Organizacija SFSI (Sustainable Food Systems Ireland), čije je sedište u Republici Irskoj, konzorcijum je sastavljen od pet vladinih organizacija koje se nalaze pod pokroviteljstvom i upravom irskog Ministarstva poljoprivrede. SFSI pruža usluge u sferi agroindustrije, uključujući i one koje se odnose na regulativu vezanu za oblast proizvodnje i prerade hrane. S obzirom na to da Irska izvozi oko 85 odsto hrane koju proizvede, sigurno je da na međunarodnom planu ima šta da ponudi kroz svoje programe i projekte. Oblasti kao što su: bezbednost hrane i sledljivost proizvoda, održiva poljoprivredna proizvodnja, dobrobit i zdravlje životinja, poljoprivredne savetodavne službe, istraživanja i inovacije su delatnosti od posebnog značaja i njima se poklanja posebna pažnja unutar SFSI organizacije. U ovom broju "Poljoprivrednika" donosimo razgovor s direktorom SFSI Dejvidom Batlerom koji nam je predstavio funkcionisanje ovog sistema.

Govoreći o poljoprivredi Republike Irske, posebno o proizvodnji goveđeg mesa i mleka, Dejvid Batler kaže da poljoprivreda, odnosno proizvodnja hrane ima veoma važnu ulogu u ekonomskom i društvenom smislu.
- Iako je Irska tehnološki savremena država, gde rade velike kompanije kao što su "Intel", "Gugl" i "Epl", poljoprivreda i proizvodnja hrane su u srcu naših ljudi, koji iako sami nisu farmeri, potiču iz porodica koje su to bile samo generaciju-dve unazad, ili su bar bile tesno povezane sa selom. Irska je bila izvoznica hrane stolećima, posebno goveđeg mesa i mleka. Još u 16. veku Cork’s Butter Makret, kompanija koja se nalazi na jugu zemlje, bila je glavni snabdevač Britanskog carstva i njenih kolonija puterom, objašnjava Batler, ističući da danas Irska na EU i ostala svetska tržišta izvozi oko 85 odsto poljoprivrednih proizvoda, a Kina je trenutno najzainteresovanija za poljoprivredne i prehrambene proizvode iz naše zemlje.
Naš sagovornik kaže da razvoj poljoprivrede nije išao bez problema. U periodu od sticanja nezavisnosti (1922. godine) pa do ulaska u EU (1973. godine), privreda Irske je imala vrlo nisku stopu ulaganja, što je u oblasti agrara, s obzirom na usitnjena gazdinstva i nedovoljno izražen kvalitet proizvoda, imalo posebno negativan uticaj. Fokus u poslednjih 45 godina je bio na razvoju i modernizaciji poljoprivrede, naročito u oblasti obrazovanja farmera i prerađivača hrane, s ciljem stvaranja proizvoda s dodatom vrednošću.
- Tako je čak i za vreme globalne finansijske krize (2007), poljoprivreda održala svoj kontinuitet razvoja, pa je i tada povećavan, ne samo izvoz nego i broj zaposlenih u agrarnom sektoru. Ovo je bio nedvosmisleni dokaz da su poljoprivreda i proizvodnja hrane, u funkciji pozitivnog ekonomskog razvoja, u smislu kreiranja novih radnih mesta, izvoznih kapaciteta i nacionalnog bogatstva, odnosno ruralnog razvoja uopšte. To je zapravo suština uloge savremene poljoprivrede i proizvodnje hrane u Irskoj, kaže Batler.
Više od decenije termin "održiva poljoprivreda" je vrlo popularan u EU. Kako biste vi definisali taj pojam?
- Klasična definicija "održivosti" obuhvata faktore koji se odnose na životnu sredinu, ekonomiju i socijalnu sferu. Mnogi ljudi kada čuju pojam "održivost", misle da govorimo samo o životnoj sredini i njenom unapređenju. Irska nacionalna strategija u oblasti agrara (Food Wise 2025) kaže da su održivost razvoja životne sredine i ekonomske sredine jednaki i kompatibilni i ne mogu se međusobno isključivati, jer u protivnom neće dati očekivani rezultat. Zbog toga je naša glavna orijentacija u postizanju održivosti infrastrukture u agraru, odnosno moramo proizvoditi više po jedinici kapaciteta, uz puno uvažavanje uticaja na životnu sredinu. U praksi to znači da je potrebno da poznajemo svaki od agrosistema (mleko, hortikultura, zrno, šume, meso...) u smislu poboljšavanja uslova životne sredine, ali i funkcije podizanja profitabilnosti po farmi. Zbog toga moramo koristiti sredstva koja imamo na raspolaganju, kako bismo pomogli transfer znanja i razvoj agroekološkog načina rada i razmišljanja u sklopu našeg nacionalnog programa održivosti koji nazivamo Origin Green, ističe Batler.
Kakva je uloga SFSI (Sustainable Food Systems Ireland) u okviru agroindustrije Irske? Ko su osnivači kompanije SFSI?
Direktor SFSI kaže da je ovaj sistem osnovan pre nekoliko godina po nalogu Ministarstva poljoprivrede. U "vlasništvu" je vlade Republike Irske i ima pet akcionara, uključujući i pomenuto ministarstvo. Ostala četiri akcionara su najveće agencije iz oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, zadužene za razvoj tih oblasti, uključujući pitanja održivosti, investicija, istraživanja, bezbednosti hrane i marketinga.
- Naš posao je da obezbedimo tehničku i stručnu podršku našim partnerima van zemlje, u formi obuke, treninga i konsultacija. Ovo je vrlo pozitivno za status Irske na međunarodnom tržištu, ali i u odnosu na naše trgovinske partnere. Takođe, mi smo u stanju da identifikujemo poslovne mogućnosti koje mogu biti od koristi našim farmerima i proizvođačima poljoprivredne mehanizacije, genetskog materijala, softvera i drugih usluga u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, objašnjava naš sagovornik.
U poslednjih nekoliko godina imali ste kontakte s predstavnicima agrara iz Srbije. Nedavno ste imali priliku da se sastanete s poljoprivrednim proizvođačima, predstavnicima udruženja poljoprivrednih proizvođača, zatim agencija za ruralni razvoj, kao i predstavnicima prerađivača, univerziteta, stručnih poljoprivrednih službi i državnim zvaničnicima. Verujemo da ste imali priliku da steknete dobar uvid u izazove koji stoje pred poljoprivredom Srbije, ali i u napore koji se čine da se ti problemi prevaziđu. Da li ste videli neke sličnosti s "irskim modelom" razvoja agroindustrije i proizvodnje hrane?
- Da, postoje mnoge sličnosti s našim iskustvima, naravno, ima i razlika, i ima još mnogo toga što treba uraditi kako bi se ojačala poljoprivreda Srbije, kaže Dejvid. - Mislim da su mnogi problemi koji sada muče Srbiju identični onima koje smo mi imali u prošlosti. Recimo, demografska struktura, veličina poseda, kao i odnos prema uticaju genetike na proizvodnju, zatim značaj reprodukcije i drugo. Želim da naglasim da, iako postoje razlike između naših modela, neka od naših iskustava mogu biti primenjena i u Srbiji. Prvo što se mora postići jeste dogovor o cilju, i zbog toga je kvalitetno strategijsko planiranje neophodno. U ovaj proces treba uključiti proizvođače, prerađivače, istraživače, predstavnike države i nevladine organizacije, kako bi se usaglasilo zajedničko mišljenje. Ovim strategijama se moraju identifikovati ključni pravci i prioriteti razvoja, kao i načini na koje će se sprovoditi dogovorene aktivnosti, uključujući i odgovornost izvršioca. Sve ovo mora biti usklađeno s kapacitetima kojima zemlja raspolaže, ali, što je vrlo važno, i zahtevima tržišta, ističe direktor SFSI.
Ako je, navodi primer, izvoz glavni cilj, tada su bezbednost hrane i sistem sledljivosti vrlo bitni. Na kraju, novac koji se ulaže u pomoć i stabilizaciju poljoprivrede, mora biti pažljivo korišćen, kako bi se postigao željeni cilj.
Molimo vas za par komentara u vezi irskih poljoprivrednih savetodavnih službi.
- Savetodavne službe, kaže naš sagovornik, i konsultantski servis su jako važni, ali još bitnije je da su ti subjekti integrisani unutar nacionalnih istraživačkih i edukativnih centara, namenjenih farmerima, koje u Irskoj nazivaju Teagasc. To je naš nacionalni "autoritet" koji je odgovoran za razvoj poljoprivredne i prehrambene industrije i saveti koji se daju farmerima rezultat su stalnih istraživanja. Drugo, vrlo je važno naglasiti odnos prema ekosistemima i planiranjima u tom pravcu (Food Wise 2025), uključujući i istraživanja u toj oblasti. Teagasc zapravo obuhvata i razmatra sve potrebe koje imaju irski farmeri i prerađivači hrane.
Teagasc ima ukupno 250 savetodavaca koji obezbeđuju servis za 40.000 farmi, ali indirektno, zapravo svim farmerima Irske. Broj savetodavaca se smanjio u poslednjih nekoliko godina, tako da Teasgasc mora i dalje da ostvaruje rezultate, ali s manjim resursima. Zbog toga se prešlo na model rada u grupama (discussion groups), gde sada savetodavci rade s većim brojem farmera odjednom. Na ovaj način bolje se koriste dragoceni resursi, a ujedno se podstiče međusobna razmena iskustava, kaže na kraju razgovora za "Poljoprivrednik" direktor SFSI Dejvid Batler.

Dipl. inž. Boris Berisavljević

ZA VISOKOKVALITETNE PROIZVODE IMA MESTA NA KONKURENTNOM TRŽIŠTU

Proizvodnja mleka i pitanje zaštite životne sredine, kao posledica aktivnosti na farmama su osnovni razlozi zašto ste došli u Srbiju. Da li mislite da Srbija može da ima značajniju ulogu oblasti proizvodnje mleka u Evropi?
- Da, naravno. Srbija ima mogućnost da koristi povoljnosti koje ima u odnosu na tržišta EU ali i Rusije. Zatim, klima u Srbiji, blizina drugih tržišta, kao i još neiskorišćeni potencijali su dodatni pozitivni faktori. Na konkurentnim tržištima, visokokvalitetni sirevi, kao i ostali kvaliteni proizvodi imaju svoje mesto. Naša iskustva su da dobre kompanije, s dobrim proizvodima, treba da budu "putokaz" i primer ostalima. Oni koji prvi shvate značaj kvaliteta imaće prednost u zasnivanju dugoročnih partnerskih odnosa s dobavljačima i distributerima, tako da mogu da profitiraju na obe strane, rekao je Dejvid Batler.