* Zemljište je neobnovljiv i izuzetno ugrožen resurs
* U Vojvodini svega jedan procenat zemljišta ima više od pet odsto humusa
* Gubitak organske materije je tihi ubica zemljišta

Konferenciji "Rešenja i projekcije za održivo upravljanje zemljištem", održanoj na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u organizaciji ove visokoškolske ustanove i Srpskog društva za proučavanje zemljišta, odazvao se veliki broj stručnjaka, naučnika i institucija iz zemlje i inostranstva. Prezentovano je 138 naučnih radova, od toga 42 iz inostranstva. Osim domaćih učesnika, svoje radove predstavili su i istraživači iz Crne Gore, BiH, Češke, Hrvatske, Iraka, Italije, Kazahstana, Mađarske, Makedonije, Malavija, Republike Srpske, Rusije, Slovačke, Slovenije, Turske i Ukrajine, ukupno 17 zemalja.
Ljudi iz nauke i struke već duži niz godina razmatraju sve probleme i pretnje koje su prisutne, a odnose se na zemljište. Pretnje su često zajedničke i širem okruženju. One mogu biti prirodnog karaktera kao što su neki procesi zakiseljavanja ili salinizacije. Ali, postoje i procesi koji su direktno pod uticajem čoveka. Nažalost, prirodni procesi su često ubrzani u negativnom smeru zbog lošeg upravljanja zemljištem. Ubeleženo je dosta degradacionih procesa. Najbitniji i najizraženiji, a koji nije tako očigledan kao što su poplave i erozije, kada se u kratkom vremenskom roku primete promene, pa se odmah i deluje, jeste gubitak organske materije. Ovu pojavu zovemo tihi ubica zemljišta. Tiha je jer traje jako dugo, a ubica je jer je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju.
- Osnovni i glavni uzrok ove pojave je smanjena primena organskih đubriva, rekao je dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju. - Još 70-ih godina prošlog veka zelenom revolucijom, primenom hemije u poljoprivredi, upotrebom mineralnih đubriva koja svakako imaju svoju ulogu u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, prestalo se s primenom organskih đubriva. Tako se prekinuo prirodni ciklus kruženja materije u prirodi, odnosno u zemljištu. Sadržaj organske materije je počeo ubrzano da pada.
Da bi se stanje popravilo, dr Vasin preporučuje poljoprivrednicima da primenjuju znana pravila dobre poljoprivredne prakse. Žetvene ostatke ne treba spaljivati, već ih zaoravati, primenjivati organska đubriva, raditi sideraciju, odnosno zelenišno đubrenje. Tokom zelene vegetacije primarni proizvođač nema direktu korist, jer izostaje proizvod koji može da proda. Ali, ima indirektnu korist od zaoravanja biljne mase, jer povećava sadržaj organske materije, vodno svojstvo i slično u svom zemljištu.
- Tu bi mogla država subvencijama u smislu pokrivanja troškova goriva, semena i sličnim akcijama da pomogne poljoprivrednom proizvođaču. Primena ove mere omogućava da se zemljište sačuva i za buduće generacije, rekao je dr Vasin.
Naučne institucije razvijaju projekte za primenu alternativnih materijala koji u određenoj meri mogu da zamene nedostatak stajnjaka. To su različiti organski materijali poput ostataka iz industrijske proizvodnje, komposti različitih organskih primarnih materijala... Iz rezultata ovih projekata trebalo bi da proisteknu konkretni saveti poljoprivrednim proizvođačima šta da rade da barem zaustave negativan trend opadanja sadržaja organske materije u zemljištu.

Rešenje tražiti u integralnoj stočarsko-ratarskoj proizvodnji

Suština u očuvanju ili obnavljanju plodnosti zemljišta je da se uporedo s ratarstvom mora razvijati i stočarstvo. Razvoj obe grane jača poljoprivrednike. Uzor mogu biti salaši kojih je nekada bilo širom Vojvodine. Na njima se proizvodila zdrava hrana u zatvorenom ciklusu proizvodnje. To je proizvodnja mesa, mleka, vune, prerađevina. Osim toga, zahvaljući uzgoju životinja ostajao je stajnjak. Stručnjaci su poručili da je ova godina najbolji primer da ratar ne može sam da opstane. Sušne godine su se dešavale i u prošlosti, jer reč je o cikličnim pojavama, pa ako proizvođač nije imao dovoljno prinosa od ratarske, imao je od stočarske proizvodnje. Na taj način je nadomestio gubitke i mogao je da preživi ekonomske udare. Ova godina je dokaz da se mora razvijati integralana stočarsko-ratarska proizvodnja kako bi poljoprivrednici bili ekonomski nezavisni. Takođe, moraju se zabraniti damping cene i subvencionisati proizvodnja hrane. To je strateško pitanje svake države i to se ne sme izgubiti iz vida.
- Glavni problemi u upravljanju zemljištem kod nas su njegovo trajno uništavanje, degradacija i kontaminacija, rekao je prof. dr Milivoj Belić, predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta. - Zbog toga moramo uvesti plodorede, plodosmenu, moramo se vratiti izvornim principima obrade zemljišta, smanjiti unos hemije u zemljište, prelaziti na alternativne vidove zaštite od bolesti i štetočina. Neophodno je regulisati vodno-vazdušni režim zemljišta. Kanali za odvodnjavanje DTD daju snažan doprinos razvoju Vojvodine kao regije. Ti isti kanali mogu da služe i za navodnjavanje. Sve u svemu mi imamo potencijal, dobru klimu i dobro zemljište. Moramo sve više razvijati svest o odnosu između korisnika i institucija koje se bave zaštitom zemljišta i institucija koje se bave upravljanjem zemljišnim resursima. Takođe, treba voditi računa o tome kako ćemo proizvoditi hranu, kako i koliko će ona biti zdravstveno bezbedna. To su životna pitanja i zbog toga treba svi da se angažujemo kako bi ostvarili krajnji cilj - jeftinu, kvalitetnu i bezbednu hranu.

Zemljište nam je dato ne zbog onoga što ono ima, već da na njemu živimo

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu šezdesetih godina prošlog veka nastavljena su istraživanja započeta deceniju pre. Ona su bila usmerena na klasifikaciju zemljišta, na opis određenih tipova i podtipova zemljišta. Proučavanja i u drugim institutima širom tadašnje Jugoslavije bila su slična. Povremeno su rađeni elaborati koji su se odnosili na podizanje vinograda, voćnjaka, za odvodnjavanje i slično. Rezultati tih istraživanja poslužili su za izradu pedološke karte Vojvodine, a kasnije je na osnovu njih objavljena monografija pod naslovom "Zemljišta Vojvodine". U ovim istraživanjima učestvovao je i prof. dr Rudolf Kastori.
- Ti rezultati su značajni i danas, jer su poslužili kao polazište za mnoga druga istraživanja do današnjeg dana. U međuvremenu su se desile promene u korišćenju zemljišta. Ono se sada koristi mnogo intenzivnije, ekološka đubriva se koriste samo izuzetno, došlo je do hemizacije biljne proizvodnje korišćenjem raznih agrohemikalija, zagađivanja zemljišta industrijskim i urbanim otpadom, atmosferskim talogom i slično. To je dovelo do novog pravca istraživanja pedologoje u čijem fokusu je zaštita zermljišta od procesa koji ugrožavaju njegovu plodnost. Sada zemljište treba očuvati u okvirima održivog razvoja poljoprivrede i privrede u celini. Korišćenje zemljišta je samo jedan supstrat koji koristi čovečanstvu u proizvodnji hrane. Fokus daljih istraživanja u oblasti pedologije, agrohemije i mikrobiologije verovatno će imati novi zadatak, rekao je Kastori.
Održavanje ovakvog skupa zaslužilo je interesovanje i podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, što je svojim prisustvom potvrdio prvi čovek ovog resora.
- Za ovu godinu smo opredelili 20.000.000 dinara za kontrolu plodnosti zemljišta što je dvostruko više nego prošle godine, dok u 2015. uopšte nije bilo sredstava za ovu namenu, rekao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. - Zemljištu kao neobnovljivom prirodnom resursu moramo posvetiti pažnju, a saradnja Poljoprivrednog fakulteta i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu treba i mora da da rezultat. Na republičkom nivou postoji mera podsticaja za gajenje krmnog bilja kojim se organske materije unose u zemljište, a kroz ovakve skupove treba da dođemo do adekvatne agrarne politike. Adekvatnom analizom dosadašnje kontrole kvaliteta plodnosti zemljišta neophodno je da dobijemo i adekvatne preporuke stručnog i naučnog kadra u našoj zemlji i uveren sam da ćemo kroz ovu saradnju doći do kvalitetnih preporuka i unapređenja mera agrarne politike.

Jasna Bajšanski

NESTAJE HUMUS S VOJVOĐANSKIH NJIVA

Više od tri četvrtine površina u Vojvodini čiji su tipovi zemljišta koje je bilo prirodno bogato organskom materijom, s preko pet odsto sadržaja humusa. Danas samo jedan procenat zemljišta sadrži više od pet odsto humusa. To su, rekao je dr Jovica Vasin, egzaktni podaci dobijeni iz različitih projekata. Nažalost, to je nešto što nam se dešava, a uzrok je smanjena primena organskog đubriva usled smanjenog stočnog fonda. Osnovno rešenje bi bilo da se politikom države povećava stočni fond za šta je potrebno vreme.

KNJIGA POLJA JE NEOPHODNA

- Sada su prisutni savremeni trendovi. Zahvaljujući satelitima, poljoprivredni proizvođači će preko kompjutera dobijati sve potrebne informacije. Mora se voditi knjiga polja u kojoj će biti upisano kada je primenjeno đubrenje, rezultati analize zemljišta, da li ima štetnih materija u zemljištu, koji je njihov nivo i slično. Na osnovu tih podataka proizvođač može da dobije sertifikat za svoje proizvode, da se s njim pojavi na tržištu i da bude konkurentan. Naši mladi poljoprivrednici se moraju edukovati. S puno informacija, čovek mora da zna kada, kako i šta da uradi da bi povećao profit uz što manje troškova. To može samo obrazovan čovek. On će zahvaljujući znanjima i opstati, a ostali će, nažalost, morati da menjaju delatnost, poručio je prof. dr Milivoj Belić.