U svečanoj sali Slovačkog poljoprivrednog univerziteta SPU Njitra - Zeleni univerzitet, krajem oktobra  održana je svečana akademija Naučnog saveta SPU i Naučnog veća Fakulteta za agrobiologiju i prehrambene resurse u Njitri, na kojoj su dodeljeni počasni doktorati – titule "Doctor honoris causa" dvojici istaknutih naučnih radnika iz inostranstva. Osim češkog profesora Pavela Tlustoša iz Praga, ovo visoko odlikovanje  dobio jei naš poznati stručnjak profesor doktor Jan Kišgeci sa Univerziteta u Novom Sadu. Diplome i insignije počasnih doktora uručila im je rektor Slovačkog poljoprivrednog univerziteta iz Njitre, doc. Klaudia Halaszova.
 
 
 
Na svečanoj inauguraciji  prisustvovale su ugledne zvanice akademskog, društvenog i kulturnog života, među kojima i Momčilo Babić, ambasador Republike Srbije u Slovačkoj, Štefan Riba, generalni direktor sekcije za poljoprivredu slovačkog ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, predstavnici partnerskih univerziteta iz Slovačke, Češke  i Poljske, počasni doktori nauka i profesori  SPU u svečanim odorama,  studenti, kao i poodice odlikovanih i brojni prijatelji.
 
Rukovodstvo Fakulteta za agrobiologiju i prehrambene resurse u Njitri predložilo je da  se Janu Kišgeciju  dodeli zvanje počasnog doktora za značajan doprinos razvoju nauke u oblasti poljoprivrede, za razvoj međudržavne saradnje između Srbije i Slovačke, saradnje dva univerziteta, kao i za promociju Slovačkog poljoprivrednog univerziteta u svetu.
 
Prof. Kišgeci je rođen 1941. godine u Bačkom Petrovcu, u tadašnjoj Jugoslaviji, u seljačkoj porodici koja ga je vaspitavala u duhu poštovanja osnovnih ljudskih vrednosti kao što su marljivost, međusobno uvažavanje i prijateljstvo, ali i ljubavi prema prirodi i zemlji. Posle završetka slovačke gimnazije u rodnom mestu, nastavio je studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde je postepeno sticao  sva zvanja i napokon postao profesor. Svoje teorijsko i naučno znanje je najpre primenio na mestu upravnika Zavoda  za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bačkom Petrovcu,  Instituta  za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, gde je kao šef istraživačkog tima radio šesnaest godina.U tom vremenu izgrađena je savremena naučna ustanova svetske klase, opremljena tehnički, programski i kadrovski, u kojoj je radilo dvadesetak stručnjaka.
 
Zajedno sa naučnicima Instituta za lekovito bilje "DrJosif Pančić" u Beogradu bio je i osnivač Međunarodnog društva za lekovite i aromatične biljke jugoistočne Evrope (AMAPSEC) i organizator njegovih konferencija. Osim organizovanju konferencija o lekovitim biljkama, veliki deo svog vremena posvetio je organizovanju svetskih hmeljarskih kongresa, pošto mu je istraživanje hmelja priraslo srcu. U Međunarodnoj asocijaciji hmeljara  bio je na najvišim pozicijama. Odlikovan je Ordenom viteza hmelja u sva tri stepena. Profesor Jan Kišgeci je istaknuta međunarodno priznata ličnost, koja je značajno uticala na razvoj istraživanja iz oblasti proizvodnje  alternativnih kultura. Postao je i član renomirane Slovačke akademije poljoprivrednih nauka, osnovane 1924. godine kao Čehoslovačka poljoprivredna akademija.
 
U znak priznanja za naučne rezultate imenovan je na funkciju sekretara poljoprivrede u vladi AP Vojvodine (1989-1991).  U najtežim kriznim godinama, sankcija prema našoj zemlji, obavljao je funkciju ministra poljoprivrede Srbije (1991-1994), a narednih šest godina je vodio značajne sektore u  ministarstvu  poljoprivrede SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore). 
 
Tokom svojih najviših položaja, inicirao je osnivanje prvog Poljoprivrednog muzeja u Jugoslaviji, sa sedištem u Kulpinu, u prelepom dvorcu Dunđerskih. Ovaj muzej je volonterski vodio preko 25 godina.  Bio je aktivni član Međunarodnog saveta muzeja (ICOM)  i  jedan od osnivača i višegodišnji potpredsednik njegove Regionalne alijanse za jugoistočnu Europu (ICOM SEE). U vremenu od 2004. do 2008   bio je predsednik Međunarodne asocijacije poljoprivrednih muzeja  (AIMA).
 
 
Značajan je i njegov rad u Međunarodnoj organizaciji za poljoprivredu (FAO), takođe u Naučnom savetu Međunarodne asocijacije za hmelj. Podsećamo da je prvi u Jugoslaviji odbranio doktorsku disertaciju iz hmeljarstva. Njegove publicističke aktivnosti su takođe široke. Pored nekolko  stotina  naučnih i stručnih radova, napisao je preko 20 knjiga, od kojih je nekoliko objavljeno na slovačkom i engleskom jeziku. O njegovom životu i marljivom radu objavljene su dve monografije. Sve to svedoči  o činjenici  da je međunarodno priznanje došlo u prave ruke.
 
Katarina Pucovski