* Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i u ovoj godini nastavljaju s merama podrške mladim poljoprivrednicima
* Dileme mladih - nastaviti porodičnu tradiciju ili se u agrobiznisu potpuno usmeriti ka novim proizvodima i tehnologijama
* Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika pokrenulo inicijativu da se uvede oznaka "Proizvod mladog poljoprivrednika"

Poslednjih godinu-dve dosta se govori o položaju mladih poljoprivrednika kod nas i merama koje se preduzimaju za njihov opstanak na selu. Posebno je to došlo do izražaja prošle godine kada su Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede dali značajnu podršku u nabavci poljoprivredne mehanizacije. Ali i sada da s velikom mogućnošću lakše dođu do bespovratnih sredstava IPARD programa Evropske unije gde mladi, pogotovo u brdsko-planinskim područjima, imaju najviše šanse. Upravo iz tih razloga na raznim forumima i tematskim konferencijama pojavile su se određene nedoumice šta se pod pojmom "mladi poljoprivrednik" podrazumeva. Drugim rečima, ko se u Srbiji danas zvanično smatra mladim poljoprivrednikom?
- Nema zvaničnog i decidiranog stava o tome. Ali, u razgovorima koje smo tokom prošle godine imali u više navrata u Ministarstvu poljoprivrede i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu preovladalo je mišljenje da se mladim poljoprivrednikom smatra neposredni poljoprivredni proizvođač s najmanje 18 i najviše 40 godina, bez razlike da li živi na selu ili u gradu, koji ima registrovano gazdinstvo u aktivnom statusu, kaže Aleksandar Milovanović, sekretar Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika (SUMP), koje je uspelo da za praktično tri godine postojanja okupi više stotina mladih poljoprivrednika iz cele Srbije i istovremeno se priključi Evropskom veću mladih poljoprivrednika (CEJA).
Prema proceni ovog udruženja, u Srbiji nema više od 20.000 mladih koji se profesionalno bave poljoprivredom i imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
U odnosu na ukupan broj registrovanih gazdinstava, koji premašuje 600.000, proizilazi da broj mladih u Srbiji koji se bave poljoprivredom ne prelazi ni pet odsto, što je poražavajući podatak, kaže Milovanović, napominjući da ima dosta slučajeva gde se mladi prijavljuju i registruju gazdinstvo samo zbog dobijanja subvencija od države, a da poslove na imanju vodi neko drugi umesto njih.
Bez obzira na negativne pojedinačne slučajeve, kojih će uvek biti, nesporno je da mladi poljoprivrednici imaju sve jaču, ne samo formalnu već i konkretnu podršku države. Konačno je prepoznat njihov značaj za budućnost srpske poljoprivrede, o čemu je nedavno u Kongresnom centru Novosadskog sajma govorio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, na uručenju rešenja mladim poljoprivrednicima o dodeli bespovratne pomoći za pokrenute investicije.
- Prvi put, u okviru Nacionalne mere pomoći, bespovratna sredstva dobilo je bezmalo 700 mladih poljoprivrednika do 40 godina starosti, za šta je iz buxeta izdvojeno 460.000.000 dinara. Smatramo to samo početnim korakom, jer će Ministarstvo poljoprivrede i u ovoj godini nastaviti s merama podrške mladim poljoprivrednicima. Najveći deo rapoloživih sredstava biće usmeren ka onima koji se opredele da razvijaju preradne kapacitete na svojim imanjima i, osim članova svojih domaćinstava, zaposle još nekoliko radnika, rekao je Nedimović.
I Pokrajina je lane po prvi put krenula s programom namenjenim mladim poljoprivrednicima. Obezbeđena je kreditna podrška od 100.000.000 dinara za započinjanje posla u agrobiznisu.
- Mladi poljoprivrednici su pokazali veliko interesovanje za konkurse koji su bili raspisani, a sa njih 94 su potpisani ugovori. Posebno raduje što su među korisnicima sredstava 44 mlađi od 25 godina, jedna četvrtina ima fakultetsku diplomu, a značajno je da su se na spisku našle 44 žene, što ukazuje na njihovo sve veće angažovanje u delatnostima u poljoprivredi, istakao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.
Šta je to što mlade danas privlači da rade u poljoprivredi i agrobiznisu, da ostanu ili se vrate na selo iz grada? Interesovanja za pojedine grane proizvodnje su različita, ali je činjenica da uglavnom nastavljaju porodičnu tradiciju ili se okreću potpuno novim proizvodnjama i tehnologijama.
- Moji roditelji su se dugo godina bavili isključivo ratarstvom i od toga smo svi u porodici živeli, bez obzira na to da li je godina bila rodna ili ne, kaže Dragan Rajić, mladi poljoprivrednik iz Novog Bečeja. - Nastavio sam porodičnu tradiciju i dalje gajimo ratarske kulture, ali sam, prateći napredak tehnologije, odlučio da žetvene ostatke koje smo nekad palili ili koristili za stoku unosnije iskoristim. Uz pomoć dobijenih sredstava Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu kupio sam mašinu za briketiranje, pa sada proizvodim i brikete za grejanje. Posao je dobro krenuo i mislim da će u budućnosti još bolje ići, a briketi od biomase biti sve traženiji.
Nešto drugačija je priča braće Milenka i Branislava Jovanovića iz Laćarka. Roditelji su im se odvajkada bavili poljoprivredom, ali ih nisu sputavali da završe fakultete i pronađu svoj životni put. Zaposlili su se u velikim gradovoma, jedno vreme su čak proveli i u inostranstvu, ali su se vratili na porodično imanje i odlučili da unaprede proizvodnju tradicionalnih suhomesnatih proizvoda iz Srema kojom se njihov otac manufukturno bavio.
- Boraveći u inostranstvu, uvideli smo koliko su na ceni pravi domaći proizvodi. I odlučili smo da započnemo proizvodnju sremskog kulena, šunki i ostalih delikatesa, bez upotrebe nitrita, raznoraznih poboljšivača i ubrzavanja zrenja. Imamo svoje njive koje obrađujemo, farmu, hranu za stoku sami proizvodimo, a meso prerađujemo u sopstvenoj mini-klanici, sušimo ga i plasiramo kao porodični brend koji smo nazvali But and Co, kaže Branislav, ističući da su za samo par godina, koliko rade, uspeli da dođu do svih neophodnih sertifikata kvaliteta i probiju se na domaćem, ali i inostranom tržištu.
Ovi pozitivni primeri ukazuju, očito, da mladi na selu, uz odgovarajuću podršku roditelja i države, mogu da pronađu sebe u poljoprivredi i agrobiznisu. Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP) smatra da mladima koji kreću u proizvodnju treba pomoći da razviju pre svega svoj brend, sopstveni marketing i plasman prepoznatljivih proizvoda.
- Udruženje je pokrenulo inicijativu da se kao znak raspoznavanja uvede oznaka "Proizvod mladog poljoprivrednika", koji bi ispunjavao sve domaće, ali i EU standarde. Tako nešto već postoji u EU. To podrazumeva da, pre svega, pojam "mladi poljoprivrednik" treba uvesti u zakonodavstvo Srbije, nakon čega bi realizacija i sprovođenje procedure za oznaku kudikamo bili lakši, kaže Milan Borić, predsednik SUMP-a, napominjući da bi oznaka garantovala prepoznatljivost proizvoda, čime bi se dobila i veća cena na tržištu.
U SUMP-u se nadaju da će ova inicijativa o uvođenju oznake kojim bi mladi svoj proizvod mogli bolje da plasiraju na tržištu uroditi plodom. Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat poljoprivrede su prava adresa za pomoć. Podrška koja se nedvosmisleno daje mladima da ostanu na selu i razvijaju sopstveni agrobiznis nikad nije bila transparentnija. Na mladima je sada, kao i u vremenu koje dolazi, da iskoriste sve mere nacionalnog programa, ali i aktuelnog IPARD-a i krenu u realizaciju svojih poslovnih i životnih planova.

K. Rajević

POLOŽAJ MLADIH POLJOPRIVREDNIKA U REGIONU I EU

U Srpskom udruženju mladih poljoprivrednika kažu da su istraživanja koja su radili pokazala da mladi poljoprivrednici kod nas čine svega 4,7 odsto ukupnog broja onih koji se profesionalano bave poljoprivredom. Ništa bolja situacija nije ni u regionu, a nešto bolja je u zemljama Evropske unije gde su suvebncije za mlade poljoprivrednike kudikamo izdašnije.
- U Evropskom veću mladih poljoprivrednika prošle godine u Poljskoj iznet je podatak da u Evropskoj uniji procenat mladih poljoprivrednika iznosi oko šest osto. Zato se zvaničnici zaduženi za razvoj poljoprivrede zalažu da raznim povlasticama i direktnim plaćanjima zadrže mlade na selu i na taj način povećaju njihovo učešće u osavremenjavanju proizvodnje, u kojoj se sve više primenjuju nove tehnologije i digitalizacija, kaže Milan Borić, predsednik SUMP-a.

IPARD - VELIKA ŠANSA

Kakve benefite mogu da očekuju mladi poljoprivrednici od IPARD programa čija je realizacija krenula?
- To je nešto najbolje što se moglo desiti srpskoj poljoprivredi, a pogotovo mladima na selu. Država tu mora da odigra ključnu ulogu u adekvatnoj podršci, a najbolji primer za to je Poljska, koja je, s pretpristupnim fondovima IPARD programa, uspela da preporodi poljoprivredu, rekao je Borić.