PORUKE MEĐUNARODNOG ŽETVENOG KARAVANA 2012.

POLJA ĆE SE ZAŽELETI PŠENICE

* Proizvođači hlebnog žita u mađarskoj Čongrad županiji po pitanju subvencija u povoljnijem položaju nego ratari u Srbiji, dok naši ratari imaju bolji prinos


altZadružni savez Vojvodine organizovao je uoči početka žetvenih radova na poljima šesti po redu "Međunarodni žetveni karavan 2012". Ovog puta karavan se, sa naše strane, zaustavio na severu Bačke na "Stankovićevom imanju", između Sanada i Novog Kneževca i nastavio put ka pokrajini Čongrad županija u Mađarskoj, pograničnom mestu Tisasiget, gde su proizvođači pšenice, predstavnici zadružnih saveza i lokalnih samouprava Novog Kneževca i Tisasigeta, razgovarali o ovogodišnjem rodu, ceni, državnim subvencijama, perspektivi proizvodnje u narednim godinama, međusobnoj saradnji...
Karavan je, kao i svake godine do sada, okupio brojne proizvođače, predstavnike poljoprivrednih preduzeća, zadružnog saveza i zemljoradničkih zadruga iz Vojvodine, funkcionere lokalnih samouprava, čelnike žito-mlinarskih udruženja... Razgovaralo se najviše o sveukupnom tretmanu pšenice kao strateškom poljoprivrednom proizvodu, ali i odnosu države prema proizvođačima koji, po opštoj oceni, nikad nije generalno bio lošiji nego što je sada.

- Činjenica da je u 2011. godini zasejano najmanje površina pod žitom u poslednjih 60 godina najbolji je pokazatelj kakav ugled već duže vreme uživa pšenica kod nas, rekao je pozdravljajući goste karavana Radisav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine. - Zadružni savez Vojvodine, kao i proizvođači, bez obzira na sve trenutne teškoće, ne sme da dozvoli da u bliskoj budućnosti imamo više kombajna nego žitnih polja i od izvoznika pšenice postanemo uvoznici. To praktično znači da nismo kadri da se nosimo s nagomilanim problemima u ovoj oblasti poljoprivrede i zato s ovog mesta upućujem poruku državi da većim subvencijama i olakšicama maksimalno podrži proizvođače pšenice kako ne bi dalje smanjivali površine pod žitom i zbog neisplativosti odustajali od proizvodnje.
Jovanov je posebno naglasio da je Zadružni savez Vojvodine uoči žetve predočio kalkulacije svih inputa u proizvodnji i na osnovu toga predložio cenu ovogodišnjeg roda.
- Smatramo da na osnovu prosečnog prinosa od četiri tone po hektaru, za pokrivanje osnovnih troškova, cena po kilogramu ne može biti manja od 21,35 a s minimalnom zaradom 23,45 dinara, rekao je Jovanov i istakao da je kalkulacija ZSV već "položila ispit", jer prvi dani žetve ukazuju na to da se predata pšenica plaća 21, a u okolini Subotice čak i 23 dinara.
Da li će cena pšenice ovogodišnjeg roda nagraditi trud proizvođača? Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije" smatra da hoće.
- Po berzanskim indeksima kao i po dostupnim informacijama s terena, porast cena pšenice došao je ranije nego što se očekivalo, praktično već s početkom žetve, što je malo iznenađenje, rekao je Saković i dodao da tržišna utakmica može samo da raduje proizvođače, jer ko bude mogao da sačuva glavninu roda u narednim mesecima, odnosno do kraja godine, moći će još bolje da profitira na pšenici.
Domaćin Milivoj Stankov, direktor Zemljoradničke zadruge "Novi Kneževac, kaže da se na "Stankovićevom imanju", gde su ugostili učesnike karavana, pod pšenicom na jednoj parceli nalazi blizu sto hektara.
- Krenuli smo na vreme sa žetvom i, po prvim prognozama, zrno je odličnog kvaliteta. Očekujemo prinos najviše do pet tona što je, s obzirom na jesenji sušni period, zadovoljavajući prinos, rekao je Stankov i napomenuo da zadrugari još nisu zauzeli konačan stav o prodajnoj ceni pšenice, ali da će narednih nedelja pomno pratiti tržište i opredeliti se za najbolju ponudu.
Nakon žetvenog doručka učesnici karavana uputili su se u pogranični Tisasiget gde su domaćini na parceli, neposredno uz granični prelaz na Đali, demonstrirali kombajniranje pšenice. Tom prilikom predsednik ZSV Radisav Jovanov je zameniku predsednika opštine Tisasiget Ferencu Ferenciju, poželevši dobru rodnu godinu, poklonio cipovku od desetak kilograma koji su napravili majstori pekare ZZ "Mrkšićevi salaši" u Srpskom Itebeju.
U domu kulture u Tisasigetu razmenjena su iskustva proizvođača pšenice iz Vojvodine i Mađarske. Rukovodilac biljne proizvodnje Direkcije za poljoprivredu Čongrad županije Tamaš Futo rekao je da se pod pšenicom nalazi nešto više od 70.000 hektara, što je za desetak hiljada više nego lane.
- Proizvođači u našoj županiji uglavnom koriste domaće seme, a rod je nešto slabiji nego kod vas, jer je zemlja lošijeg kvaliteta, ali su agroekološki uslovi slični. Prosečan prinos iznosi oko 3,5 tona, a proizvođači u ovom momentu dobijaju oko 200 evra po toni, rekao je Futo i istakao da su stimulacije za proizvodnju znatno povoljnije od onih što ih imaju proizvođači u Vojvodini i Srbiji.
Savetnik za proizvodnju u pet mesta Županije Čongrad Karolj Sabo rekao je da proizvođači pšenice od države dobijaju 190 evra po hektaru zasejane površine, s tim da polovinu iznosa primaju do sredine godine, odnosno najkasnije 30 dana od dana uskladištenja hlebnog zrna.
- Preostali deo subvencija proizvođačima se isplaćuje najkasnije do marta naredne godine. Trenutna cena pšenice, izraženo u dinarima, iznosi 23 dinara po kilogramu, na koju se proizvođačima dodaje i stimulacija od 2,5 dinara po kilogramu, kao i određena naknada za utrošeno gorivo, rekao je Sabo i napomenuo da su ratari lane ostvarili subvencije od 57.000 forinti po hektaru, što je u oktobru iznosilo 220 evra.
Učesnici "Međunarodnog žetvenog karavana 2012", nakon razmene međusobnih iskustava, složili su se u oceni da je pšenica strateški proizvod. Država, bez obzira na sve okolnosti, stimulacijama i olakšicama mora da stane iza proizvođača kako bi hlebnog žita bilo dovoljno. U ovom momentu znatno su zadovoljniji ratari u Mađarskoj, dok u Srbiji pšenica, za sada, nema tretman koji objektivno zaslužuje, pa je jedna od najvažnijih poruka učesnika karavna da se stanje u tom pogledu menja nabolje.

K. Rajević