* Ova tehnologija omogućava da se brzo dobije podatak o priplodnoj vrednosti grla, i to s vrlo visokom tačnošću

Sledeće godine navršava se punih 10 godina od kada je termin genomic ušao u redovnu upotrebu tokom razgovora o značaju genetike u govedarstvu. Zapravo, još mnogo pre toga ovaj termin se koristio, ali samo u užem krugu stručnjaka koji su pokušavali da nađu efikasan, jeftin i brz način putem koga se, s relativno visokom pouzdanošću, može odrediti genetski potencijal priplodanjaka i krava. Princip je isti i kod mlečnih i mesnih (tovnih) rasa goveda. Iako se već tada "osećalo u vazduhu" da se radi o vrlo velikom uspehu, malo je verovatno da je iko mogao da predvidi kakav uticaj će imati primena nove tehnologije na industriju veštačkog osemenjavanja goveda, ali i na ukupnu efikasnost proizvodnje mleka i mesa. Sada, nakon skoro 10 godina od momenta kada je genomska ocena ušla u primenu, još uvek nisu sagledani svi pozitivni efekti, ali ako je za utehu, oni postoje i verovatno ih s velikom sigurnošću možemo bar nabrojati.
Uticaj genetike na efikasnu proizvodnju nije sporan. Ipak, genetika je vrlo često zanemarena ili "prolazi" kao nedovoljno ozbiljno shvaćen poslovni partner. Uzećemo za primer proizvođače mleka. Na osnovu analiza rezultata s velikih farmi (više od 1.000 proizvodnih grla), ali i manjih gazdinstava, bez obzira na sistem držanja, došlo se do zaključka da se uticaj genetike na efikasnost proizvodnje kreće u intervalu od 30 do 40 odsto u odnosu na sve ostale faktore. Ovo je podatak vredan pažnje, koji svaki proizvođač mleka mora uzeti u obzir prilikom izrade planova osemenjavanja i planova genetskog unapređenja stada. Uz ovaj podatak, treba dodati činjenicu da je ulaganje u genetiku (seme bikova, seksirano seme bikova, embrioni) najefikasniji i najrentabilniji vid ulaganja u proizvodnju. Posebno treba ovo imati na umu onda kada se tržište sirovog mleka koleba i kada su proizvodna i prodajna cena u nepovoljnom odnosu. Baš tada treba se najozbiljnije posvetiti genetskom unapređenju stada, jer sredstva uložena u tom momentu imaće pozitivan efekat godinama nakon toga i obratno.

Sve je počelo otključavanjem DNK lanca

Ali vratimo se na početak, da bi objasnili šta se zapravo postiglo uvođenjem nove tehnologije, popularno nazvane "genomska ocena".
Pojednostavljeno, napredak tehnologije nam je omogućio da "pročitamo" DNK i stavimo u odnos pojedine delove DNK lanca s biloškim i ekonomski (proizvodnja mleka, reprodukcija) vrednim i merljivim osobinama grla.
Decenijama su se genetske vrednosti, kada su u pitanju mlečne rase, pratile, merile i izražavale u formi indeksa, odnosno standardizovanih ocena. U tom smislu su razvijani matematičko-statistički modeli, obučavani su ocenjivači eksterijera grla i činjeno je sve što je bilo moguće i poznato da bi se došlo do čiste genetske vrednosti grla. Ovi, ranije dobijeni podaci su korišćeni kao osnov prilikom DNK analize. Zahvaljujući informacijama dobijenim od svetski priznatih kompanija koje se bave proizvodnjom i prometom genetskog materijala u Kanadi i SAD, i udruženjima odgajivača goveda (Canadian Holstein Association i US Holstein Association), "otključan" je DNK lanac. Sledeći korak je bio da se dobijeni rezultati potvrde u praksi i da se nova tehnologija ozvaniči i postane rutina u procesu određivanja priplodne vrednosti grla. Tehnologija o kojoj se "šuškalo" 2008. godine postala je masovno prihvaćena metodologija 2009, a zatim je usledio "domino efekat" i danas praktično nema nijedne države koja ne priznaje genomsku ocenu kao zvaničnu. Zanimljiv je podatak da je Srbija mogla da postane zemlja koja je odmah nakon Kanade i SAD mogla da dođe u posed genomski testiranih bikova, ali to se, na žalost proizvođača mleka, nije dogodilo. Prošlo je dosta godina pre nego što su genomski testirani bikovi (seme za osemenjavanje krava i junica) dobili vizu za tržište Srbije. Vrlo često proizvođači mleka u tim sredinama bili su žrtve birokratije i lokalnih standarda koji "genomske bikove" nisu smatrali testiranim bikovima, te zbog toga nije bio moguć uvoz i korišćenje vrhunske genetike koja je bila dostupna.

Razlika u odnosu na progeno testiranje

Kada već pominjemo testirane bikove, zapravo se radi o progeno testiranim bikovima, gde proces ocene priplodne vrednosti traje šest do sedam godina. U toku ocenjivanja priplodnjaka postojalo je više faktora rizika, a najveći je bio sam čovek. Usaglašavanje kriterijuma je bilo od velike važnosti prilikom ocenjivanja grla. Ozbiljne asocijacije odgajivača goveda su obučavale svoje ocenjivače svakih šest meseci. Međutim, manja udruženja, i ona udruženja koje farmeri nisu prihvatili kao svoja, često su zaboravljala tu obavezu.
Nakon pojave prve grupe genomski testiranih bikova, odmah se postavilo pitanje pouzdanosti ocene. Jedini način da se to proveri bilo je da se paralelno nastavi s progenim testiranjem bikova (ocena kćeri priplodnjaka koji su u testu), kako bi se dobijeni podaci uporedili. S druge strane, bilo je pitanje ko tu koga zapravo proverava, jer prilikom genomske ocene ljudski faktor gotovo da nije bitan. Već nakon nekoliko analiza pokazalo se da genomski ocenjeni bikovi imaju manje kolebanje (varijabilnost), da su im ocene stabilnije, pouzdanije i samim tim više nije postojao nijedan razlog za sumnju u efikasnost nove tehnologije.
Najčešće praktično pitanje koje je dolazilo s farmi odnosilo se na način upoterbe genomskih bikova. Preporuka je bila da se, na primer, za farmu sa 1.000 grla koriste najmanje tri genomska bika istovremeno. Naravno, veći broj bikova, recimo pet, imao bi još pozitivniji efekat. Ovi bikovi moraju biti odabrani na osnovu ne više od dve osobine koje se žele poboljšati u stadu. Takvim modelom korišćenja genomski ocenjenih bikova postiže se najveći efekat.
Hronološki, genomska ocena je prvi put postala zvaniča ocena prihvaćena od strane Holštajn i Džerzej (Jersey) asocijacije. Kod mesnih rasa, široka primena rezultata DNK analize je počela nešto kasnije nego kod mlečnih rasa, ali se ubrzano širi. Ne tako davne 2008, genomska ocena (genomic) nazivana je revolucionarnom, senzacionalnom, neuporedivom tehnologijom. Pokazalo se da još nije pronađena prava reč da opiše sve ono što su proizvođači mleka i mesa širom sveta zaista dobili od trenutka kada je počela aktivna primena genomske ocene u svetu.

Dipl. inž. Boris Berisavljević

PREDNOSTI GENOMSKE SELEKCIJE

● Apsolutno tačna indentifikacija jedinki i roditeljskih parova.
● Jednostavna, standardizovana i nezavisna analiza DNK uzorka. Praktično, iz 20-40 dlaka uzetih iz repa teleta može se dobiti podatak o priplodnoj vrednosti grla s vrlo visokom tačnošću. Pouzdanost ocene je dovoljno visoka da proizvođač ima mogućnost da bira, da li želi da zadrži tele za svoje stado ili da ga otuđi, i ostvari značajnu uštedu na troškovima gajenja podmlatka.
● Pravljenje planova osemenjavanja, kao i planova genetskog unapređenja stada je znatno poboljšano. Samim tim, podignut je genetski potencijal grla, što je znatno smanjilo ukupne troškove proizvodnje mleka i podiglo produktivnost farmi. Danas u Srbiji postoji i u upotrebi je softver koji koristi rezultate genomske ocene bikova. Na osnovu tih podataka prave se planovi osemenjavanja i dugoročne strategije genetskog unapređenja stada. Prema dostupnim informacijama, više desetina proizvođača mleka, uglavnom u Vojvodini, bazira svoju odluku o investiranju u genetiku na osnovu kompjuterske analize.
● Industrija veštačkog osemenjavanja je podigla "prag" selekcije. Vodećih šest kompanija (iz Kanade i SAD) u svetu je godišnje, do pojave nove tehnologije, proveravalo po metodologiji progenog testiranja od 300 do 600 mladih bikova. Od ovoga broja ne više od dvadesetak ostajalo je u centrima za V.O. Danas se broj genomski testiranih bikova penje na nekoliko hiljada godišnje, od kojih samo nekolicina najboljih završi u centrima za V.O. Samim tim selekcijski kriterijumi se podižu iz godine u godinu, a proizvođači mleka dobijaju sve kalitetniji proizvod.
● Vreme potrebno za potvrdu genetskog potencija priplodnjaka je znatno skraćeno. Period od šest-sedam godina, koliko je ranije bilo potrebno, sada je potpuno nezamisliv. Genomska ocena se sada radi već u embrionalnoj fazi, za potrebe V.O. centara. Zahvaljući novim tehnologijama, transfer superiorne genetike je znatno ubrzan.
● Srodstvo (inbriding), recesivni geni i drugi problemi koji su se povezivali s intenzivnom primenom V.O. znatno su redukovani ili potpuno eliminisani.
Ovo su samo neke prednosti korišćenja rezultata DNK analize u praksi. U tekstu smo se bavili genomskom ocenom priplodnjaka (bikova), ali ista metodologija, s odgovarajućim parametrima, primenjuje se na populaciju junica i krava, što ima izuzetnu ekonomsku vrednost.


MOGUĆNOST PRAKTIČNE PRIMENE

Najveća korist se očekuje na nivou farme. Proizvođači mleka uz pomoć ove tehnologije mogu da imaju višestruku korist. Oni efikasno mogu da analiziraju svoje stado, naprave adekvatne planove veštačkog osemenjavanja, koriste "moj indeks" metodologiju koja je dostupna u Srbiji, a vrlo je popularna među najprogresivnijim farmama sveta. Takođe, mogu da koriste genetski materijal koji je besprekorno proveren u centrima za V.O. pre nego što je izašao na tržište.

Autor živi i radi u Kanadi, a od 1994. do 2014. radio je na odgovornim mestima u vodećim svetskim kompanijama koje se bave proizvodnjom i prometom genetskog materijala u stočartvu, kao i razvojem novih tehnologija koje se odnose na proizvodnju mleka i mesa. Bio je svedok razvoja i primene tehnologije na kojoj se bazira genomska ocena za različite rase goveda.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži