* Permamentno raste tražnja za novim tipovima piva, pogotovo bezalkoholnim, zatim radlerima, sajderima sa različitim voćnim ukusom, a u novije vreme sve više bezglutenskim
Prednost malih pivara je njihova varijabilnost i ekonomija

Na Simpozijumu "Pivo, pivarstvo i hmeljarstvo" nedavno održanom u Zrenjaninu, o problemima i razvoju pivarstva u zemljama EU u poslednjoj deceniji govorio je Pjer Olivijer Bergeron, prvi čovek evropske pivarske industrije. Pogođen ekonomskom krizom 2008. godine evropski pivarski sektor je pokazao vitalnost i kreće se pozitivnim razvojnim trendom oporavka u svim segmentima, uključujući i broj pivara, relativno stabilnu proizvodnju i potrošnju, povećan izvoz, izbor piva dostupnih evropskim potrošačima i opštu percepciju proizvoda. Glavni faktor razvoja evropskog pivarstva je izvoz. Ovaj važan ekonomski sektor ulazi u novu eru, koju karakteriše inovativnost, raznovrsnost i konkurentnost. Tome posebno doprinosi razvoj zanatskog, takozvanog kraft pivarstva, koje zauzima trećinu evropskog tržišta.
- U EU ima oko 7.500 pivara koje rade i proizvode vrlo impresivne količine piva. Trećina te proizvodnje se troši u restoranima i klubovima, a dve trećine čini potrošnja van tih mesta. Više od dva miliona ljudi uključeno je u proizvodnju piva. To su poljoprivrednici, prerađivači, transportni sektor, marketinški stručnjaci, zaposleni u kafićima, restoranima, barovima, prodavnicama... Na listi izvoznih proizvoda među prvih 10 je i pivo. Prvo mesto pripada jakim alkoholnim pićima. Pre 16 godina izvoz piva je bio vrlo mali. Najveći potoršači piva su Severna Amerika i Kina. Trenutno ima oko 80 različitih tipova piva koji se proizvode u Evropi. Postoje velike šanse u marketingu da se potrošači ubede da postoje piva za svaku priliku, rekao je Bergeron.
Pivarsku industriju u Srbiji najpre je pogodila tranzicija. Tada su propale mnoge uspešne pivare, na primer Zrenjaninska pivara, BIP i neke druge. Potom je ekonomsko-finansijska kriza iz 2008. godine ostavila pogubne posledice.
- Od 2008. do 2014. godine uočen je značajan pad tržišta, za čak 14,59 odsto. Smanjena je i potrošnja za 12,5 odsto, kao i izvoz, a povećan je uvoz. Pao je prihod države od pivarske industrije, a zabeležen je i drastičan pad domaće proizvodnje sirovina i opreme. Broj radnika koji su direktno ili indirektno bili zaposleni u pivarskom sektoru opao je za više od 4.000. Ovakvoj situaciji su doprineli i preveliki nameti države, rekla je Rebeka Božović, izvršni menadžer Udruženja pivara Srbije.
Za razliku od Srbije, Slovenija je imala relativno uspešnu privatizaciju u pivarskom sektoru i odolela je izazovima globalne ekonomsko-finansijske krize. O tome je govorio Mateja Oseta, predsednik Asocijacije pivara Slovenije.
- Uprkos obećavajućim uslovima makroekonomije, slovenačko tržište piva je pod snažnim uticajem izuzetno visoke akcize na pivo i najvišeg udela malih privatnih pivara širom Evrope. Potrošnja piva stabilizovana je na 80 litara po stanovniku i prognozira se da će ostati na tom nivou. Trend našeg tržišta piva usmeren je ka traganju potrošača za raznovrsnošću, ka povećanju prisustva zanatstva i korišćenju novih tehnologija u marketingu i prodaji. Razvoj kulture piva postaje od vitalnog značaja za održivost pivarske industrije.
U referatu "Savremeni trendovi u proizvodnji piva, nova piva koja osvajaju svet" profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ide Leskošek Čukalović i Saše Despotovića navodi se da je pivo ne samo najstarije već i najrasprostranjenije alkoholno piće. Wegova proizvodnja je i danas u mnogo čemu tradicionalna, ali industrija piva, kao i sama piva, drastično su se menjali, posebno u poslednjih petnaestak godina.
- Permamentno raste tražnja za novim tipovima piva, pogotovo bezalkoholnim, najčešće obogaćenim različitim ukusima, zatim radlerima, sajderima s različitim voćnim ukusom, a u novije vreme sve više bezglutenskim. Postaju popularne i različite kombinacije piva i drugih alkoholnih pića, koje kao varijanta long-drink pića postaju sve popularnije kod mladih. Prisutne su promene i u domenu proizvođača piva. Veliki pivarski koncerni postaju sve veći, a istovremeno raste broj malih kraft pivara. Kraft pivare su fleksibilne, isporučuju raznovrsna dopadljiva piva i revitalizuju neke stare tehnologije. Imaju pristup sirovinama najboljeg kvaliteta i mogućnost da proizvode piva izuzetne i jedinstvene arome, boje i ukusa, rekao je Despotović.
Za nas je veoma dragoceno iskustvo Republike Češke, koja je poznata upravo po pivarstvu. Korisna su iskustva i zapažanja Milana Rambouseka, vodećeg češkog eksperta pivarstva. U prezentaciji, on je izneo rezultate svojih istraživanja o mini-pivarama i njihovoj perspektivi na tržištu piva. Rambousek polazi od stava da se svetsko tržište piva ubrzano razvija i stalno obogaćuje novim vrstama piva, jer potrošači stalno to traže. U tom kontekstu male pivare imaju perspektivu i treba ih ekonomskom politikom države podržati i podstaći njihov razvoj. Male pivare razvijaju preduzetništvo, podstiču samozapošljavanje, osnivaju svoje klubove, pabove, događaje, razvijaju turizam i ugostiteljstvo i sl. U tom lancu reprodukcije, zajedno s malim pivarama, razvijaju se i proizvođači opreme, kao i proizvođači sirovina, posebno hmelja. Za razvoj preduzetništva u ovoj oblasti važni su dobri projekti, a posebno stručno obrazovanje o pivarstvu i pivu, o gajenju hmelja i drugih sirovina, kao i za proizvodnju i izgradnju opreme.
- Ako uzmemo u obzir da Srbija ima oko sedam miliona stanovnika, ukupan broj velikih pivara je relativno zanemarljiv po stanovniku u odnosu na druge države. Te pivare su danas u vlasništvu stranog kapitala, što je problem i u čitavoj Evropi. Dolazi se do zaključka da potrošači i nemaju puno izbora. Oni uglavnom mogu da piju svetlo i delimično tamno pivo. To su piva koja se pripremaju po sličnoj tehnologiji, sa sličnom količinom alkohola i šećera. Takvo pivo se proizvodi u velikim količinama, uz najniže troškove proizvodnje. Za potrošače ove činjenice ne znače mnogo, jer doskora nisu imali drugog izbora, kazao je Rambousek.
On je napomenuo da potrošač danas za svoj novac traži nešto novo, nešto zanimljivije, egzotično. Sada na tržište dolaze male pivare s drugačijim načinima pripreme piva. Cilj malih pivara nije samo oživljavanje novih tipova piva već i mogućnosti da potrošačima ponude uvek potpuno sveže, često i nefiltrirano pivo, koje je danas na tržištu traženo. Proizvode se i piva koja imaju pozitivan uticaj na zdravlje potrošača.
- Prednost malih pivara je njihova varijabilnost i ekonomija. One mogu mnogo bolje da koriste široki spektar sirovina i različite tehnike pripreme piva. Male pivare više koriste tehniku visoke fermentacije, ne samo zbog svoje jednostavnosti već i zbog toga što se trend malih pivara fokusira na tradiciji engleskih vrsta piva i modernom američkom načinu pravljenja piva. Obim proizvodnje piva je nekada toliko mali da svaka serija može da postane original. Male pivare zasnivaju svoje klubove, gde članovi mogu da učestvuju u pripremi piva. Velika prednost malih pivara je i to što pivo ide direktno ili najkraćim putem do potrošača, tj. od rezervoara do šanka. Ono se ne pretače. Pivari kažu da se tako pivo ne razbija. Male pivare su fleksibilne, jer su njihove serije piva male i manja je potrošnja sirovina. Zbog toga se one lakše snalaze u kriznim situacijama na tržištu. Isto tako važno je i odlučivanje u vođenju pivara, jer vlasnik je direktno uključen u taj proces. Nedostatak malih pivara u odnosu na velike industrije piva je cena i kraći rok trajanja njihovih proizvoda. Na veće troškove utiču veća potrošnja energije u odnosu na količinu proizvedenog piva, specifičnosti pakovanja i logistike. Ne mogu se zanemariti troškovi plaćanja najma prostora i poreza, plate za osoblje i drugi izdaci koji nisu vezani direktno za proizvodnju piva. Treba imati na umu da je glavni razlog više cena i viša vrednost i kvalitet piva iz malih pivara, objasnio je Milan Rambousek.
On je ukazao i na činjenicu da je uslov za kvalitetno vođenje male pivare kvalitetan poslovni plan, pravilna organizacija rada i profesionalna veština pivara i njihovih pomagača. Ne može se postati iskusan i profesionalan pivar za nekoliko dana. Proizvodnja piva je živi proces u kojem je potrebno imati srce i pravilan odnos prema poslu.
Dimitrije Aranđelović, doktor biotehnoloških nauka i ekspert u pivarstvu, podsetio je da je spravljanje piva upravo i počelo u kućnoj radinosti. Iz kućne radinosti postepeno se prelazilo na zanatsku proizvodnju, a s razvojem inustrijalizacije nastajale su sve veće pivare. Neke od njih danas proizvode na desetine miliona hektolitara piva godišnje.
- Rađanje malih pivara nije samo moda. To je postala nužna potreba da se sačuvaju postojeći i naprave novi lokalni, pa i nacionalni brendovi, te da se istovremeno proširi asortiman piva. Ohrabruje činjenica da se proizvodnjom piva u malim pivarama sve više bave stručni mladi ljudi, koji pružaju tržištu raznovrsna i kvalitetna piva, rekao je Aranđelović.

Jasna Bajšanski

SAVREMENI TREND - PIVSKI TURIZAM

Poslednjih godina javlja se pojam "pivskog turizma", kao dela gastronomskog turizma. Pivski turizam zauzima sve veći udeo u turističkoj privredi, pa tako zaslužuje da mu se ukaže posebna pažnja. Pivski turizam se deli na dve velike celine u zavisnosti od motiva posete. Postoje pivski turisti kojima je osnovni motiv poseta nekom mestu, ali takođe uživaju i u pivu i rado posećuju znamenitosti vezane za ovaj napitak. Ima i turista kojima je osnovni motiv da dođu u neko mesto na degustaciju piva, rekao je prof. dr Drago Cvijanović, dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji.

TREND KRAFT PIVARA TREBA SLEDITI

Srbija ima uslove i resurse za razvoj pivarske industrije. Potrebno je investirati u ovu oblast uz prilagođavanje zahtevima evropskog i svetskog tržišta. Na taj način se mogu postići pozitivni efekti i na makronivou, kao i na mikronivou i to razvojem preduzetništva malog i srednjeg porodičnog biznisa, pivskog i gastronomskog turizma i dr. Razvoj ove grane privrede značajan je i za regionalni i ruralni razvoj. Veliki pivarski koncerni postaju sve veći, dok istovremeno raste broj malih kraft pivara. To je evropski trend, koji treba slediti. Promene u proizvodom programu velikih pivara odvijaju se relativno sporo, dok su, s druge strane, kraft pivare mnogo fleksibilnije, isporučuju raznovrsna dopadljiva piva i revitalizuju neke stare tehnolgije. Rađanje malih zanatskih pivara nije samo moda već je to postalo nužna potreba, da se sačuvaju postojeći i naprave novi lokalni, pa i nacionalni brendovi, da se istovremeno proširi asortiman piva, da se razvije preduzetništvo u ovoj oblasti. Potrebno je da se mini-pivare oslobode plaćanja poreza na dobit u prvih pet godina svog poslovanja, kao i da u ovom periodu budu maksimalno stimulativni porezi i doprinosti na samozapošljavanje, kao i zapošljavanje novih radnika. Potrebno je i da se povoljnim, odnosno niskim akcizama stimuliše razvoj ove vrste preduzetničkog biznisa. Neophodno je sačiniti strategiju i operativni plan razvoja pivarske industrije Republike Srbije, kao i razvoja domaće sirovinske baze za ovu industriju.