* Poljoprivreda nema brz obrt kapitala, te se u nju mora dugoročno ulagati
* Malim proizvođačima pružiti mogućnost raznovrsnijeg i dostupnijeg finansiranja

Kampanja pod sloganom "Investicije za rast" Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj, u saradnji s Centrom za organsku proizvodnju u Selenči, u potrazi je za odgovorom na pitanja kako do novca za pokretanje i razvijanje poljoprivredne proizvodnje i zašto su organskim proizvođačima neophodni nebankarski izvori finansiranja.
Srbija je zemlja mikro, malih i srednjih preduzetnika i najveći problem s kojim se oni susreću jeste da dođu do finansijskih sredstava po njima odgovarajućim uslovima. To utiče na njihov doprinos razvoju zemlje i društvenom bruto proizvodu kojem mala i srednja preduzeća doprinose sa 30 procenata. Ovaj postotak je mnogo niži nego u EU gde iznosi između 50 i 60. Skoro dve trećine privrede ne koristi eksterne izvore finansiranja. To ide u prilog tvrdnji da oni ne odgovaraju finansijskom proizvodu koji im se nudi na tržištu.
- Takođe, 90 odsto potreba koje oni imaju za investiranjem nadomeštavaju sopstvenim sredstvima, kaže Sandra Rodić, ekspert USAID projekta za bolje uslove poslovanja. Prema Zakonu o bankama, na srpskom finansijskom tržištu jedino banke mogu da plasiraju kredite i one čine više od 90 odsto finansijskog tržišta. U poređenju s drugim zemljama, jedino je kod nas taj procenat toliko velik. Istovremeno, komercijalne banke su konzervativne i nikada neće u dovoljnoj meri biti fokusirane na finansiranje mikro i malih preduzeća. Zbog toga je neophodno da se na tržištu pojave finansijske institucije koje su spremne da investiraju u ovaj segment privrede i zahvaljujući čijoj pojavi bi korisnici sredstava imali izbor na finansijskom tržištu. Više od 60 odsto privrednika ima potrebu za kreditima u visini do 25.000 evra. Bankama krediti privredi do 15.000 evra nisu interesantni što samo potvrđuje neophodnost za mikrokreditima, odnosno postojanjem čitavog niza alternativnih izvora kreditiranja.
Koliki je njihov značaj najbolje se vidi na primerima EU gde je tokom 2015. godine plasirano više od dve milijarde evra kroz 500.000 mikrokredita. Interesantno je da je četvrtina korisnika tih kredita bila nezaposlena u trenutku njihovog dobijanja, te su se zaposlili započinjanjem vlastitog posla. Više od 60 odsto mikrofinansijskih institucija koje plasiraju kredite svojim klijentima, osim finansijske podrške, pruža i finansijsku edukaciju, te zajedno sa svojim klijentom prolaze kroz biznis-planove i prate ih u implementaciji.
Prema podacima iz 2016. godine u Srbiji je oko 15.000 hektara pod organskom proizvodnjom, od toga 10.000 hektara je u Vojvodini, u kojoj ima nekoliko velikih firmi koje pojedinačno poseduju više od 500 hektara. Dobar deo njih se bavi stočarskom proizvodnjom, mada je najzastupljenije ratarstvo. U ovom trenutku u Srbiji ima oko 350 proizvođača hrane po organskim principima i prisutan je trend povećanja i broja poljoprivrednih gazdinstava i površina pod ovom proizvodnjom.
- Kao i većina drugih preduzetnika, i proizvođači organskih proizvoda suočavaju se s brojnim preprekama, kaže Jozef Gašparovski, predsednik Centra za organsku proizvodnju u Selenči. - One ih sprečavaju da šire svoja gazdinstva i razvijaju svoju proizvodnju. Imamo tražnju, znanje, kvalitetan proizvod, ali moramo da radimo na poboljšanju uslova rada i razvijanju poslovnog ambijenta. Neophodno je da se svi zalažemo za mogućnost raznovrsnog i dostupnijeg finansiranja malih proizvođača. Poljoprivreda nema brz obrt kapitala, te se u nju mora dugoročno ulagati.
Naši sagovornici istakli su da je značaj ove teme prepoznala i Vlada Srbije, te da je Ministarstvo privrede Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća i razvoj preduzetništva navelo kao jednu od svojih mera za usvajanje zakona kojim bi se regulisalo poslovanje nebankarskih finansijskih institucija. Narodna banka Srbije je pre godinu i po dana osnovala radnu grupu čiji zadatak je upravo rad na regulativi njihovog poslovanja. Pored dobre volje, neophodan je jak glas privrede kako ove reforme ne bi puno kasnile ili izostale.

J. B.