* Naša sela, odnosno ruralna područja imaju komparativne prednosti, a nastavni kadar Fakulteta, u okviru novog akreditovanog smera - Gastronomija, nastoji da obrazovani stručnjaci u ovoj oblasti podignu konkurentnost ruralnih područja na viši nivo, upravo kroz odabir, pripremanje i serviranje autohtone hrane i pića i sva potrebna znanja

Imajući u vidu da naša zemlja raspolaže značajnim i veoma raznovrsnim ruralnim resursima, te da poljoprivreda kao delatnost ne može sama da razvija ruralna područja, nameće se zaključak da svi oblici ruralnog turizma zaista predstavljaju šansu za brži razvoj, ne samo ruralnih područja već Republike Srbije u celini, ističe u razgovoru za naš list prof. dr Drago Cvijanović, dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji.
Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji osnovan je 2011. godine kao jedinstvena visokoškolska ustanova ovog tipa, čiji je osnivač Republika Srbija. Fakultet se nalazi u sastavu Univerziteta u Kragujevcu, a njegova misija je da postane pokretačka snaga sektora obrazovanja u hotelijerstvu i turizmu na prostorima jugoistočne Evrope.
● Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji školuje i buduće kadrove za ruralni turizam. Pojasnite našim čitaocima, čija se deca zanimaju za ovu delatnost, šta od studija na vašem fakultetu mogu da očekuju?
- Na osnovnim akademskim studijama, na svim studijskim programima, studenti izučavaju sve oblike turizma, tako da se osposobljavaju i za rad u oblasti ruralnog turizma. Dakle, studenti dobijaju zavidno teoretsko znanje na Fakultetu, ali značajno praktično znanje u etno-selima, vinarijama, restoranima i hotelima, gde obavljaju obaveznu praksu. Ruralni turizam se izučava i na master akademskim studijama i do sada je bilo dosta studenata koji su birali ovaj predmet i radili svoj master rad upravo iz ruralnog turizma. Treba istaći činjenicu da naši studenti, kad završe studije, dobijaju posao tamo gde su bili na praksi, što znači da imaju dovoljno teoretskog znanja, da su to pokazali u praksi i da je poslodavac zadovoljan. Oni su naši pravi ambasadori i najbolja preporuka, naglašava dekan Fakulteta.
● Nedavno je Fakultet akreditovao novi smer - Gastronomija. Šta ovaj smer može da ponudi studentima koji se zanimaju za ruralni turizam, s obzirom na to da je domaća hrana kvalitetna, ali često neadekvatno kombinovana i servirana?
- Naša zemlja ima mali broj poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koje može izvesti na savremena i zahtevna inostrana tržišta, jer ta tržišta traže ustaljeni kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrolu i konkurentnost, a neophodan je i ogroman kapital. Istovremeno, svako naše selo ima svoje specifičnosti i komparativne prednosti u odnosu na susedno selo, kao potencijalna turistička destinacija i, naravno, svoje autohtone poljoprivredno-prehrambene proizvode, odnosno specifičnu hranu tog područja. Naravno, nije dovoljno samo proizvesti te proizvode. Potrebno je pratititi zahteve savremenih turista, koji žele da vide kako se i gde ti proizvodi proizvode, da li su zdravstveno bezbedni, kako se pripremaju, kako se serviraju na trpezi, kako se konzumiraju, s kojim rakijama, vinima i sokovima se ta hrana "slaže" i sl. Upravo za sve ove poslove neophodno je da naša zemlja ima savremeno obrazovane stručnjake, "od njive do trpeze", kako bi turistima ponudili autohtonu hranu koju nemaju u svom gradu i svojoj zemlji. Potrebno je i da obrazovani kadrovi u ruralnom turizmu dočekaju goste na jeziku turista, odnosno da znaju nekoliko stranih jezika, da kreiraju atraktivne autohtone turističke sadržaje i raspolažu potrebnim znanjem o prirodnim resursima, kulturno-istorijskoj baštini i sl. Važno je da se autohtona hrana konzumira u specifičnim objektima kao što su vajati i etno-restorani. Uz ovakvu hranu trebalo bi da budu posluženi i domaći sokovi od voća i povrća, vina od autohtonih sorti i domaća rakija. Sve ovo što je napred navedeno, studenti teoretski izučavaju na našem fakultetu i sve to praktično izvode u praksi. Praksa se obavlja u etno-selima, seoskim turističkim domaćinstvima, restoranima, hotelima u našoj zemlji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj, Grčkoj, Španiji i drugim zemljama, kaže prof. dr Drago Cvijanović.
● Koji su planovi u cilju dalje afirmacije i obrazovanja studenata u oblasti ruralnog turizma?
- Planiramo da izgradimo svoj restoran sa svim "laboratorijama", odnosno, specijalizovanim kuhinjama u kojima će naši studenti svakodnevno vežbati spremanje hladnih i toplih predjela, čorbi i supa, glavnih jela i deserta. Poseban akcenat će se stavljati na naša domaća, autohtona i specifična jela. Želimo da naši gastronomski menadžeri znaju šta je to konvencionalna i/ili integralna i/ili zdravstveno bezebedna poljoprivredna proizvodnja, kako se tehnološki čuvaju i obrađuju namirnice, kako se spremaju da se "ne unište", kako se hrana servira da bude izazovna i za oko i za konzumiranje. Takođe, važno je i da znaju da spreme naše domaće deserte, kao i koje rakije, vina ili sokove da ponude uz ova jela. Drugim rečima, uz postojeće komparativne prednosti koje ima svako naše selo, odnosno ruralno područje, želimo da naši stručnjaci podignu njihovu konkurentnost na viši nivo, upravo kroz odabir, pripremanje i serviranje autohtone hrane i pića, potrebna znanja i uz lepo ophođenje i ponašanje, koje naša omladina nosi iz domaćinskih kuća, zaključuje prof. dr Drago Cvijanović.

G. Radović