* Hidrosistem DTD ima mogućnost da prihvata 326 kubnih metara vode u sekundi, u Bačkoj 156, a u Banatu 170 kubika vode
* Najveći promet zabeležen je 1979. godine, kada je kanalima DTD prevezeno oko 4.000.000 tona robe

U proleće 1957. godine počeli su radovi na izgradnji sistema kanala Dunav-Tisa-Dunav, "poduhvatu decenije", kako su ove radove tada nazivali. Govorilo se da će ova velika akcija omogućavati dve žetve godišnje i na mnogim njivama zemljoradnika ublažiti posledice klimatskih ekstrema, usloviti povećanje i sigurnost proizvodnje. Radovi su trajali dve decenije, te je pre 40 godina "Vojvođanski Suec", kako je u izgradnji nazivan, završen. Ovaj jubilej je bio povod za razgovor sa Slavkom Vrndžićem, direktorom JVP "Vode Vojvodine".
- Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav po svojim namenama - odvodnjavanje, navodnjavanje, odbrana od poplava, snabdevanje industrije vodom, plovidba, turizam, ribarstvo i uzgoj šume, jedinstven je sistem i ima ogroman značaj za Vojvodinu i Srbiju. Sa 694 kilometra kanalske mreže, DTD je jedan od najvećih takvih sistema u Evropi. Ukoliko uračunamo i prirodne delimično rekonstruisane vodotoke, DTD je ukupno dugačak 939 kilometara. U okviru sistema postoji 26 ustava, 16 brodskih prevodnica, pet crpnih stanica, dok je najveći i najznačajniji objekat Brana na Tisi kod Novog Bečeja, rekao je na početku razgovora naš sagovornik.

Odvodnjavanje i navodnjavanje

Koliki su kapaciteti odvodnjavanja i navodnjavanja bili po završetku izgradnje i da li se od tada nešto promenilo?

- Hidrosistem DTD ima mogućnost da prihvata 326 kubnih metara vode u sekundi, u Bačkoj 156, a u Banatu 170 kubika vode. Zahvaljujući ovom sistemu, odvodnjava se 1.060.000 hektara zemljišta - u Bačkoj 550.000, a u Banatu 510.000 hektara. U odnosu na projektovani kapacitet, Hidrosistem DTD je sa svojom mrežom kanala i ustava u potpunosti ispunio svoju ulogu u pogledu odvodnjavanja. U svakoj dosadašnjoj odbrani od unutrašnjih velikih voda, višak vode s poljoprivrednog zemljišta, koji je došao do kanala DTD, uspešno je sproveden do krajnjih recipijenata, Dunava i Tise, sistemom ustava i crpnih stanica. U pogledu navodnjavanja, DTD bi trebalo da obezbedi količinu vode potrebne za 210.000 hektara u Bačkoj, a u Banatu 300.000 hektara. Međutim, za obezbeđivanje potrebnih količina vode za navodnjavanje u periodu malih voda Dunava - jul, avgust i septembar, potrebno je povećati crpne kapacitete. JVP "Vode Vojvodine" kontinuirano rade na rekonstrukciji crpnih stanica i njihovom usavršavanju. Radovi na povećanju kapaciteta predviđeni su za narednu godinu za Crpnu stanicu "Bezdan 2".
Da li je tokom vremena došlo do promena u sektoru snabdevanja vodom i prihvata otpadnih voda s obzirom na činjenicu da su u domaćoj industriji evidentne turbulencije?
- Između ostalog, HS DTD je projektovan i planiran za prihvat prečišćenih i tretiranih otpadnih voda. Nažalost, većina otpadnih voda koju prime kanali DTD nije prečišćena. Činimo sve što je u okviru naših nadležnosti kako bismo održali kvalitet vode, posebno upuštanjem dodatne količine vode iz Dunava i Tise u sistem kanala. Naše službe budno prate situaciju na terenu i ukoliko dođe do pojava koje mogu ugroziti kvalitet vode, odmah se obaveštavaju nadležne inspekcije. U smislu snabdevanja vodom industrije, vreme je pokazalo da se proizvodnja uglavnom oslonila na snabdevanje vodom iz bunara. Manji deo industrije se snabdeva vodom iz kanala HS DTD, objašnjava naš sagovornik.

Plovnost

U kojoj meri su kanali bili plovni, u kojoj su sada i koja plovila mogu da ih koriste?
- Magistralnim kanalima HS DTD omogućena je plovidba na 606,6 kilometara - u Bačkoj 355,5, a u Banatu 245,1 kilometar, kaže Vrndžić. - Dužina plovnih kanala iznosi 600,6 kilometara, od kojih 345,3 kilometra omogućavaju dvotračnu plovidbu plovila 1.000 tona nosivosti, na dužini od 558,3 kilometra mogu ploviti plovila od 500 do 650 tona nosivosti, dok plovila od 200 tona nosivosti mogu koristiti praktično čitavu plovnu kanalsku mrežu.
Ako se uzme u obzir činjenica da je rečni saobraćaj najjeftiniji, u kom periodu je zabeležen najveći promet na HS DTD, a koliki je sad?
- Na kanalima HS DTD ima oko 30 pretovarnih mesta različitih kategorija, namena i kapaciteta, a mogući godišnji promet robe na plovnim kanalima ovog sistema je oko 7.000.000 tona. Međutim, još od izgradnje nije zabeleženo tako nešto. Najveći promet zabeležen je 1979. godine, kada je kanalima DTD prevezeno oko 4.000.000 tona robe. Danas se na ovaj način preveze oko 600.000 tona robe, jer privreda daje prednost drumskom saobraćaju za prevoz robe, objašnjava naš sagovornik.

Potrebna dodatna investiranja

Šta je još potrebno za bolje održavanje HS DTD kako bi se on i aktivnosti na njemu razvijale?

- Funkcionisanje i održavanje Hidrosistema sprovodi se prema godišnjim programima radova, a obuhvata funkcionalne poslove, redovne i investicione radove održavanja. Cilj održavanja HS DTD je omogućavanje korišćenja kanalske mreže za sve namene u skladu s projektovanim tehničkim karakteristikama. I pored poboljšanja u finansiranju održavanja i funkcionisanja HS DTD, u poređenju s prethodnim periodom (ratovi, sankcije), generalno gledano, poslednjih 10 godina karakteriše nedovoljan iznos finansijskih sredstava potrebnih za propisano redovno održavanje. Program navedenih radova na HS DTD finansira se iz budžetskog fonda za vode APV (naknade za odvodnjavanje, naknade za korišćenje vodnih objekata i sistema, naknade za korišćenje vodnog dobra) i za 2017. je planiran u ukupnom iznosu od 600.000.000 dinara, što je najveći godišnji iznos predviđen za održavanje HS DTD u odnosu na dosadašnji period. Povećanim ulaganjem u održavanje HS DTD doprinećemo razvoju svih aktivnosti ovog kompleksnog infrastrukturnog objekta.
Šta je planirano za narednu godinu?
- Od aktivnosti za narednu godinu posebno se mogu izdvojiti dodatna finansiranja za HS DTD putem učešća u IPA programima prekogranične saradnje. Naime, već su potpisani ugovori o saradnji za dva projekta, koji će doneti višemilionska ulaganja. Jedan je revitalizacija kanala Begej, na potezu od Kleka do Srpskog Itebeja putem IPA programa saradnje Rumunija-Srbija, gde je planirano ulaganje oko 7.000.000 evra. Predviđeno je da se obavi kompletna sanacija građevinskog dela prevodnica i ustava Klek i Srpski Itebej, što će omogućiti plovidbu duž celog Begeja za rekreativna plovila. Drugi projekat odnosi se na IPA saradnju Mađarska-Srbija i predviđa obnovu prevodnice Bezdan i ustave Šebešfok, u šta će biti uloženo oko 3.000.000 evra, rekao je na kraju razgovora za "Poljoprivrednik" Slavko Vrndžić.

Jasna Bajšanski