* Za rod na zeleno kupci spremni da plate 16 dinara po kilogramu
*  Proizvođačima prihvatljiva cena od 20 dinara po kilogramu


Proizvođačima pšenice predstoji još jedno vojevanje s tržištem. Nastavlja se višegodišnja dilema da li ubrani rod prodati odmah ili po mogućstvu sačekati septembar-oktobar ili mart-april, kada bi cena trebalo da je povoljnija. Pokazalo se, međutim, da je tržište vrlo promenljivo, da nema pravila i da je najbolju cenu moguće dobiti i u jeku žetve.
Procenjuje se da u Srbiji za ovogodišnju žetvu pšenice ima na 450.000 do 500.000 hektara, znatno manje od lanjskih 600.000 hektara. Ove godine mnogo toga nije išlo u prilog gajenju ove žitarice, počev od vrlo kasnih rokova setve i njiva bez snežnog pokrivača u vreme jakih mrazeva. Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se usled agrotehnike i vremenskih prilika procenjuje da će ove godine prosečan prinos pšenice biti za oko 20 odsto manji od prošlogodišnjeg, ali i od petogodišnjeg proseka. Takođe, procenjuje se da će se i u takvim okolnostima ubrati ukupno više od dva miliona tona hlebnog zrna. Uzimajući u obzir i rekorne zalihe od preko 500.000 tona prošlogodišnjeg roda, Saković smatra da bi u izvoz moglo i trebalo da se plasira do milion tona pšeničnog zrna. Uslovi za gajenje pšenice nisu bili idealni ni u svetu, te se posle četiri ne očekuje još jedna rekordna godina po ukupnom rodu. U prilog pogodnijim uslovima za izvoz je i činjenica da su zalihe pšenice, posebno A kvaliteta u bliskom susedstvu u Mađarskoj, gotovo iscrpljene. Ali, direktor Udruženja "Žita Srbije" podseća da lokalna i regionalna tržišta ne mogu da odstupaju od događanja na svetskim berzama. To znači da manji domaći rod ne najavljuje i bolju cenu, ali da je proizvođači mogu očekivati na početku žetve, mada ne toliko povoljniju da bi bili zadovoljni.
Prema informaciji s terena dobijenoj pred zaključenje novina, proizvođačima se mesec dana pred žetvu nudi cena pšenice od 16 dinara po kilogramu. Da podsetimo, lane su kupci na početku žetve nudili 13 dinara po kilogramu i ubrzo su tu sumu pretvorili u akontnu cenu.
Proizvođači smatraju da je 16 dinara cena koja ne pokriva troškove proizvodnje. Željko Čonić iz Sombora kaže da je za proizvođače poželjna cena od 20 dinara po kilogramu. Podseća da su ulaganja u proizvodnju pšenice iz godine u godinu veća i da ih cena hlebnog žita ne prati. Znatno su rasli troškovi za kvalitetno seme, gorivo i treba uzeti u obzir i nemalu stavku za osiguranje useva. Ovaj proizvođač pšenicu gaji na 200 jutara, bira prinosne sorte, jer se kvalitet ne plaća posebno, a zrno skladišti u zadružne silose i sukcesivno ga prodaje prema potrebi za novcem.
Zadruga "Bečej" u Bečeju nema sopstvenu proizvodnju, jer joj zemljište još nije vraćeno, ali s kooperantima ima ugovorenu proizvodnju pšenice na 2.500 do 3.000 hektara. Direktor zadruge Miroslav Glavaški smatra da je cena pšenice ispod 20 dinara po kilogramu nedovoljna da pokrije troškove ulaganja. Za Bečejce ni tolika neće biti dovoljna, jer su veliku štetu usevu nanele golomrazica i košava koja ja sprečila makar i kratko zadržavanje snega, a Glavaški procenjuje da ratari neće uspeti da ostvare prosečan prinos od četiri tone po hektaru. Kooperanti zrno smeštaju u zadružne silose i za 30 do 40 odsto odmah uzimaju novac. Ove godine, predviđa Miroslav Glavaški, taj procenat će biti znatno veći, jer su ratari u velikoj besparici.
- Zbog niskoproduktivne proizvodnje pšenicu gajim na minimalnoj površini, na oko 50 jutara, kaže Miomir Crveni iz Turije. - I to samo zbog plodoreda da bih bar svake pete godine na njivu uneo stajnjak. Osim toga, bolji je predusev za soju nego kukuruz. Sejem isključivo sorte koje imaju više od 13,5 odsto proteina i više od 30 odsto glutena, jer takvo zrno mogu da prodam za 10 do 20 odsto skuplje. Preciznu kalkulaciju ne vodim, ali ako za soju dobijem 100.000 po jutru, onda je to za pšenicu 70.000 dinara. Postižem dobar prinos, 4,7-4,8 tona po jutru i zrno skladištim u sopstveni silos. To mi daje mogućnost da pšenicu prodam kada ima najbolju cenu i svake tri-četiri godine zarada je gotovo ista kao na soji.
Za novi rod hlebnog žita spremaju se i otkupljivači. Među velikima u Srbiji je preduzeće "Agrogrnja" sa značajnim silosnim kapacitetima na obali Dunava kraj Beočina i izvozno orijentisano. Direktor preduzeća Vladislav Nedić kaže da otkupljuju pšenicu pretežno SRPS kvaliteta, jer brojni lokalni silosi s kojima sarađuju nemaju mogućnost razvrstavanja pšenice. U dogovoru s dobavljačima pšenicu uglavnom isplaćuju odmah po prijemu u skladište. S obzirom na manju ukupnu površinu i manji prinos, hlebnog zrna će ipak biti i za izvoz, a Nedić smatra da eksportovanje u okruženje ili dalje neće imati značajnijeg uticaja na cenu pšenice na domaćem tržištu.
Značajni otkupljivači pšenice su i mlinovi. Direktor Poslovnog udruženja industrijskih mlinova, pekara i fabrika testenina Zdravko Šajatović kaže da mlinovi pripremaju silose za skladištenje novog roda i napominje da će većina njih hlebno zrno kupovati s avansnim plaćanjem i konačnim obračunom krajem avgusta i početkom septembra. Mlinovi, naime, posluju na granici gubitka i moraju da vode računa kada i kako troše novac. Na formiranje cene pšenice veliki uticaj imaće izvoz, i to preko Konstance i ako izvoznici uspeju da naprave dobre aranžmane, i mlinovi će morati aktivnije da se uključe u trgovinu. To ipak ne znači da će se kupci otimati za pšenicu, smatra Šajatović.

Aleksandar Isakov

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži