* Cirkulacija vazduha kroz košnicu omogućava da se polen veoma brzo i prirodno osuši

Pčelarenje na polen je dugo vremena bilo zapostavljeno u našem pčelarstvu. Međutim, povećana potražnja ove dragocene materije, pre svega zbog njenih izvanrednih osobina u domenu apiterapije, podstakla je pčelare da se posvete i ovom segmentu proizvodnje. Osim toga, nije zanemariva činjenica da je tržišna vrednost cvetnog praha u paritetu petostruko viša od cene meda, često i mnogo viša.
Osim za tržište, polen ima ogroman značaj i za razvoj pčelinjih zajednica. U ishrani larvi i mladih pčela predstavlja neophodan izvor belančevina, ugljenih hidrata, mineralnih materija i vitamina. Njegov sastav varira. Tako, na primer, polen kruške sadrži 28 odsto belančevina, tri odsto masti i 28 odsto ugljenih hidrata, dok je kod maslačka sadržaj belančevina 11, masti 14 i ugljenih hidrata 35 odsto. Tokom leta sakupljeni polen dragocen je sastojak polenskih pogača na kojima, kako je mnogo puta potvrdilo iskustvo pčelara u praksi, pa i samog autora, društva mnogo bolje prezime i izađu vitalnija iz zimskog perioda. Svi drugi dodaci kao što su soja, kavasac i drugo samo su nužno zlo, neretko i stvarno veliko zlo.
U toku sezone jako društvo sakupi oko 50 kilograma cvetnog praha od kojeg se može oduzeti najviše 20 odsto. O uticaju sakupljanja polena na prinos u medobranju rađena su mnoga istraživanja. Ukoliko je nektarska paša jaka, armija izletnica mobiliše se za rad na sakupljanju nektara, ne obraćajući mnogo pažnju na polen. S druge strane pak, društva kojima je u toku sezone oduziman polen, po prestanku oduzimanja nastavljaju s još intenzivnijim sakupljanjem, tako da obezbeđuju bolje zimske zalihe nego društva koja nisu učestvovala u "berbi" polena.
Uobičajeno je da se berba polena radi u prolećnim mesecima. Međutim, ne treba smetnuti s uma i da je letnji period povoljan za ovu pašu. Suncokret, na primer, ima pašni kapacitet od oko 40 litara nektara i 80 kilograma polena po hektaru.
Ukoliko se polen proizvodi u većem obimu, sušionik je neophodan. Kada se veštački određuju elementi mikroklime, cvetni prah se suši do željenog kvaliteta. Kod manjih pčelinjaka ova oprema umanjuje ekonomičnost, iziskujući ulaganja, a kada prođe vreme sakupljanja praha treba je negde odložiti, što traži dodatni prostor.
Polen se obično sakuplja spoljašnjim hvatačima koji se postavljaju na leto košnica. Prah se sakuplja u zamreženim posudicama iz kojih se dnevno vadi i prenosi u sušionik. Sušionik je prazna košnica sa dva nastavka u kojima mogu da se odlažu rezervni ramovi s postavljenim satnim osnovama. Košnica-sušionik ima na donjoj strani leto i ni po čemu se ne razlikuje od bilo koje druge košnice. U slučaju iznenadne pojave nekog roja, može se privremeno nastaniti stresanjem u donji, plodišni deo košnice.
Jedina razlika između ove i drugih, nastanjenih košnica je u tome što se između "plodošta" i "medišta" nalaze uobičajene ventilacione mreže, načinjene od rama od letvica dimenzija 20x20 milimetara na koji se razapne plastična mreža za prozor za letnju zaštitu od komaraca. Na mreže se razastire polen radi sušenja. Mreže čine "sendvič" tako da onemogućavaju da se voskov moljac, inače velika štetočina i za polen, domogne zrna. Važno je da se uvek u "sendviču" nalazi jedan sloj više, kako moljac ne bi mogao da dohvati polen ni kroz mrežicu, bilo sa gornje, bilo sa donje strane.
Drugi način je da se polen prostire na mrežice koje se postavljaju na nastanjene košnice. Wegovo prisustvo neće smetati pčelama ako sloj u koji se razastire nije mnogo debeo i ne pokriva celu površinu mrežice. Tada nije potrebno da se postavlja donja zaštitna mrežica, jer ga s donje strane štite same pčele. Na medište se postavi ventilaciona mreža, na nju se pospe sirovi polen, razastre se i poklopi još jednim slojem ventilacione mreže. Sve se poklopi poklopcem. Kada ovih letnjih dana sunce u podne ugreje, temperatura ispod krova dostiže preko 30 stepeni, a to znači da se posle dan-dva sa mrežice može istresti potpuno suv polen u zrnima koja zveckaju poput zrna pirinča.
Cirkulacija vazduha kroz košnicu omogućava da se polen veoma brzo, i što je najvažnije, prirodno osuši bez opasnosti da ga "tehnološkim" zahvatom upropastimo ili oštetimo neki od njegovih blagotvornih sastojaka. Polen treba sakupljati samo kada za to postoje meteorološki uslovi, po lepom vremenu koje omogućava i kvalitetno sušenje. Prestankom sakupljanja i sušenja ovakav "sušionik" prestaje da postoji i pretvara se u ono što u stvari i jeste, tj. u košnicu.

Dejan Kreculj

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži