* Da li je realno očekivati da država poljoprivrednicima na dug PIO fondu od dve milijarde evra otpiše kamate i omogući otplatu glavnice na rate
 
Pred sam kraj minule godine predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić najavila je da se u trećem kvartalu 2020. godine može očekivati rešenje za nagomilana višedecenijska dugovanja poljoprivrednih penzionera PIO fondu, kao i promociju novog modela penzijsko-invalidskog osiguranja za poljoprivrednike.
- S ekspertima Svetske banke već duže vreme radimo na tome da se taj problem, koji traje još od 1986. godine, okonča u što skorije vreme. Na najboljem smo putu da iznađemo prihvatljiv model po kome bi se dug poljoprivrednika PIO fondu, koji trenutno iznosi dve milijarde evra, rešio, u šta će država uložiti nemala sredstva, rekla je premijerka Brnabić očito aludirajući na otpis kamata i mogućnost da poljoprivrednici vrate glavnicu duga na rate.
Podsetimo, nadležni državni organi već par godina rade na reformi PIO osiguranja za poljoprivrednike, jer postojeće je praktično neodrživo. To ima za posledicu drastično smanjivanje broja poljoprivrednih penzionera, odnosno uplata za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od 2009. godine, kada je dostignut maksimum od 224.800, svakog meseca broj poljoprivrednih penzionera smanjuje se u proseku na nepunih 500, a brojke govore da je u poslednjoj deceniji izgubljeno 53.520 potencijalnih penzionera. 
Skala pada broja poljoprivrednih penzionera nije slučajna i suštinski je povezana s njihovim materijalnim i društvenim statusom, a on se decenijama ne menja. To se pre svega odnosi na zakonski nerešeno pitanje penzijskog osiguranja i uplate doprinosa na PIO. Ovaj višedecenijski problem se posebno usložio izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednika od 1. januara 2015. 
- Izmenjenim zakonskim odredbama omogućeno je da osiguranje za PIO ne moraju da plaćaju svi članovi gazdinstva, već samo jedan od njih. U praksi je to, po pravilu, uglavnom nosilac domaćinstva, dok svi ostali članovi mogu, ali ne moraju da budu osigurani na PIO, kaže Željko Simić, načelnik matične evidencije PIO fonda Srbije.
Tom zakonskom odredbom praktično je otvorena mogućnost istupanja iz osiguranja, što su mnogi članovi domaćinstva iskoristili i prestali da uplaćuju sebi doprinose. Pad broja osiguranika, kao i rapidno opadanje poljopenzionera time su dobili dodatno ubrzanje, pa je stanje u PIO fondu danas nezadovoljavajuće.
Razlozi zbog kojih su članovi domaćinstava masovno odustajali od uplate na PIO su višestruki. Kreću se od višedecenijskog lošeg stanja u agraru, besparice u domaćinstvima, pravne neupućenosti, neinformisanosti, pa sve do brojnih nelogičnosti koje poljoprivredne osiguranike bukvalno odvraćaju od plaćanja koje im znatno opterećuje kućni budžet, a ne donosi nikavu korist. Osnovna primedba odnosi se na kriterijume po kojima se plaćaju doprinosi za PIO. Jasno je da oni koji obrađuju 0,5 hektara zemlje ne mogu biti svrstani u isti koš i imati jednaku ratu doprinosa kao i veliki posednici.
- Ključno je da se pronađe rešenje, odnosno kriterijum po kome će plaćanje doprinosa poljoprivrednika za PIO biti pravedno i srazmerno veličini gazdinstva. U ovom momentu postoje dve opcije - da naplata doprinosa bude srazmerna površini koju domaćinstvo obrađuje ili iskazanom godišnjem prihodu, kaže Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, uz napomenu da postoji još nekoliko predloga koje razmatra radna grupa, ali dok ne budu dogovoreni i formulisani, neće se saopštavati javnosti.
Kako bi se višedecenijski problem s poljoprivrednim penzijama rešio, u pomoć su pozvani i stručnjaci Svetske banke. Oni su aktivno uključeni u izradu novog koncepta penzijsko-invalidskog osiguranja pljoprivrednika, ali se na rešenje još uvek čeka. Kakvo će ono biti do kraja ostaje da se vidi. Skidanja poljopenzija sa državne grbače mnogi vide u korenitoj reformi poljoprivrednog osiguranja po modelu koji imaju pojedine zemlje EU. Jedna od opcija je i ukidanje zakonski obaveznog osiguranja i njegova zamena privatnim fondovima, ali teško da će takav predlog proći u našim uslovima. Činjenica je da je osiguranika i poljoprivrednih penzionera sve manje i da nadležni organi, kako je i najavljeno, treba mnogo odlučnije da se pozabave njihovim zakonskim statusom i sveukupnim društvenim položajem. Nadamo se da će, kako je rekla premijerka Ana Brnabić, do kraja godine to i biti učinjeno.
 
K. Rajević
 
PROSEČNA PENEZIJA 11.249 DINARA!
 
Po zvaničnim podacima, u ovom momentu u Srbiji ima 175.459 poljoprivrednih penzionera, koji čine 10,2 odsto njihovog ukupnog broja, navodi se na oficijelnom sajtu PIO fonda, koji brojno stanje redovno ažurira jednom mesečno. Prosečna poljoprivredna penzija iznosi 11.249 dinara, a najveći broj osiguranika poljoprivrednika plaća najnižu osnovicu koja je propisana zakonom, a ona je u 2019. godini iznosila 23.921 dinar.