POUKE SUŠNE GODINE

* Prinosi strnih žita, ali i trenutna situacija na poljima ukazuju da treba preispitati sadašnju strukturu setve

altKraj žetve su gotovo svi proizvođači dočekali zadovoljni. Prinos je bio solidan, iznad očekivanja u mnogim atarima, potražnja za strnim žitima je povećana a cene su u usponu. Koliki je bio prosečan prinos u Srbiji ne zna se još, ali procene stručnjaka govore da je on iznad četiri tone po hektaru. Ako je to tačno, možemo biti veoma zadovoljni, imajući u vidu vremenske uslove u kojima se proizvodnja pšenice i drugih strnih žita odvijala. Proizvođači međutim nisu imali priliku da se raduju, čak ni oni koji su ostvarili prinose i preko sedam ili osam tona po hektaru. A takvih je bilo u svim žitorodnim krajevima Srbije. Suša i visoke, tropske temperature su pritisle biljnu proizvodnju na način i u meri koji nisu zabeleženi do danas. Prave kiše nije bilo od maja, s izuzetkom nekoliko lokaliteta (Kragujevac, Požega, Zrenjanin i dr.). Mesec jun je prošao sa deficitom od 60 do 30 litara po kvadratnom metru. I danas, 20. jula 2012. završava se period gotovo mesec  dana bez kiše, s temperaturama preko 35 stepeni u toku dana. Godina preti velikim nevoljama u biljnoj proizvodnji u celini. Posledice će se kasnije preneti na stočarsku proizvodnju, a potom i na građane Srbije.

Suša je (će biti) redovna pojava. Današnja suša i njeni dosadašnji efekti preneti su zbog manjka padavina u drugoj polovini 2011. (tačnije od kraja jula 2011),  zbog čega su zalihe zimskih rezervi vlage u zemljištu bile veoma oskudne.
O ovome je "Poljoprivrednik" obaveštavao svoje čitaoce tokom februara i marta 2012. Znalo se da su slojevi zemljišta do 90,  ponegde i do 120 centimetara nedovoljno navlaženi, a da su lakopristupačna hraniva ostala u gornjim slojevima. Čak i kada je mart 2012. prošao bez kapi kiše, proizvođači, pa i dobar deo struke, oglušili su se o činjenično stanje. Nisu svi proizvođači odmah zatvorili oranje, neki su izabrali pogrešne kombinacije herbicida za borbu protiv korova (time su korovima omogućili da troše ono malo zaliha vode), a najviše ratara je napravilo grešku odabravši hibride i sorte nedovoljno adaptirane na uslove Panonske nizije i primenjujući tehnologiju gajenja namenjenu idealnim uslovima.
Kada sve ovo prođe i proizvodna godina se završi, neophodna je veoma ozbiljna analiza rezultata proizvodnje i efekata suše. Radi se o strateškim proizvodima Srbije: pšenici, kukuruzu, soji, suncokretu, šećernoj repi... U vremenu smo kada ne treba previše eksperimentisati sa sudbinom primarnih proizvođača nudeći bolja rešenja nego što to domaća nauka čini. Osnovna su pravila u biljnoj proizvodnji: izbor sorti i hibrida adaptiranih na klimu i zemljište i  primena tehnologije gajenja prilagođena agroekološkim uslovima kao i odabranim genotipovima. Postoji i treće važno pravilo, koje smo još ranije počeli da ignorišemo. To je prilagođavanje strukture setve, balans strnina i okopavina i poštovanje uloge plodoreda, to jest plodosmene. Pad površina pod strnim žitima koji se beleži od 2001. godine morao je dovesti do "krize" u upravljanju vlagom (vodom) u zemljištu.  
I da je sve ovo dosledno poštovano, ovakva suša, uz visoke temperature, nanela bi velike gubitke poljoprivredi, ali bi posledice ipak bile manje. Zbog toga će i uslediti analiza stanja. Prava prevencija suše je navodnjavanje, ali je iluzija o tome govoriti sada. Značajno bi bilo i pitanje može li se pouzdanije prepoznati (prognozirati) nepovoljna godina. Tada bi se mogli izborom hibrida - sorte, mineralnom ishranom, izborom vegetacionog prostora i sličnim merama značajno umanjiti efekti abiotičkih stresova.  
Kako je već rečeno, prinosom pšenice i ječma u proizvodnoj 2011/2012. možemo biti zadovoljni. Ostvaren je i veoma dobar kvalitet po trgovačkim parametrima. Mlinarsko-pekarski kvalitet (reološka svojstva testa) izvanredan je na NS sortama koje ga genetski nose. U tome naročito prednjače, kao i ranijih godina, Simonida, Rapsodija, Zvezdana, Etida, Renesansa, Pobeda, Dragana, Qiljana, Arija  i slične. U ovoj 2011/2012. novije sorte iz NS programa su se pokazale superiornijim i po prinosu i po kvaltietu u odnosu na većinu konkurentnih. Kako je ostvaren prinos 2012? Da li je ostvareni prinos prijatno iznenađenje ili je očekivani epilog interakcije vremenskih uslova i primenjene agrotehnike u koju je uključen i izbor sorti?
Ozimi ječam je ostvario izvanredan prinos, a prošao je velika iskušenja (suša, kasno nicanje, golomrazica). Rezultati koje su ostvarili Novosadski 525, Novosadski 565 i NS-Pinon doprineli su da se ove sorte konačno nađu i na sortnim listama sladara. Pšenica je takođe imala kritične periode u toku vegetacije. To je pre svega period setva-nicanje a zatim i period prihranjivanja (mart). Umanjeni sklop, zbog slabijeg bokorenja, nadoknađen je dobrom produkcijom po klasu (broj zrna). Treba istaći da je tokom februara snežni pokrivač odigrao veoma važnu ulogu u poboljšanju bilansa vlage u zemljištu kao i zaštiti useva od niskih temperatura. Idealni vremenski uslovi za NS sorte ječma i pšenice vladali su tokom maja i početkom juna. To je bio period cvetanje-oplodnja-formiranje-nalivanje zrna. U tom periodu je bilo i dovoljno padavina, ali su i temperature bile gotovo idealne.
Tehnologija gajenja nije ispoštovana do kraja. Kasnilo se u setvi, osnovno đubrenje nije svugde primenjeno dosledno, a ključni momenat je bilo prihranjivanje. Pri tome su količine azota i vreme primene bili podjednako važni. Zaštita od bolesti je u pojedinim lokalitetima i iza pojedinih preduseva bila veoma važna.
Suša i tropske temperature nisu mnogo naudile NS sortama pšenice. Delimično zbog njihove bolje adaptabilnosti u odnosu na konkurenciju a delimično i zbog kraćeg vegetacionog perioda bolje prilagođenog domaćim agroekološkim uslovima. Da nije bilo takvih razlika u nivou primenjene agrotehnike kod pojedinih proizvođača prosečni prinosi su mogli biti i veći.
Prinosi strnih žita, ali i trenutna situacija na poljima ukazuju da treba preispitati sadašnju strukturu setve. Jer, prema statistici Srbije, u 25 odsto godina prinosi pšenice i kukuruza se izjednačavaju zbog abiotičkih stresova.

Prof. dr Miroslav Malešević
Mr Goran Jaćimović
Dipl. inž. master Vladimir Aćin

Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Poljoprivredni fakultet, Novi Sad