* Najveći efekti u ranoj proizvodnji postižu se gajenjem ranih hibrida, proizvodnjom kalemljenog rasada uz korišćenje folije

Lubenica zauzima značajne površine u setvenoj strukturi povrća, jer joj pogoduju pre svega agroekološki uslovi za gajenje, kao i postojanje tradicije u ovoj proizvodnji. Takođe, proizvodnjom lubenica ostvaruje se značajni ekonomski efekat, naročito ranom proizvodnjom, koja je sve zastupljeniji vid gajenja lubenica. Da bi proizvodnja lubenica bila uspešna, primenjuje se niz tehnoloških postupaka u skladu s biološkim zahtevima ove vrste u cilju stvaranja optimalnih uslova za rast i razviće.
Proizvodnja lubenica se u našim uslovima odvija na različite načine, pre svega u zavisnosti od vremena prispevanja lubenica na tržište (rana, srednja ili kasna), načina gajenja (semena, rasada i kalemljenog rasada) kao i sortimenta.

Rana proizvodnja

Ovaj vid proizvodnje može se odvijati na tri načina. Proizvodnjom preko rasada, setvom ili sadnjom u tople kućice kao i malčiranjem, odnosno pokrivanjem zemljišta bez noseće konstrukcije korišćenjem folije ili drugih materijala. Da bi lubenice pristigle 10-15 dana ranije, potrebno je i korišćenje odgovarajućeg sortimenta. Preporučuje se setva ranih hibrida, čija je dužina vegetacije 70-75 dana, s kojima se postiže najveći finansijski efekat. Takođe, u ovoj proizvodnji se preporučuje kalemljene rasada na tikvu, jer se obezbeđuje veća otpornost biljaka prema stresnim uslovima (niske temperature, bolesti, suša), pre svega zbog korena tikve koji je znatno razvijeniji od korena lubenice. Kao podloga se koristi tikva sudovnjača, nategača ili vrg (Lagenaria vulgaris) sa belim cvetom, kruškolikog ili dugačkog ploda.
Proizvodnja lubenica iz rasada je sve zastupljenija kod proizvođača, jer omogućuje ranije prispevanje za 10 do 15 dana, što donosi veći finansijski efekat što je i cilj proizvodnje. Proizvodnja rasada se odvija u zaštićenom prostoru. Za ovu proizvodnju najčešće se koriste plastenici, staklenici i tople leje. Rasad se proizvodi u plastičnim vrećicama, kontejnerima ili saksijama, koji treba da budu odgovarajuće veličine, odnosno zapremine, pre svega zbog pravilnog razvoja korenovog sistema u ovom periodu. Osim odgovarajuće zapremine posude, neophodno je i pravilno pripremiti supstrat u kom će se proizvoditi rasad, koji treba da je dovoljno kompaktan i porozan. Za supstrat se najčešće koristi mešavina jednog dela komposta, jednog dela oraničnog sloja i jednog dela treseta ili zgoreli stajnjak i baštenska zemlja u odnosu 3:1. Umesto treseta može da se upotrebi i pesak, uz dodatak strugotina i pleve. Setva za rasad se obavlja početkom aprila.
Tokom proizvodnje rasada neophodno je ravnomerno zalivanje da ne bi došlo do zasušivanja, posebno u fazi nicanja biljaka, kao i odgovarajuća temperatura vode (18-20° C). Prihranjivanje rasada se obavlja kada se pojave prvi i drugi pravi list, s folijarnim đubrivima ("Wuxal" ili "Ferticare") ili rastvorom kompleksnih đubriva u količini od dva do pet grama na 10 litara vode, nakon čega se biljke ispiraju čistom vodom. Posle 10 dana može da se obavi i drugo prihranjivanje ili prihranjivanje u fazi kaljenja sa 0,5% rastvorom kalijum-sulfata, koji pogoduje boljem razvoju korenovog sistema i većoj otpornosti biljaka.
Nega rasada sastoji se od provetravanja objekata po potrebi i zaštite od bolesti i štetočina. Pre nego što se iznese rasad neophodno je obaviti kaljenje. Ova mera se obavlja u toku jedne sedmice postepenim otkrivanjem da bi se snizila temperatura vazduha i zemljišta, tj. biljke adaptirale spoljnim uslovima temperature. Dobro odnegovan rasad treba da je starosti 25-35 dana. Iskaljen rasad spreman je za iznošenje na parcelu i rasađivanje. Dan pre sadnje neophodno je rasad dobro zaliti, jer ako je suv ili pak suviše vlažan, dolazi do raspadanja supstrata i povređivanja korena što lubenica ne trpi. Sadnju je najbolje obaviti u jutarnjim i večernjim satima ili kada je oblačno, u svakom slučaju treba izbegavati rasađivanje kada je dnevni maksimum temperature. Zemljište za sadnju treba nekoliko dana ranije pripremiti da bi se sleglo do sadnje, a ako je potrebno i zaliti. Vreme sadnje u našim uslovima je kada prođe opasnost od kasnih mrazeva, a to je krajem aprila i početkom maja.

Malčovanje

Jedna od agrotehničkih mera koje se primenjuju u ranoj proizvodnji jeste malčovanje, odnosno pokrivanje zemljišta polietilenskom folijom, slamom, malč hartijom i drugim agromaterijalima. Ova mera doprinosi boljem očuvanju vlage, smanjuje pojavu korova, kao i upotrebu pesticida, te je značajna i sa aspekta proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. Koristi se prozirna polietilenska folija, zatim crna folija. Prozirna polietilenska folija propušta svetlost što predstavlja njenu prednost u ranoj proizvodnji pri sadnji u tople kućice kao i pravljenju niskih plastičnih tunela za setvu ili sadnju. Crna folija omogućuje brže zagrevanje zemljišta, očuvanje vlage, samim tim i raniju setvu, a takođe onemogućuje rast korova. Praktično najznačajniji efekti postižu se u fazi nicanja, gde je nicanje za šest dana ranije nego na nepokrivenom zemljištu.
Polietilenskom folijom koja je širine 80 centimetara pokrivaju se zasejani redovi, a nakon nicanja folija se zaseca da bi se napravili otvori prečnika šest do osam centimetara kroz koje biljke nastavljaju dalji rast. Ovako pokriveno zemljište može da se koristi ne samo za setvu nego i za sadnju rasada lubenica gde daje mnogo veći efekat nego u setvi. Na foliji se prave otvori veličine posude u kojoj se proizvodi rasad i nakon rasađivanja biljke se pokrivaju preostalom zemljom, s tim da treba voditi računa o tome da kocka u kojoj je proizveden rasad bude u zemlji pokrivena slojem od dva-tri centimetra, a nikako da viri iznad površine zemlje.
Takođe, koristi se i fotorazgradiva folija koja je veoma tanka (0,025 mm), raspada se tokom godine, te ne mora da se skuplja. Ova folija je nekoliko puta skuplja od obične i u našim uslovima se ne razlaže u potpunosti tako da ostaci predstavljaju smetnju pri gajenju narednih useva. Da bi lubenice što ranije pristigle, može da se koristi kombinacija nastiranja crnom folijom i niskih plastičnih tunela. Nakon postavljanja crne folije i setve postavljaju se plastični tuneli. Kada biljka dovoljno razvije vreže i ispuni prostor skidaju se tuneli i dalje raste na crnoj foliji. Na ovaj način omogućena je ranija setva, brzo nicanje i ranije sazrevanje za pet do šest dana. Sve većem korišćenju folije u ovoj proizvodnji doprinosi i primena mehanizacije ne samo pri nastiranju folije već i u postavljanju niskih tunela, kao i pokrivanju biljaka bez noseće konstrukcije.
U svakom slučaju najveći efekti u ranoj proizvodnji postižu se gajenjem ranih hibrida, proizvodnjom kalemljenog rasada uz korišćenje folije na jedan od navedenih načina...

Nega useva

Tokom vegetacije primenjuju se mere nege lubenica koje se sastoje od međuredne obrade, prihranjivanja, navodnjavanja, suzbijanja korova i zaštite od bolesti i štetočina. Međurednom obradom se razbija pokorica, čuva vlaga i suzbijaju korovi. Ako se primenjuje navodnjavanje, ova operacija se obavlja nakon svakog zalivanja, kada se zemljište dovoljno ocedi. Kod nas se lubenice najvećim delom proizvode bez zalivanja, mada se navodnjavanjem lubenica ostvaruju sigurniji prinosi u proizvodnji. Kritični period za lubenice je faza cvetanja i plodonošenja, kada se nedostatak vlage odražava na opadanje cvetova i zametnutih plodova. Tako se u našim uslovima vrlo uspešno može primenjivati navodnjavanje prema kritičnim periodima.
Prihranjivanje lubenica se obavlja u fazi intenzivnog formiranja vreža, i to najčešće mineralnim đubrivima kao i tečnim, različitih formulacija u zavisnosti od faze rasta i potreba biljke.
Lubenica je jedna od najosetljivih povrtarskih vrsta na herbicide, tako da je primena herbicida u ovoj proizvodnji ograničena. Kod nas nije registrovan nijedan herbicid, a u svetu je vrlo mali broj selektivnih herbicida. U zaštiti lubenica od bolesti i štetočina neophodna je primena agrotehničkih i hemijskih mera. Od agrotehničkih mera najznačajnije su poštovanje plodoreda, pravilan izbor parcele i preduseva, upotreba zdravstveno ispravnog semena, kalemljenje kao i redovna nega useva.

Kompletan tekst možete pročitati u najnovijem broju lista "Poljoprivrednik".

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži