* Rekordne površine izdavanja u zakup u agroekonomskoj 2019/2020. godini rezultat su detaljnog popisa i evidencije zemljišta
* Sklapanjem desetogodišnjih ugovora o zakupu poljoprivrednicima omogućeno planiranje proizvodnje na duži rok
* Pojedine lokalne samouprave još uvek bez precizne evidencije i uvida u stvarno stanje državnih njiva na svom terenu
 
Koliko se i u kojoj meri u odnosu na situaciju od pre desetak godina popravilo gazdovanje državnim poljoprivrednim zemljištem? Sve do sada urađeno, kada je reč o evidentiranju i mapiranju državnih njiva, otkrivanju nelegalnih korisnika i uzurpatora zemljišta, za svaku je pohvalu, a obezbeđena je i potpuna transparentnost rada Uprave za poljoprivredno zemljište. Sada je dovoljno da potencijalni zakupci uđu na oficijelni sajt uprave i da zahvaljujući nekoliko klikova mišem dobiju informaciju o svemu što se odnosi na programe lokalnih samouprava za izdavanje zemljišta u zakup, organizovanje javnih nadmetanja...
Uprava za poljoprivredno zemljište je pred sam kraj prošle godine ocenila agroekonomsku 2019/2020. godinu i označila je kao rekordnu po površinama državnog poljoprivrednog zemljišta izdatog u zakup. Do sada je javno nadmetanje za zakup oranica raspisano u 96 od ukupno 145 lokalnih samouprava. Na sajtu Uprave navodi se da su u prvom krugu javnog nadmetanja opštine Babušnica, Golubac, Knić, Kuršumlija, LJubovija, Medveđa, Nova Varoš, Požega, Prijepolje, Prokuplje, Ražanj i Raška zabeležile rekord u sklapanju ugovora s poljoprivrednicima o zakupu državnih njiva.
U odnosu na sve druge lokalne samouprave u Srbiji, Nova Varoš ima najveće povećanje površina pod zakupom - 278,5 hektara, što je 3,5 puta više nego prethodne godine. Prokupac je zaključio 14 novih ugovora o zakupu 48 državnih hektara na 10 godina, zahvaljujući čemu je ukupna površina pod zakupom u ovoj opštini dostigla 519 hektara. U Kniću je, na primer, u 2018. godini bilo zakupljeno svega šest hektara, a u agroekonomskoj 2019/2020. pod zakupom je trenutno 14,7 hektara. Veliki napredak zabeležen je i u Požegi, gde do sada nije bilo javnih nadmetanja za zakup, a sada su potpisani ugovori za korišćenje 51 hektara državnog zemljišta.
 
Visoke cene zakupa u Banatu
 
U drugom krugu preostalo je da se javno nadmetanje za zakup oranica, nakon dobijanja neophodne saglasnosti Uprave za poljoprivredno zemljište, obavi u preostalih 12 lokalnih samouprava. Među njima je i Kikinda, gde je, nakon prvog kruga, kada je izdato 2.640, ostalo da se izlicitira još 4.100 hektara, uglavnom livada i pašnjaka.
- U prvom krugu na licitaciji je učestvovalo 1.500 poljoprivrednika, a ponuđene parcele zakupilo je njih 306. Interesovanje je bilo veliko, jer je izdata najkvalitenija zemlja. U Banatskom Velikom Selu postignuta je najviša cena zakupa 54.507, a u Banatskoj Topoli 50.687 dinara po hektaru, rekao je Imre Kabok, član Gradskog veća Kikinde zadužen za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Šta je najviše doprinelo tome da se u ovoj agroekonomskoj godini poveća interesovanje poljoprivrednika za zakup državnih njiva?
- Rekordne površine izdavanja u zakup rezultat su detaljnog popisa i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta. To smo uspeli da ostvarimo nakon uspostavljanja najsavremenijeg Geografskog informacionog sistema u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, rekao je Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište i napomenuo da je povećanju površina pod zakupom doprinelo i to što je poljoprivrednicima omogućeno sklapanje desetogodišnjih ugovora, zahvaljujući čemu su dobili sigurnost kada je reč o planiranju proizvodnje na duži rok. 
Uspostavljanjem Geografskog informacionog sistema Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede poslednjih godina znatno je osavremenila i unapredila svoj rad. Sistem je, da podsetimo, pokrenut 2016. godine u okviru projekta "Unapređenje upravljanja zemljištem na lokalnom nivou u Republici Srbiji", sa budžetom od 3.000.000 evra. NJegovo finansiranje zajednički su obezbedili Ministarstvo poljoprivrede i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. 
- Iako su na početku mnogi bili skeptici, pokazalo se da Geografski informaconi sistem upravljanja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, ako je suditi po prvim analizama, počinje da daje vrlo dobre rezultate. To svakako pokazuju povećanje broja državnih oranica koje lokalne samouprave izdaju u zakup i osetno smanjenje zloupotreba u proceduri izdavanja, jer sistem je potpuno transparentan i samim tim manje podložan ljudskim greškama, kaže Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, uz napomenu da gotovo sve lokalne samouprave koriste Geografski informacioni sistem za izradu godišnjih programa korišćenja i zaštite državnog poljoprivrednog zemljišta.
 
Satelitski snimci neobrađenih parcela
 
Uprava za poljoprivredno zemljište je, u cilju utvrđivanja stvarnog činjeničnog stanja, ove godine otišla korak dalje pilot-projektom "Identifikacija napuštenog zemljišta u državnoj svojini" kako bi se ti podaci uključili u Geografski informacioni sistem. Projekat je sproveden na području četiri opštine - Aleksandrovac, Aleksinac, Beočin i Smederevo. Proverom, koja je podrazumevala fotografisanje i video-zapis, snimljene su 1.434 parcele, a ustanovljeno je da se koristi 983. Čak jedna trećina, 501 parcela se ne obrađuje ili su potpuno zapuštene, a njihova ukupna površina u sve četri navedene opštine iznosi 373 hektara.
- Analizom dobijenih podataka došli smo do zaključka da lokalne samouprave u velikom broju slučajeva još uvek nemaju preciznu evidenciju niti uvid u stvarno stanje na terenu. To se posebno odnosi na lokalnu samoupravu u Beočinu, gde od 184 parcele koje su proverene 153 niko ne obrađuje, kaže Lakić, napominjući da će se evidentiranje i provera svih državnih poljoprivrednih površina nastaviti sve do 2023. godine, nakon čega će samo upisane i koje zakupci stvarno, a ne fiktivno obrađuju imati osnov za dobijanje državnih subvencija. 
U Upravi za poljoprivredno zemljište upozoravaju na to da se pašnjaci u pojedinim lokalnim samoupravama mimo zakona pretvaraju u obradive površine i one se kao takve ne evidentiraju, ali se izdaju (ne)poznatim licima.
 
Nezakonito preoravanje pašnjaka
 
- Do sada smo na osnovu satelitskih snimaka utvrdili da je u opštini Plandište preorano 10 hektara pašnjaka i 21 hektar u selu Šušara kod Vršca. Nezakonito preoravanje zabeležili smo i u Lukinom Selu kod Zrenjanina, Žablju, Čurugu, kaže Lakić, podsećajući da je država 75.000 hektara pašnjaka vratila u nadležnost sela i mesnih zajednica čiji pašnjački odbori vode brigu o njihovom korišćenju.
Bez obzira na sve manjkavosti koje se tu i tamo pojavljuju na terenu, može se zaključiti da je poslednje tri godine Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede uspostavljanjem Geografskog informacionog sistema znatno osavremenila i unapredila svoj rad. NJime je postavljen osnov za identifikaciju svih poljoprivrednih državnih parcela koje se obrađuju. Isto tako čine se veliki napori da se, kao što je urađeno s pilot-projektom "Identifikacija napuštenog zemljišta u državnoj svojini", utvrdi kolika je ukupna površina napuštenih njiva. U Upravi za poljoprivredno zemljište procenjuju da svake godine ostaje neobrađeno 250.000-300.000 hektara državnog zemljišta i da će njihova identifikacija i uključivanje u informacioni sistem biti među proiritetnim zadacima narednih godina.
 
K. Rajević
 
PROSEČNA CENA ZAKUPA 196,23 EVRA PO HEKTARU
 
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede je na osnovu raspoloživih podataka koji stižu iz lokalnih samouprava utvrdila za agroekonomsku 2019/2020. godinu prosečnu cenu zakupa 196,23 evra po hektaru. Kao osnovni parametri za utvrđivanje cene poslužili su podaci o kvalitetu zemljišta i isto tako prosečnoj ceni zakupa po hektaru na republičkom nivou u poslednje tri godine.