili smo zadrugare iz Vajske i Bođana i veoma brzo uradili pripajanje, koje je 10 puta tokom sedam godina dolazilo do kraja. Kad god smo pomislili da je sve završeno, vraćali smo se na početak. Zadrugari ove zadruge i zaposleni u njoj sada posluju u oviru ZZ "Zadrugar" iz Bača, objašnjava naš sagovornik.
Ovo pripajanje zadruzi iz Bača donelo je dug od 400.000 evra, bez realnog pokrića. Proizvodnja s poljoprivrednim gazdinstvima bila je ugovorena na 45 hektara oranica. A zadruga Vajska-Bođani bila je pred stečajem. Pomenuta dugovanja su vraćena već u prvoj godini, odnosno 2010. Preuzet je i kombajn koji je kupljen na lizing, a ZZ "Zadrugar" je isplatila 95 odsto lizinga. U vlasništvo je dobila i dva stara traktora i mali silos sa dve ćelije kapaciteta oko 300 tona. Sve drugo je bilo pod hipotekom, tako da je ta imovina na kraju i prešla u vlasništvo AP Vojvodine. Danas se u ova dva sela ugovara proizvodnja na blizu 1.000 hektara, što znači da su ugovorene površine povećane za više od 200 odsto. Reč je o simbiozi u kojoj su sve strane zadovoljne.
- Našim kooperantima i zadrugarima na raspolaganju su sav repromaterijal i sva finansijska sredstva. Mi smo već 35.000.000 dinara avansa isplatili našim kooperantima. Verujemo da će do početka žetve ovaj iznos biti između 50.000.000 i 60.000.000 dinara. To se odnosi isključivo na finansijska sredstva i ne misli se na seme, veštačka đubriva, zaštitna sredstva. Oni taj novac dobijaju po izuzetno povoljnim uslovima. Primera radi, mi od njih sada ne kupujemo soju po ceni od 25 dinara za kilogram. Kada budemo znali koja je cena ove leguminoze na tržištu, onda im neki procenat oduzmemo od nje. Već duži niz godina radimo tako da poljoprivrednici na ovu zadrugu gledaju kao na svoj oslonac. Prošla godina je bila izuzetno teška, a naš jedini zahtev prema zadrugarima i kooperantima bio je da se razduže. Čak i oni koji to nisu uspeli da urade u kompletnom iznosu, jer obrađuju izuzetno lošu zemlju, neće imati problem, kaže Vuković.

Pšenica i uljana repica na po 300 hektara

U atarima Bača, Vajske, Bođana, Tovariševa i Selenče, ZZ "Zadrugar", zajedno s poljoprivrednim proizvođačima, uzgaja soju, a zatim i kukuruz, pšenicu i uljanu repicu.
- Jesenas je pšenica zasejana na 300 hektara, što je povećanje od 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uljana repica je zauzela istu toliku površinu. U odnosu na prošlu godinu beleži se umanjenje površina, jer nismo imali adekvatan predusev da se zasnuje ova proizvodnja. Povećanju površina pod pšenicom doprineli su i prošlogodišnji rod i otkupne cene, te su poljoprivrednici na peskovitom zemljištu na kojem su ostvarili manje prinose soje i kukuruza jesenas posejali pšenicu. Računamo da će naredne godine na tim površinama biti uljana repica. Na ovom području se najviše gaji soja i u ovoj proizvodnji ostvarujemo najveći prihod po hektaru. Na osnovu samog zemljišta i uslova gajenja poljoprivrednici ostvaruju vrhunske prinose, kaže Milenko Tubak, agronom u ovoj zadruzi.
Na području Bača, zemljište je uglavnom peskovito, sa humusom od jedan do 2,8 odsto, a prinosi soje su od 3,5 do četiri tone po hektaru, što zavisi od karakteristika godine i primene agrotehnike. Na jednom hektaru rod kukuruza je obično oko jednog vagona, a pšenice oko šest tona. Prinos uljane repice veći je od tri tone po jedinici površine. Cilj bi trebalo da bude povećanje stočarske proizvodnje, jer stajnjak je neophodan ovim oranicama. Nažalost, ekonomski uslovi to ne dozvoljavaju. Nedostatak stajnjaka se donekle nadoknađuje zaoravanjem žetvenih ostataka, ali neka ozbiljnija popravka strukture zemljišta za sada ne postoji.
- Zbog velikih temperaturnih kolebanja, biljke pšenice i uljane repice su zbunjene. Ipak, dobro su ušle u zimu. Uljana repica je čak u ovaj period zakoračila veća nego što je potrebno, te postoji bojazan da, ukoliko bude golomrazica, bez snega, može biti problema. Vetar i golomrazica, kada su temperature vazduha već od -10 stepeni, mogu oštetiti uljanu repicu. Početkom februara planirana je prva prihrana pšenice. Prilike će pokazati da li će se prvo koristiti urea ili AN, u svakom slučaju, planirane su dve prihrane, napominje Tubak.

Jasna Bajšanski

SLEDEĆI POSLOVNI POTEZ JE IZGRADNJA KRAFT PIVARE?!

U ZZ "Zadrugar" iz Bača razmišljaju u mnogo pravaca, jer ne žele da slede trendove, već nastoje da u nečemu budu prvi.
- Razmišljamo o podizanju hmeljarnika, proizvodnji pivarskog ječma i izgradnji kraft pivare. Za sada je to najrealnija opcija, a da li će je država prepoznati i stati uz nas u ovom poslu, jer reč je o skupoj investiciji, ne znamo. Za našu sredinu to bi značilo zapošljavanje još pedesetak ljudi. Trenutno radimo analize koje se odnose na veličinu pivare, a treba doneti i odluku da li bi pivo bilo isključivo za točenje, jer flaširanje je izuzetno skupo. U svakom slučaju, predračuni se prave. Imamo izuzetno dobru zemlju za proizvodnju ječma i dobre pozicije za podizanje hmeljarnika, najavljuje Miloš Vuković, direktor ove zadruge.