* Treba obezbediti uslove za ostanak ljudi na selu, ali i naučiti ih kako da pravilno gazduju resursima, poručeno sa skupa koji je organizovao Odbor za selo SANU

Održivo upravljanje resursima u poljoprivredi, udruživanje i revitalizacija ruralnih sredina put su ka oporavku srpskog sela. Neophodno je i formirati nove, ali i revitalizovati postojeće zadruge i pružiti ljudima motive za ostanak na selu. Živimo u zemlji u kojoj je interesno udruživanje poljoprivrednika počelo među prvima na starom kontinentu, a među prvima smo imali i Zavod za zaštitu prirode, ali se od tada mnogo toga promenilo, pa su nam sela opustela, a ni prirodu ne čuvamo kako treba. Situacija ipak nije nepopravljiva i ako bi se probudila svest ljudi o važnosti opstanka sela i održivog upravljanja resursima, ruralnim sredinama bi mogao da se udahne novi, kvalitetan život u saglasju s prirodom. Ovo su samo neki od stavova koji su izneti na naučnostručnom skupu pod nazivom "Obnovljivo korišćenje prirodnih resursa u seoskim područjima Srbije" koji je nedavno održan u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a organizovao ga je akademijski Odbor za selo.
Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić je, obraćajući se učesnicima ovog skupa, istakao da je apsurdno očekivati da će ljudi pohrliti u sela posle decenija njihovog zapostavljanja i nebrige, ali i da je na svima nama odgovornost da zaustavimo gašenje sela. Posebno je u tom smislu pohvalio rad Odbora za selo na čelu s akademikom Draganom Škorićem koji je, kako je rekao, veoma aktivan i fokusiran na rešavanje najaktuelnijih problema sela.
Predsednik Odbora za selo akademik Dragan Škorić naveo je da je ovaj odbor do sada organizovao brojne naučnostručne skupove sa kojih su uvek upućivani predlozi kreatorima aktuelne politike kako da unaprede stanje u srpskim selima. Između ostalog, istakao je da razvoj sela mora da se zasniva na mladim i obrazovanim ljudima, koji će se baviti, pre svega, visokoakumulativnim proizvodnjama poput voćarstva, povrtarstva, vinogradarstva, uz obavezno razvijanje stočarske proizvodnje, koja je ključan faktor sveukupnog razvoja poljoprivrede. Rekao je i da poljoprivrednici treba da počnu da razmišljaju o uvođenju novih biljnih vrsta u proizvodnju, koje mogu da budu alternativni izvor energije, hrane, ali i odgovor na izazov klimatskih promena. To se odnosi pre svega na miskantus, konoplju, sirak i drugo.

Bez zadruga nema napretka sela

Predlozi koje je ovaj odbor upućivao nadležnima su, nažalost, najčešće ostajali bez odgovora, a izuzetak je onaj o 500 zadruga u isto toliko sela koji je podržao ministar bez portfelja Milan Krkobabić i čija je realizacija u toku.
- To izgleda kao veoma ambiciozan plan, ali za pet meseci već je formirano 70 zadruga, od kojih su samo četiri dobile budžetska sredstva. To znači da se polako vraća izgubljeno poverenje ljudi u ovaj oblik interesnog udruživanja. Ujedno smatramo da je to jedan od efikasnih načina borbe protiv fenomena puste zemlje, naglasio je Krkobabić, obraćajući se učesnicim skupa.
- Važno je da se ljudi vrate na selo, ali i da rade odgovorno, odnosno uzimajući u obzir da je poljoprivreda, koja je najzastupljenija delatnost na selu, ujedno i veliki zagađivač planete. Zbog toga je važno da se zapitamo u kakvom okruženju želimo da živimo i budemo svesni da samo ako je okruženje zdravo i mentalno i fizički, možemo govoriti o zdravom društvu, rekao je Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, otvarajući ovaj skup.
Tokom dva dana trajanja skupa eminentni naučnici i stručnjaci podneli su ukupno 16 radova, a nakon toga učesnici skupa obišli su preduzeće "Agrounik" čiji je vlasnik prof. dr Snežana Đorđević. Ovo preduzeće, koje se bavi naučnoistraživačkim radom i izradom mikrobioloških preprata za povećanje plodnosti i kvaliteta zemljišta, kao i povećanje prinosa gajenih biljaka korišćenjem potpuno prirodnih preparata, pravi je primer uspešne domaće proizvodnje koja je u sebi povezala visoku tehnologiju i održivi razvoj.

Alternativnom energijom čuva se klima

Stručnjaci koji su učestvovali u radu skupa izneli su alarmantne podatke o demografskom stanju srpskih sela na osnovu kojih se može zaključiti da će Srbija uskoro ostati prazna ako se nastavi ovakav trend. Naveli su i da, osim stvaranja uslova da se ljudi vrate ili ostanu na selu, njih treba naučiti kako da održivo koriste resurse. Ovo je veoma važno sa aspekta klimatskih promena kojima je, prema istraživanjima, područje Balkana voma podložno. Ono na čemu u poljoprivredi treba da se insistira jeste konzervacijska obrada, koja čuva zemljište kao resurs. Svetski trend je da se nivo obrade zemljišta smanjuje, pa velike svetske poljoprivredne sile sve više primenjuju direktnu setvu bez prethodne pripreme zemljišta. U Evropi se ovaj sistem slabo primenjuje, ali analize pokazuju da se redukovanjem obrade štedi ogromna energija, kao i da puna obrada nije isplativa za niskoakumulativne useve. Činjenica je da plodnost poljoprivrednog zemljišta opada, a razlog je neadekvatna obrada i mala upotreba organskih đubriva. Jedan od mogućih odgovora na ovaj izazov mogla bi da bude organska proizvodnja, za koju je dokazano da povećava plodnost zemljišta i njegovu mikrobiološku aktivnost, a istovremeno utiče na smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte, koji su odgovorni za podizanje globalne temperature.
Poljoprivredu, kako je rečeno, treba posmatrati i kao izvor biomase koja može da bude značajan izvor obnovljivih izvora energije i u tom smislu možda je najinteresantniji miskantus, biljka koja ima veoma brz porast i u kratkom roku daje veliku količinu biljne mase. Poljoprivrednici, ali i svi ostali trebalo bi da razmisle i o većem korišćenju energije Sunca, vetra i vode, dok bi ugalj kao energent trebalo sve manje da se koristi zbog velikog uticaja na globalno zagrevanje.
Uštede i održivost poslovanja u poljoprivredi moguće je postići i uvođenjem posebnih sistema gajenja i združenim gajenjem useva. Pokrovni usevi takođe imaju važnu ulogu u sprečavanju erozije, ali i obogaćivanju zemljišta organskom materijom. Na ovom skupu izrečeni su i saveti, na primer, da se žetveni ostaci obavezno zaoravaju, kao i da se sav organski otpad silira ili kompostira. Najsigurniji put ka plodnijem zemljištu ipak je razvijanje stočarstva i proizvodnja stajnjaka. Učesnici su se složili da je neophodna i veća podrška razvoju malih prerađivačkih kapaciteta u selima u kojima bi se proizvodili autentični, tradicionalni proizvodi koji su posebno interesantni zahtevnijim kupcima.
Zaključci sa ovog skupa biće dostavljeni nadležnima, a Odbor je najavio da će se naredni skup koji bude organizovao baviti problemima zemljišta i njegovim korišćenjem.

A. Milić