* Obično se smatra da je kukuruz koji je dobar za zrno dobar i za silažu, što nije uvek tačno
* Hibridi s većim sadržajem lignina otporni prema poleganju, ali daju silažu manje hranljive vrednosti

Kukuruz se u našoj zemlji u najvećoj meri koristi za stočnu hranu, iako je tendencija u svetu da se ova biljka sve više upotrebljava kao industrijska sirovina. I u jednom i u drugom slučaju važne su njegove osobine. Kada je u pitanju zrno, najvažniji je sadržaj skroba, proteina i ulja, koji se određuje osnovnim hemijskim analizama. Takođe, u zavisnosti od namene, bitan je i sastav amino-kiselina i drugih materija koje se mogu odrediti primenom složenih hemijskih analiza. Kada je u pitanju silažni kukuruz, mora se voditi računa i o drugim parametrima važnim za kvalitetnu ishranu životinja kao što su prinos zelene mase, sadržaj suve materije, odnos klipa i stabljike i slično.
Govoreći o ovoj problematici na nedavno održanom skupu "Dobar dan domaćine" na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dr Rade Jovanović iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi istakao je da kupci mogu da biraju između gotovo 300 hibrida koliko ih se trenutno nudi na tržištu. Ponuda je, dakle, velika, a među hibridima, kako je istakao, postoje velike razlike u sadržaju hranljivih materija, tako da su neki pogodniji za upotrebu u zrnu, a drugi za spremanje silaže.
Dr Jovanović je istakao da je kukuruz zbog svoje dostupnosti na tržištu najzastupljenije hranivo i da, na primer, u ishrani svinja učestvuje sa čak 60-80 odsto.
- Ljudi koji imaju kukuruz pribegavaju tome da svinje tove isključivo ovim hranivom, a to nije dobro, jer u njemu nema svih potrebnih hranljivih materija što dovodi do produžetka tova i neodgovarajuće konverzije, objašnjava dr Jovanović.
Ovaj stručnjak za stočnu hranu navodi da je sastav zrna kukuruza važan, jer on određuje ukus, što ima presudan uticaj na to koliko će ga životinje rado konzumirati. Utvrđeno je, kako je istakao, da je kod nekih GM varijanti ukus promenjen do te mere da ga životinje nerado jedu.
- Životinje rado konzumiraju kukuruz u zrnu, jer se prilikom žvakanja oslobađa ulje iz klice koje je prijatnog ukusa. Ukoliko se kukuruz melje i ostavi da duže stoji nakon toga ili u njemu ima oštećenih zrna, može doći do oksidacije i stvaranja užeglog mirisa što smanjuje konzumaciju. Iz tog razloga preporučuje se da se mlevenje obavlja neposredno pre obroka. Takođe, treba obratiti pažnju na skladištenje, jer neadekvatno čuvanje kukuruza je jedan od najčešćih uzroka razvoja toksina, kaže dr Jovanović.
Siliranje kukuruza je jedan od najboljih načina njegove konzervacije u domaćinstvima. Silaža ima određenih prednosti u odnosu na zrno kukuruza kada je u pitanju svarljivost, posebno ako se upotrebljava u ishrani goveda. Međutim, kod nas ne postoji dovoljno hibida koji su preporučeni isključivo za ovu namenu. Obično se smatra da je kukuruz koji je dobar za zrno dobar i za silažu. Međutim, to nije uvek tako, jer se ne uzimaju u obzir parametri poput sastava zelene mase kukuruza, sadržaja vlakana i slično. Takođe, ne obraća se pažnja u dovoljnoj meri na sadržaj lignina u stabljici. Ovo jedinjenje daje stabilnost biljci i čini je otpornom prema poleganju, ali nije svarljivo i nema nikakvu hranljivu vrednost za životinje. Zbog toga je prilikom izbora bolje dati prednost hibridima koji nisu toliko otporni prema poleganju, ako će se upotrebljavati za spravljanje silaže.
Dr Jovanović je istakao da su potrebna ozbiljnija istraživanja kako bi se stvorili hibridi specifičnih namena, odnosno za silažu, upotrebu u zrnu za stočarstvo, za upotrebu u industriji i slično. Čest je slučaj, kako naglašava, da kukuruz koji je prinosan nakon finalizacije ne donosi toliki profit kao onaj manje prinosan, ali s boljim parametrima kvaliteta.

A. M.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži